Igre 
Presuda Todosijeviću dodatno zaoštrila situaciju na Kosovu - odgovor nakon dogovora
Komentari26/08/2021
-20:20
Ko je i zbog čega izrekao prvosnažnu presudu na dve godina zatvora poslaniku Srpske liste Ivanu Todosijeviću, pitanja su koja ponovo skreću pažnju na podeljeno Kosovo i kršenje i ono malo usaglašenog u dosadašnjim dugogodišnjim pregovorima Beograda i Prištine, i prete dodatnim tenzijama na Kosovu. Da je u pitanju kršenje Briselskog sporazum potvrđeno je i u Briselu, a ishod ili sankcije su i dalje - nepoznanica.
Todosijevića je, naime, najpre kosovski premijer Ramuš Haradinaj smenio s mesta ministra zbog "govora mržnje i vređanja žrtava Račka", a potom je i osuđen zbog "podsticanja na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemir ili netoleranciju", zbog izjave da je Račak izmišljen slučaj. Račak je kosovsko mesto u kome je u januaru 1999. godine ubijeno je 45 kosovskih Albanaca, što je kasnije poslužilo kao povod za bombardovanje Srbije. Svaka strana ima svoju istinu o ovom slučaju.
Ipak, ono što je zajedničko obema stranama je potpis na Briselskom sporazumu 2013. koji u tački 10 kaže: "Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba, koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo. Odeljenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imaće stalnu kancelariju u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). Svako veće spomenutog Odeljenja će biti sastavljeno od većina sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode slučaja o kome je reč, veće će činiti odgovarajuće sudije."
U Slučaju Todosijevića to nije tako bilo, a žalba koju je u aprilu ove godine uložio preko svog advokata i kojom je zatražio izuzeće sudskog veća Apelacionog suda, odnosno izuzeće svih albanskih sudija, uključujući i predsednika Apelacionog suda, koji je albanske nacionalnosti, je odbijena.
Štrajk sudija, podrška lokalnih zajednica i civilnog sektora
Sudski savet Kosova saopštio je da su sudije i pomoćno osoblje iz srpske zajednice nastavile danas sa radom u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici, čime je prekinut juče započeti štrajk.
Zaposleni Srbi u Osnovnom sudu u Mitrovici i odeljenjima suda u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću stupili su juče u štrajk, samo dan nakon što je Apelacioni sud u Prištini potvrdio dvogodišnju kaznu zatvora poslaniku Srpske liste, Ivanu Todosijeviću.
Zbog presude Todosijeviću kojom je prekršen Briselski sporazum su u štrajk stupile i srpske sudije severno, ali i južno od Ibra. Kako nezvanično saznaje Euronews Srbija bojkot i jednih i drugih je prekinut.
Njihovu odluku podržali su i gradonačelnici četiri opštine na severu Kosova. Oni su, u zajedničkom saopštenju, poručili kosovskoj ministarki pravde Aljbuljeni Hadžiju da je "štrajk srpskih sudija reakcija a ne akcija, jer je kršenjem Briselskog sporazuma ugrožen vitalni interes srpskog naroda, kao i pravo na pravdu i pravično suđenje".
Povezane vesti
I Eparhija raško-prizrenska je izrazila najveću "zabrinutost zbog ove odluke i posledica koje ona može da izazove na međuetničke odnose na Kosovu i Metohiji apeluje da se nađu svi pravni načini kako bi se nepravedna odluka promenila".
Protestovalo je i osam organizacija civilnog sektora, pozivajući diplomatska predstavništva i međunarodne misije i organizacije na Kosovu, posebno Kancelariju EU i EULEX, da u okviru svog mandata utiču na doslednu primenu sporazuma Beograda i Prištine
"Parcijalna primena Briselskog sporazuma"
Na propuste je ukazao i politikolog Ognjen Gogić, koji je za RTK 2 rekao da je štrajk sudija način da se pošalje poruka i da se sa tom praksom mora prekinuti, jer se ugrožava pravna sigurnost i krše procesna prava okrivljenih i srpske zajednice.
"Naime, radi se o tome da već neko vreme srpska strana ukazuje da Apelacioni sud u Prištini ne poštuje tačku 10 Briselskog sporazuma iz 2013. godine koja nalaže da se u predmetima koji dolaze iz većinski srpskih opština u drugom stepenu sudi od strane veća u kojima većinu čine sudije iz redova kosovskih Srba. Dakle, ta odredba nije prekršena samo u ovom slučaju već se ona krši i u drugim predmetima i to bez ikakvih posledica", ukazuje Ognjen Gogić.
Pored "parcijalne primene Briselskog sporazuma", Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije za RTK 2 kaže da zabrinjava i "proizvoljno tumačenje zakona, posebno odredbe o izazivanju etničke netrpeljivosti i mržnje jer su to krivična dela koja se teško definišu terminološki".
"Želim da kažem da je jako proizvoljno šta se može definisati kao govor mržnje, na primer izjava Dauta Haradinaja iz 2017. koja nije imala sudski epilog, a koja je glasila da na Kosovu neće više biti Srba ukoliko njegov brat bude izručen Beogradu. Ta izjava, po meni, u sebi sadrži mnogo teže elemente izazivanja etničke mržnje i netolerancije, čak i pretnje, a nije dobila sudski epilog. Znači primera postoji puno, a poenta je da ovakva pravna dvosmislenost i pristrasnost, čak mogu da to nazovem i emotivno tumačenje, anulira samu svrhu i poentu zakonskih normativa, jer umesto da sprečava govor mržnje i izazivanje etničkih tenzija ona postaje njegov izvor", rekao je Marinković za RTK2.
