Kakvi su ekonomski efekti projekta Jadar: Šta kaže kompanija koja planira rudarenje, a kakve su procene nekih ekonomista

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/10/2024

09:34

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Projekat "Jadar" već duže izaziva polemiku u javnosti, iznose se dijametralno suprotne tvrdnje uticaja na životnu sredinu. Ovih dana novu polemiku izazvala je analiza grupe ekonomista kakav bi ekonomski efekat i koliko bi Srbija dobila od rudarenja litijuma.

Prema analizi koju su potpisali prof. Dejan Šoškić, Zoran Drakulić, predsednik kluba Privrednik, prof. Danica Popović i ekonomista Boško Mijatović, stoji da bi godišnji profit od projekta Jadar bio 2,6 evra po glavi stanovnika, i da bi to za srpsku stranu značilo oko 700 miliona evra za čitav period od 40 godina.

Sa druge strane direktor projekta Jadar Čad Bluit navodi da je njihova studija pokazuje da bi Srbiji i lokalnim samoupravama pripalo više od 180 miliona evra godišnje u porezima.

"Ako pogledamo efekte ovog projekta, u smislu radnih mesta, prilika za poslovanje malih i srednjih preduzeća, prilika za jedan lanac vrednosti za električna vozila, Srbija ima priliku da poveća BDP za više od 10 odsto i da stvori 20.000 radnih mesta sa visokim platama. Baterije, katode, električna vozila, reciklaža, to je prilika za ekonomski preobražaj Srbije, jer Evropska unija 2035. godine prekida proizvodnju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem", rekao je Čad za Euronews Srbija.

Prof. Dejan Šoškić objašnjava da su oni u svojoj analizi "Koliko bi Srbija dobila od projekta Jadar?", koristili javno dostupne podatke, pre svega podatke koje je kompanija Rio Tinto objavila na sajtu.

"Koristili smo i druge informacije koje smo dobili vezano za aktivnosti Rio Tinta u drugim delovima sveta. Taj podatak je prosto posledica jedne jednostavne računice šta se zapravo planira tim projektom po rečima same kompanije. Mi smo pošli od toga da je to objektivno, mada bi neko mogao da kaže da su oni suviše optimistično prognozirali svoju ukupnu kontribuciju budžetu Srbije", rekao je Šoškić za Euronews Srbija.

Investicije u projekat

Kako je naveo, kompanija koja planira rudarenje u Jadru je procenila da bi da bi dobit Srbije oporezivanje bila na nivou od oko 180 miliona evra godišnje.

Navodi i da je u dinamici svakog projekta to da se u početku iziskuju određene investicije, a to automatski umanjuje verovatnoću da će prvih godina biti nekog profita da se prijavi, pa samim tim i da će biti poreza da se plati na taj profit.

"To investiranje koje se u njihovoj studiji navodi u nekom iznosu od 2,5 milijardi u prvih nekoliko godina, moramo da razumemo da to nije davanje novca Srbiji. Oni će tim investicijama da plaćaju razne stvari i vrlo često će time plaćati inostrane komponente, mašine iz uvoza, projekte iz inostranstva, konsultante, neke druge kompanije", rekao je Dejan Šoškić.

Ističe da će nešto od toga biti i za domaće firme ukoliko bude trebalo da se izgradi neka infrastruktura i kaže da će to imati jednokratni pozitivan efekat na poslovanje tih preduzeća, što će se malo odraziti i na BDP.

Šoškić kaže da je drugo pitanje da li Srbija treba da uloži neki novac. Kaže da postoji veliki stepen izvesnosti da će Srbija biti u poziciji da mora da finansira infrastrukturne projekte koji su u funkciji realizacije projekta Jadar.

