Igre 
Briselski sporazum - dogovor koji se ne poštuje: Opomene SAD i EU Prištini zbog ZSO i Todosijevića bez rezultata
Komentari27/08/2021
-06:56
Ni osam godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, većina tačaka i dalje nije ispunjena. Prvih šest, o Zajedinici srpskih opština, i dalje su kamen spoticanja u odnosima Beograda i Prištine, a sa kosovske strane ponovo stižu izjave da bi bilo bolje da se ona ne formira. Uz to, Priština je nedavno prekršila još jednu tačku iz ovog sporazuma koja se tiče pravosuđa, zbog čega je reagovala čak i Evropska unija.
Problem sa nepoštovanjem odredaba sporazuma, ali i sa ZSO, međutim, nije rešen ni nakon što je pre nekoliko meseci zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer zvanično u samoj Prištini poručio da bi ZSO trebalo da se formira u skladu sa Briselskim sporazumom. Umesto toga, stigle su nove izjave iz Prištine koje osporavaju ovaj deo dogovora.
"Ako postoji zakonski i ustavni način da se to izbegne kao međunarodna obaveza, koju je Kosovo preuzelo zakonom, bilo bi bolje da je ne uspostavimo", rekao je nekadašnji kosovski premijer Isa Mustafa.
O nespremnosti Prištine da implementira Briselski sporazum, međutim, ne govori samo pitanje ZSO. U prilog tome ide i odluka Apelacionog suda u Prištini koji je pravosnažno na dve godine zatvora osudio predsednika opštine Zvečan i poslanika Srpske liste Ivana Todosijevića zbog izjave o Račku. Zbog toga je reagovao i Brisel, eksplicitno navodeći da u ovom slučaju sporazum iz Brisela nije ispoštovan.
Za sagovornike Euronews Srbija izjave koje se mogu čuti u poslednje vreme od kosovskih političara mogu da se posmatraju u kontekstu lokalnih izbora koji će se održati u oktobru. Takođe, kada je reč o reakciji iz Brisela, ona je, kako kažu, dobra i korisna, ali problem je ukoliko sve ostane samo na toj izjavi.
"Pregovori zaista neophodni"
Briselski sporazum sastoji se od 15 tačaka, od čega je dosad sprovedeno sedam. Poslednje dve sprovedene su delimično i odnose se na primenu svih prethodnih tačaka, a prvih šest, kao što je i pomenuto, odnose se na ZSO.
Zajednica srpskih opština je planirana samoupravna zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Iako u sporazumu nije taksativno navedeno, predviđeno je da ovu zajednicu čine opštine Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš.
Povezane vesti
Konkretni detalji usaglašeni su Sporazumum iz 2015. godine. Međutim, iste godine je kosovski ustavni sud utvrdio je da principi o Zajednici nisu u potpunosi usaglašeni sa kosovskim Ustavom.
Palmer je, prilikom posete Prištini, poručio da bi ona trebalo da bude formirana u skladu sa dogovorom Beograda i Prištine, a poručio je da bi dijalog trebalo da se okonča uzajamnim priznanjem. Ipak, kada je reč o ZSO, sa prištinske strane nikako ne dolaze optimistične reči.
profimedia
Kako za Euronews Srbija kaže Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 o Kosovu, sve izjave koje se mogu čuti od kosovskih političara poslednjih nedelju dana, a u vezi sa ZSO, treba pre svega posmatrati u kontekstu lokalnih izbora zakazanih za oktobar.
"Treba ih gledati u smislu pojačane nacionalističke retorike u vezi sa izborima, a manje u vezi sa kontekstom samog briselskog dijaloga. Ono što će da se dešava jeste da je dijalog u Briselu najavljen za septembar na najvećem nivou i da će svakako ponovo biti tema Zajednica srpskih opština i tema energetike i sve one teme koje su potpisane u Briselu, a koje nisu realizovane", rekao je Mijačić.
Kako je rekao, kosovska strana je preuzela obavezu da te stvari realizuje i "postojaće određeni pritisak, bez obzira na stavove određenih političara na Kosovu, da se radi na njihovoj realizaciji".
Napominje da se iz svih ovih izjava i situacija mora zaključiti da su nam "pregovori zaista neophodni, kako na tehničkom, tako i na visokom političkom nivou".