Dušan Radaković, izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, neprofitne organizacije sa sedištem na Kosovu konstatuje za Euronews Srbija da je presuda politička, jer rešenje u kome troje albanskih suddija učestvuju u suđenju za verbalni delikt, znači da je unapred bilo presuđeno da će Todosijević biti osuđen.
Povezane vesti
Poruka iz Brisela
"Međunarodni sporazum koji je ratifikovan u Skupštini je uvek iznad svih zakona i mora da se poštuje", navodi Radaković.
On očekuje reakciju Evropske unije.
"Najveću ulogu ovde mora da ima Evropska unija, jer je ona garant implementacije Briselskog sporazuma. Najveći pritisak je sada na Evropskoj uniji jer taj Briselski sporazum, bez koga bi sever i dalje bilo paralelno društvo, sada se krši na konto jednog Srbina, ma ko to bio. Mislim da ova odluka direktno upire u svakog Srbina, da ne sme da kaže ništa, jer može biti uhapšen za izjavu koja se nekome ne sviđa", kaže Radaković.
Iz Brisela stiže upozorenje. Portparol Evropske unije Peter Stano rekao je da kosovski sud nije poštovao ono što je dogovoreno Briselskim sporazumom iz 2013. godine. koji je i dalje na snazi i da se kao "kamen temeljac za normalizaciju odnosa između između Srbije i Kosova, ne sme kršiti".
"Sporazumom je dogovoreno da Apelacioni sud u Prištini uspostavi panel koga čine većinom srpske sudije kada se radi o presudama u okviru većinskih srpskih zajednica. U ovom slučaju to nije poštovano", izjavio je Stano za Tanjug.
"Očekujemo da obe strane primene sve sporazume postignute u dijalogu Beograda i Prištine. Takođe, očekujemo da obe strane konstruktivno doprinesu postizanju sveobuhvatnog, pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa", rekao je Stano.
Radaković za Euronews izražava bojazan da će sve ostati samo na ovoj izjavi "jer je mnogo puta do sada kršen Briselski sporazum".
"Dalje se u ovom njegovom saopštenju kaže da sve strane moraju da poštuju dogovor i da se poštuju evropski standardi i demokratija, da svi odgovaraju za ono što su odgovarali... Šta će da preduzme EU po tom pitanju? Plašim se da nemaju toliko mehanizama da njena odluka ili protivljenje može nešto da izmeni", navodi Radaković.
Politički odgovor nakon političkog dogovora
Srpski političari su listom reagovali na presudu i krešenje sporazuma, a prve reakcije nisu isključivale ni mogućnost da predstavnici Srpske liste bojkotuju lokalne izbore na Kosovu koji su raspisani za 17. oktobar.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je konstatovao da je u ovom slučaju brutalno prekršeno pravo na slobodno mišljenje i na pravično suđenje, i pozvao Evropsku uniju da ukažu Prištini da moraju da se pridržavaju onoga što su potpisali i prihvatili. Vučić je ukazao da su Todosijevića osudile albanske sudije, iako su po Briselskom sporazumu morali da mu sude dvojica srpskih i jedan albanski sudija.
"Brutalno i grubo je prekršeno pravo, i na slobodno mišljenje i na pravično suđenje, koje smo potpisali sa Albancima i EU u Briselu. Pozivam Evropljane, Evropsku uniju da pozovu Albance u Prištini i da im kažu da moraju da se pridržavaju onoga što su potpisali i prihvatili", istakao je Vučić.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, nazvao je odluku Apelacionog suda Kosova "skandaloznom", poručivši da se tako ugrožava bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji.
"Ovom odlukom suspendovano je pravo na slobodu mišljenja i govora i na tlu moderne Evrope u 21. veku i uveden verbalni delikt na prostoru KiM. Na ovaj način se nastoji da se Srbima zabrani pravo na mišljenje, slobodu govora i iznošenje istine", naveo je Petković.
U Srpskoj listi su ocenili da je ovom presudom, koju je donelo protivzakonito veće, jednonacionalnog sastava, u kome su bili isključivo suduje Albanci, prekršen i sporazum o pravosuđu koji je garantovao Srbima da će u većima biti dvojica Srba i jedan Albanac, čime je još jednom udaren šamar Evropskoj uniji koja je bila garant sprovođenja sporazuma koji su potpisani u dijalogu koji je vođen pod njihovim pokroviteljstvom.
Kome koristi bojkot izbora?
"Imajući u vidu da Priština kontinuirano krši Briselski sporazum na štetu Srba, a koji je postignut i prihvaćen u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu, kao garant poštovanja prava srpskog naroda, na osnovu čega su i održani lokalni izbori, Srpska lista će u konsultaciji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i našim rukovodstvom razmotriti da li će učestvovati na predstojećim lokalnim izborima", navodi se u saopštenju.
"Bojkot izbora bi možda ovdašnjem stanovništvu mogao naneti više štete nego koristi. Na izbore će izaći Albanci i neki opozicioni kandidati, pa možemo usred Zubinog Potoka, Zvečana ili Kosovske Mitrovice, gde je gotovo monoetnično srpsko stanovništvo imati gradonačelnika Albanca. Da je odluka da izađu iz parlamenta, vlade, policije, pravosuđa... neka kolektivna odluka, donela bi efekat koji bi bio mnogo jači i konkretniji. Inače, efekat da se ne izađe samo na lokalne izbore, može doneti više štete nego koristi", smatra Radaković.
Dalji koraci i Srpske liste ali i Beograda biće poznati nakon sastanku koji je najavljen. Portparol Srpske liste Igor Simić za Euronews Srbija kaže da se i dalje ne zna kada bi trebalo da bude održan razgovor predstavnika srpske liste sa beogradskim zvaničnicima.
Komentari (0)