Ruski ambasador u BiH: Rusija ceni Dodikovo protivljenje pritiscima Zapada

Ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov izjavio je danas da Rusija ceni poziciju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika u protivljenju pritiscima koje Zapad putem, kako je naveo, "nezakonitih sankcija i medijskih kampanja neumorno vrši na rukovodstvo Srpske da bi odustalo od svojih legitimnih stavova i, pre svega, od veza sa Moskvom". 

U autorskom tekstu za "Glas Srpske" posvećenom Samitu BRIKS-a, Kalabuhov je istakao da je od izuzetnog značaja što je skupu u Kazanju prisustvovao predsednik Republike Srpske s kojom Rusija jača strateško partnerstvo.

Kalabuhov je podsetio da su na sastanku predsednika Rusije Vladimira Putina sa Dodikom, postignuti novi dogovori o razvoju strateškog partnerstva Rusije i Republike Srpske koji će postati i osnov za značajni deo rada Ambasade Rusije u Sarajevu.

On je ocenio da i u Evropi "glasno odjekuje nesporni uspeh Samita u Kazanju, očigledna propast pokušaja da se Rusija izoluje, a zemljama globalnog Juga nametne antiruska politička agenda".

"Vidimo da su mnogi na Zapadu - neki sa strahom, a neki i sa nadom - pratili događaje u okviru Samita u Kazanju. I to nije slučajno. Mnoge zemlje već godinama neguju san o evropskim integracijama kao o univerzalnom leku koji će rešiti sve probleme. Ali postaje očigledno postojanje krize institucija EU koje su zaglibile u birokratiju, kao i krize same 'evropske ideje' koja je evoluirala do 'multikulturalnog ultraliberalizma' - a u praksi predstavlja novi oblik kolonijalne diktature i graniči se sa neofašizmom", naveo je Kalabuhov.

Naglasio je da je jedan dokaz buđenja iz ovog lažnog "evropskog sna" neuspeh referenduma o evropskim integracijama u Moldaviji, što je, kako je naveo, "režim u Kišinjevu pokušao da spase falsifikatima, manipulacijama i medijskim spinovima".

On je napomenuo da je čak i uz "popravljene" rezultate referenduma jasno da u moldavskom društvu ne postoji konsenzus o pitanju pridruživanja EU.

Slične procese, istakao je Kalabuhov, vidimo i u Gruziji, gde dve decenije nakon prozapadne "revolucije ruža" i 15 godina posle propale avanture Mihaila Sakašvilija da vojnim putem vrati kontrolu nad Južnom Osetijom, stanovništvo, a i političari počeli su da "osećaju umor od neostvarenih evropskih i evroatlantskih snova i licemernih obećanja zapadnih funkcionera o boljem životu".

"Nije čudno da sada Gruzija traži puteve za normalizaciju odnosa sa Rusijom, mada već i Tbilisiju zapadnjaci sada prete sankcijama i pokušavaju da organizuju novu obojenu revoluciju", napomenuo je Kalabuhov.

"Ubeđeni smo da je to jedini način"

On je dodao da saradnja u okviru BRIKS-a, izgledi za njegov razvoj i proširenje daju nadu čitavom svetu da će nova vremena u svetskoj politici biti period snažnih, suverenih, istinito nezavisnih država, uzajamnog poštovanja i ravnoteže interesa.

"Ubeđeni smo da je to jedini način na koji se može obezbediti trajni mir i održivi napredak čovečanstva i učinićemo sve - u saradnji sa našim prijateljima i partnerima širom sveta - da se naša zajednička vizija ostvari", poručio je ambasador Rusije u BiH.

Kalabuhov je podsetio da je udruženje zemalja koje se sada zove BRIKS nastalo 2009. godine kao forum četiri velike ekonomije u razvoju (Brazil, Rusija, Indija, Kina), a sada ima devet punopravnih članova, dok je još više zemalja podnelo aplikaciju za pridruživanje ovoj organizaciji.

Već u sadašnjem obliku zemlje BRIKS-a predstavljaju gotovo polovinu stanovništva sveta, a njihov ukupni BDP je veći od zemalja G7, udruženja nekada vodećih zapadnih ekonomija, dodao je on.

"U suštini, pod ingerenciju BRIKS-a spada bukvalno sve što je moguće rešiti zajedničkim naporima. Kazanjska deklaracija je dokaz da zemlje ovog udruženja imaju slična mišljenja o većini pitanja globalne politike", napomenuo je Kalabuhov.

Uz to, naglasio je Kalabuhov, saradnja u okviru BRIKS-a se razvija bez nametanja i ponižavanja pojedinih zemalja, bez mešanja u njihove unutrašnje stvari, bez prinude da se učesnici priključe "zajedničkoj spoljnoj politici" koja u zapadnom shvatanju obično znači nezakonite jednostrane sankcije protiv geopolitičkih konkurenata.

"BRIKS nema preglomaznu birokratiju koja radi na štetu interesa suverenih zemalja i njihovih građana. Već samim tim on se razlikuje od EU, NATO-a i drugih evropskih i evroatlantskih institucija i time čini alternativu zapadnom svetskom poretku", naveo je Kalabuhov.

Prema njegovim rečima, nije čudno da, iako BRIKS još nema svoju valutu, zajedničko tržište ili otvorene granice, mnogi već sada razmišljaju o njemu kao alternativi evropskom i evroatlantskom putu - premda nije bio stvoren kao rival ili konkurent bilo kome.

"Dobra ilustracija toga jeste interes Turske, članice NATO-a, za pridruživanje BRIKS-u", dodao je Kalabuhov.