"Čim nema pregovora onda nam se dešavaju ovako slobodna tumačenja potpisanih odredbi, naročito u toku predizborne kampanje", naveo je on.
Povezane vesti
Sporna presuda Ivanu Todosijeviću
Do još jednog slučaja nepoštovanja odredbi iz Briselskog sporazuma došlo je slučajem Ivana Todosijevića kog je Apelacioni sud u Prištini osudio na dve godine zatvora.
Tom odlukom potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Prištini kojom je Todosijević, koji je u to vreme bio ministar administracije i lokalne samouprave, osuđen zbog navodnog "podsticanja na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemir ili netoleraciju".
Todosijević je o Račku govorio 2019. godine povodom 20. godišnjice NATO bombardovanja obraćajući se na ceremoniji u Zvečanu, kada je rekao da je povod za NATO agresiju na SR Jugoslaviju bila "takozvana humanitarna katastrofa na prostoru Kosova i Metohije, izmišljeni Račak".
Povezane vesti
"Povod za agresiju na našu zemlju bila je takozvana humanitarna katastrofa, izmišljeni Račak, a upravo su ti šiptarski teroristi koji su sve to izmislili, činili najveća zlodela, za koja niko do dan danas nije odgovarao", rekao je tada Todosijević.
Printscreen YouTube/EU Debates|eudebates.tv
Ipak, presudu je prokomentarisao portparol EU Peter Stano koji je rekao da kosovski sud na ovaj način nije ispoštovao ono što je dogovoreno Briselskim sporazumom.
"Sporazumom je dogovoreno da Apelacioni sud u Prištini uspostavi panel koga čine većinom srpske sudije kada se radi o presudama u okviru većinskih srpskih zajednica. U ovom slučaju to nije ispoštovano", izjavio je Stano za Tanjug.
Podsetio je Prištinu da je Briselski sporazum i dalje na snazi i da se kao "kamen temeljac za normalizaciju odnosa između između Srbije i Kosova, ne sme kršiti".
"EU očekuje da obe strane primene sve sporazume postignute u dijalogu Beograda i Prištine. Takođe, očekujemo da obe strane konstruktivno doprinesu postizanju sveobuhvatnog, pravnoobavezujućeg sporazumo o normalizaciji odnosa", kazao je Stano.
"Plašim se da će ostati na izjavi"
Jasna izjava Pitera Stana u vezi sa ovom presudom za neke je bila iznenađujuća s obzirom na to da se iz Brisela ne čuju često izjave o tome da Priština nešto nije ispoštovala.
Predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun izjavio da je dobro što je Unija reagovala, ali da reakcije bez sankcija ne znače ništa. Drecun kaže da su u Briselu shvatili koga u Prištini imaju za sagovornika i partnera u dijalogu sa Beogradom, ali da bez sankcije nema efekta od verbalnih akcija.
"Vidimo da Stano, Borelj, ali i drugi zvaničnici reaguju na ponašanje Prištine, koja opstruiše dijalog i želi da ga prekine, ali nemojte samo da opominjete. To je dobro, to su jake poruke, ali moramo da vidimo rezultate. Ako nema rezultata, ćutali ili govoili, na isto dođe", rekao je Drecun za Tanjug.
Sličnog mišljenja je i Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC), neprofitne organizacije sa sedištem na Kosovu, koji za Euronews Srbija kaže da se "plaši da će to ostati na toj izjavi".
"Mnogo puta je do sada kršen Briselski sporazum, ali se i dalje u ovom njegovom saopštenju kaže da sve strane moraju da poštuju dogovor i da se poštuju demokratski standardi i demokratija", rekao je on.
Mijačić kaže da će i presuda Todosijeviću verovatno da bude tema razgovora zakazanih u Briselu. Na pitanje da li se Stanova izjava može smatrati kao vid pritiska na Prištinu, kaže da je pozitivno to što je on bio nedvosmislen u smislu tumačenja odredbi Briselskog sporazuma u domenu pravosuđa.
"Smatram da je dobro da se Brisel izjasni i po drugim kršenjima Briselskog sporazuma, bilo da su u pitanju kršenja od strane Republike Srbije ili od strane Kosova. Svakako nam je dobro da znamo šta su stavovi Brisela, kako Brisel vidi tu situaciju i na kraju bitno nam je da se Brisel odredi prema tome na jasan način kao što se odredio Stano", dodao je on.
Komentari (0)