"Često se govori o nekakvim pristupnim saobraćajnicama, železnici i drugim stvarima. To je dodatni trošak koji bi verovatno promenio u negativnom smislu ovaj finansijski ishod za našu zemlju. Imate i posebnu kategoriju, ukoliko dođe do neke havarije ili štete. Ko bi to finansirao? Oni nigde ne govore da bi se involvirali u bilo kakvo pokrivanje štete", kaže Šoškić.

Rekao je i da ih je iznenadilo to što su uslovi koje su postigle neke druge zemlje, znatno nerazvijenije od Srbije, zapravo povoljniji od onoga što se nama nudi. Upitan da li je moguće da se ti uslovi promene, Šoškić je rekao da jeste moguće pregovarati.

"Ali u svakom projektu, ukoliko vi 95 odsto prihoda date stranoj kompaniji, mislim da tu nema interesa za našu zemlju", rekao je profesor.

Poručio je da on zagovara tezu da, ako se planira eksploatacija domaćeg minerala, onda mi moramo da sazrimo kao društvo da možemo da imamo javno preduzeće koje će se baviti eksploatacijom i da ona 100 koristi od projekta ostane u zemlji, za državu i građane.

Bluit: Litijum je budućnost

Direktor projekta Jadar Čad Bluit kaže da je računica o ekonomskim efektima projekta otvorena već godinama.

Euronews

"Mi smo objavili punu procenu ekonomskog uticaja u septembru 2023, pročitao sam taj izveštaj od te grupe ekonomista i poslovnih ljudi. Izašao je dan pre skupštinske sednice o litijumu i nije napisan u stilu ekonomske studije. Vrlo je emotivan, puno je tu pretpostavki, pitanja i u mnogim slučajevima su stvari prosto isfabrikovane, pod pretpostavkom da ovaj projekat ne bi imao ekonomski efekat, direktno ili indirektno, to je potpuno protivno ekonomskim postulatima", naveo je on.

Na konstataciju da projekat ovog obima zahteva ogromna ulaganja u infrastrukturu, Bluit kaže da je u njihovim kapitalnim troškovima više od 2,5 milijardi dolara.

"Sve što je pretpostavljamo vezano za naš projekat, mi plaćamo. Ako postoji infrastruktura koja je bi bila na raspolaganju za druge investitore, putevi, nešto što koriste drugi investitori, nešto što obezbeđuje država ili optšina, to je na državi. Sve što je vezano za naš projekat, projekat koji realizujemo radi projekta, mi ćemo finansirati i to je u okviru naših kapitalnih troškova", rekao je on.

Iz studije projekta Jadar procena je da će potražnja za litijumom rasti do 2030. Drugi podaci govore da postoji trend smanjenja tražnje za električnim automobilima. Fajnenšel tajms je pisao da je cena litijum karbonata pala za 80 odsto od juna prošle godine.

Na pitanje da li bi Rio Tinto mogao da se povuče iz projekta Jadar ukoliko bi se ispostavilo da su pogrešili u proceni cene i potražnje, Bluit je odgovorio odrečno.

On kaže da je juče Rio Tinto saopštio da je uputio jednu ponudu za kupovinu trećeg najvećeg proizvođača litijuma na svetu, sa imovinom u SAD, Japanu, Kini, Kanadi, Australiji.

"Mi verujemo u budućnost litijuma. Vidimo taj izazov klimatskih promena sa kojim se suočava svaki građanin, svaka zemlja, mi želimo da se bavimo aktivnostima u budućnosti koje će pomoći dekarbonizaciju. Litijum je tu, biće tu u osnovi svih važnih baterija bilo za električna vozila, skutere, mobilne telefone, za skladištenje obnovljive energije. To je budućnost. Jedini način da se borimo protiv klimatskih promena je da se koriste baterije na obnovljivo punjenje u industriji, u transportu. I zato Rio Tinto ne gleda u budućnost samo deceniju dve, već pet decenija. Litijum je najveći element sa najvećom eneregtskom gustinom koji se može koristiti u baterijama", rekao je on.