Đedović Handanović za Euronews Srbija o koristima projekta Jadar: U državnom budžetu 11-12 milijardi evra godišnje

Komentari

Autor: Euronews Srbija

10/10/2024

22:40

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je sednica Skupštine Srbije na kojoj se razmatrao predlog opozicije o izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima bila prilika da građani pre svega čuju i od strane parlamentaraca i sa strane vlade šta je to sve loše i pogrešno napisano u tom predlogu zakona i zašto ona kao predstavnik Vlade koja je bila na sednici parlamenta smatra da bi bilo štetno za Srbiju njegovo usvajanje.

Ona je u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" govorila o potencijalnim koristima projekta Jadar, navodeći da bi na godišnjem nivou budžet Srbije mogao da prihoduje dodatnih 11 do 12 milijardi evra, u slučaju da se dođe do finalnog proizvoda.

"Mislim da je to bila dobra prilika pre svega da pričamo o ovoj temi. Ono što je bilo loše i tužno to je što je bilo puno uzvika, dovika, dobacivanja i onako jedne, rekla bih, nedovoljno kulturne atmosfere i atmosfere kakva priliči Narodnoj skupštini. Mislim da bi trebalo da radimo na tome i da jednostavno nekako se malo više smire strasti, a malo više da ljudi čuju jedni druge. Mislim da ljudi počinju da čuju i da razumeju i da zapravo shvate koliko je bilo dezinformacija i pogrešnih informacija o ovom projektu", rekla je ministarka.

Ona kaže da se iskreno nada da je rasprava u parlamentu omogućila da građani dobiju neku informaciju više kako bi otklonili neke svoje sumnje koje su imali.

"To je svakako bio naš cilj da kažemo pošto slušamo ovih mesecima, godinama kako institucije ne rade, kako nema institucija, evo, imali smo prilike da u najvišoj instituciji, u Narodnoj skupštini, četiri dana pričamo o ovoj temi koja mislim da je važna za građane Srbije", kaže ministarka.

Na pitanje da li misli da je ubedila one koji ne podržavaju projekat Jadar da promene svoje mišljenje, Đedović Handanović je rekla da je javno mnjenje počelo da se menja.

"Definitivno percepcija građana Srbije počela je da se menja i tokom leta i tome je svakako doprineo direktan razgovor s građanima koje je predsednik Srbije vodio i u Malom Zvorniku i u Ljuboviji gde su i članovi vlade bili prisutni i call centar Vlade Srbije koji smo otvorili. Ja sam dva puta lično išla da odgovaram na pitanja građana i bilo koje pitanje neka su bila vezana za ovu temu, neka nisu, ali nije ni bitno, neke smo probleme rešili u međuvremenu građanima koji su se javljali", rekla je ministarka.

Ona je dodala da su četiri dana rasprave u parlamentu dodatno doprineli da se ljudi zapitaju i kažu "pa čekajte, pa neće nastati kataklizma, neće se spržiti Srbija ukoliko dođe do razvoja projekta".

Šta je sporno u predlogu opozicije?

Ministarka je rekla da su u predlogu opozicije sporni netačni podaci, koji su citirani od strane eksperata.

"Jedan od tih eksperata je bio i kandidat za gradonačelnika Beograda 2023. Tako da, eto, znate, u tom kontekstu treba i ekspertizu sagledavati, u smislu političkog delovanja, pre svega, i neke političke agende koja stoji iza svega toga, a koja se ne slaže, verovatno, sa politikom Vlade Republike Srbije. Konkretno, pogrešne informacije o sumpornoj kiselini, koje smo već čuli, i koje je sama, gospođa Đorđević, koja je citirana u tom predlogu zakona, koja je prva izašla sa tom temom, demantovala, znači ona je to javno rekla, da je te informacije dala na osnovu projekata sličnih iz nekih drugih zemalja, koji koriste neku drugu tehnologiju, pa je onda pretpostavila da će to tako biti u Srbiji", rekla je ministarka.

Ona je dodala da su se sve te priče raširile da bi se jednostavno raširio strah.

"Apsolutno mislim da nema ni jedan jedini valjan razlog zašto bismo mi bili prva zemlja u svetu i u Evropi koja je zabranila ne samo iskopavanje, nego i istraživanje. Znači, mi imamo obavezu prema našoj državi, prema našim građanima, da istražujemo našu zemlju i našu teritoriju. Mi treba da znamo i moramo da znamo s čime raspolažemo", rekla je ministarka.

