Igre 
Već 25 godina na Kosovu i Metohiji: Zbog čega Priština traži ukidanje UNMIK
Komentari12/11/2024
-19:00
Na Kosovu i Metohiji su već četvrt veka, na osnovu Kumanovskog sporazuma i rezolucije Ujedinjenih nacija 1244, prisutne dve međunarodne misije - vojna KFOR i civilna UNMIK. O odlasku KFOR-a nikada se nije pričalo, ali odlazak UNMIK-a, ili barem transformaciju njegove misije, nekoliko puta su tražili prištinski zvaničnici, kao i Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Albanija, i to na sednicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Nijedna statusno neutralna misija nije dobrodošla, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine posebno, ni za prištinske zvaničnike, ni za one koji nezavisnost Kosova podržavaju. Ipak za UNMIK još ima posla.
"Međunarodna zajednica, odnosno pojedini akteri, kao što je misija Ujedinjenih nacija, koja je i statusno neutralna i funkcioniše po rezoluciji 1244, je ta koja u suštini treba da monitoriše situaciju, ali isto tako zastupa interese svih zajednica koje na teritoriji Kosova žive", rekla je Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice.
Kako ističe Nedžmedin Spahiu, profesor političkih nauka, ono što bi UNMIK mogao da uradi jeste da radi na međuetničkim odnosima na Kosovu, koji su jedan univerzalni interes za sve.
Za četvrt veka boravka na ovim prostorima, UNMIK je aktivno radio na izgradnji kosovskih institucija i nadgledanju demokratskih procesa, kako su tvrdili, kao i na pomirenju različitih zajednica i za Srbe za tu misiju još ima posla.
"Kada je u pitanju stav srpske zajednice na Kosovu po pitanju misije UNMIK, verujem da oni smatraju da ova misija i te kako treba da ostane na Kosovu i da nastavi sa svojim radom, ali čak možda i da poveća svoje prisustvo, odnosno uticaj na Kosovu. Mi se sada nalazimo u situaciji kada srpski narod na Kosovu ima potpuno nepoverenje prema kosovskim institucijama, ali to nepoverenje je i sa druge strane", kaže Radosavljević.
Zahtev da UNMIK ode Albanci su slali protestima, a njihovi politički predstavnici javnim izjavama. Razlog? Kosovo je, kažu, međunarodno priznata država, ali ne samo to.
Povezane vesti
"Mislim da Srbija prisustvo UNMIK pokazuje kao nepostojanje Kosovske države. Međutim, to nije realna osnova, jer je Kosovo proglasilo nezavisnost za vreme UNMIK. Ako UNMIK nije bio prepreka za nezavisnost Kosova, onda nema razloga da Albanci na Kosovu budu protiv UNMIK-a", kaže Spahiu.
Do 2018. UNMIK je izveštaj o Kosovu podnosio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija četiri puta godišnje. Godinu kasnije su održane tri, a od 2020. godine održavaju se samo dve sednice godišnje.
Gogić: UNMIK ni približno nema istu ulogu i značaj
Govoreći o ulozi i značaju misije UNMIK, politikolog Ognjen Gogić kaže da on ni približno nema istu ulogu i značaj, a niti bi trebalo da ima 25 godina kasnije.
"To nije bila ideja da on 25 godina upravlja Kosovom. Dakle, u pitanju jeste misija Ujedinjenih nacija koja je trebalo da bude prelazna uprava, kako joj i sam naziv govori. Dakle, da ona u prelaznom periodu upravlja civilnim poslovima na Kosovu, dok se ne steknu uslovi da s jedne strane institucija Kosova do te mere da same mogu da preuzmu te civilne poslove, ali s druge strane dok se ne reši statusno pitanje", rekao je Gogić.
Kako ističe, danas se UNMIK zapravo bavi samo nadgledanjem. On prati rad u nekoj meri kosovskih institucija, pre svega policije i pravosuđa, i piše izveštaje. Dodaje da je ideja bila da se postigne saglasnost između Beograda i Prištine o statusu Kosova, da se nađe, i to predviđa takođe rezolucija 1244, da se nađe dogovor o rešenju statusa i da onda lokalne institucije oko tog statusa preuzmu upravljanje na poslovima.
"I sad ono što se desilo na Kosovu to je jedna siva zona. Kosovo je proglasilo nezavisnost jednostrnim putem i izgradilo neke institucije koje sa UNMIK nemaju nikakve veze. Dakle, te institucije koje danas upravljaju Kosovom, one za UNMIK ne bi trebalo da postoje uopšte. Dakle, one nisu institucije koje su izgrađene na osnovu one ustavne povelje UNMIK, već su izgrađene na osnovu ustava Kosova koji su sami Albanci proglasili. Dakle, zapravo, to je negde neka siva zona, nedefinisana situacija u kojoj uopšte odnos ima UNMIK sa tim institucijama, one za njega ne bi trebalo da postoje uopšte, kao što ne bi trebalo da postoje i za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Imate i drugu situaciju, a to je da zapravo kosovske institucije ne priznaju UNMIK. Dakle, oni ne gledaju na UNMIK kao na neku višu instancu koja nadgleda njihov rad. Oni se sete jedino UNMIK-a kada im, recimo, treba Interpol", ističe Gogić.
Kako naglašava, dokle god ne postoji saglasnost u Savetu bezbednosti, UNMIK ostaje.
Povezane vesti
Komentari (0)