Ministarka smatra da se opozicija nadala da će na temi ovog projekta da prikupi mnogo političkih poena, a kada je taj plan počeo praktično da se razvodnjava, a onda i da nestaje, nije bilo nijedne druge alternative nego nasilje i blokada koje su viđene letost, a pozivi na nasilje su bili i danas i juče.

U vezi sa projketom Jadar, ministarka kaže da ne može da se kaže da je stvar završena jer se projekat razvija 20 godina i još uvek nije završen.

"Prvo, građani treba da znaju, u rudarstvu ništa se ne dešava preko noći. Ni u energetici kad smo već kod toga, a u rudarstvu pogotovo. Znači, za ovakve projekte treba 10, 15, 17, evo kod nas možda će biti 25, 28, ne znamo. I dalje ne znamo, zato što nismo dali ni priliku. Pozivali su se mnogo na Srpsku akademiju nauka i umetnosti na 2021. godinu, a te 2021. godine nismo imali rezultate, ni nacrte studija. Znači, debatovalo se na osnovu nečega gde nije bilo ni podataka, ni informacija, ni relevantnih informacija, nego je bilo možda nekih nagađanja, predviđanja", rekla je ministarka.

"Sva dokumenta će biti stavljena na uvid javnosti"

Ona kaže da će studiju uticaja na životnu sredinu raditi investitor.

"Staviće ne samo ta dokumenta, nego i dodatna dokumenta koja se tiču pre svega i lokacijskih uslova. Znači i sve ostale relevantne dokumente, projektnu dokumentaciju, studiju izvodljivosti", dodala je ministarka.

Ona je kazala da se čeka dobijanje određenih dokumenata na osnovu kojih može nešto i da se razmatra, analizira i debatuje.

"Znači, to su sve dokumenta koja će biti stavljena na uvid javnosti i to je po našem zakonu apsolutno predviđeno za sve projekte, ne samo za ovaj projekat", rekla je ministarka i dodala da je na "nama da budemo strogi i zahtevni".

Ona smatra da je vođena jedna aktivna, tendenciozna, direktna, negativna kampanja protiv kompanije Rio Tinto da se ona ocrni, da se prikaže kako je najgora, upravo od strane onih koji su je doveli u Srbiju 2001.

Koja bi korist bila od projekta za Srbiju?

Pojedini ekonomisti su izračunali da bi korist Srbije od tog projekta bio oko 17 miliona evra godišnje.

Povodom te računice, ministarka je upitala da je zanima da li su ti isti ljudi imali istu računicu kada su menjali zakon 2006. i 2011. u korist Rio Tinta.

"Oni su bili i 2004. i 2005. i 2006. i 2007. i 2008. i 2009. i 2010. pa sve do 2011. kada je još jednom promenjen zakon, da se još jednom poentira što se tiče ko može da dobije eksploataciono pravo i da se usvoji nacionalna strategija 2012. gde imenom i prezimenom se Rio Tinto naziva svetski priznata rudarska kompanija. Pa kako je to postala od svetski priznate do svetski najmanje podobne", navela je Đedović Handanović.

Ona je objasnila da su ekonomski benefiti nešto što dolazi nakon svih procedura i da se o ekonomskoj koristi može pričati ukoliko se sve procedure i kriterijumi ispune.

"A ekonomska korist je pre svega najveća investicija koju bismo imali u Srbiji, ikada, to je definitivno, ona je procenjena na preko tri milijarde evra", rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, takva jedna investicija bi povukla sa sobom ne samo proizvodnju sirovine, nego i katode, i baterije, i potencijalno električna vozila.

U prvih četiri godine, dodaje, samo na izgradnji svih postrojenja bilo bi uposleno direktno 3.500 ljudi, a u celom lancu proizvodnje sigurno 20.000 ljudi.

"Rudarska struka je specifična, na jednog rudara vi treba da računate 4-5 drugih radnih mesta koje rudar, da kažem, proizvede samo zato što proizvodi sirovinu, koja kasnije ima ceo svoj lanac. I u tom smislu pričamo o visoko kvalifikovanim radnim mestima, potencijalno i srednje i niže. I kada pričamo o finansijskim benefitima, računica je da ukoliko bismo došli do finalnog proizvoda, u Srbiji pričamo o nekih 11-12 milijardi evra godišnje za budžet Republike Srbije", rekla je ministarka i dodala da bi višestruko bili uvećani budžeti lokalnih samouprava.

Kako se budžet Republike Srbije bude povećavao, ministarka kaže da bi ta cifra mogla da bude i veća.

Celu emisiju i gostovanje ministarke Dubravke Đedović Handanović pogledajte u video prilogu.