Mihajlović: Litijum je centralni mineral za transformaciju privrede, projekat "Jadar" najvažniji za buduće generacije

Komentari

Autor: Tanjug

19/09/2024

13:19

Mihajlović: Litijum je centralni mineral za transformaciju privrede, projekat "Jadar" najvažniji za buduće generacije - Copyright TANJUG/ JOVANA KULAŠEVIĆ

veličina teksta

Aa Aa

Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da je litijum centralni mineral za transformaciju privrede i istakla da je projekat "Jadar" za eksploataciju litijuma najvažniji projekat za generacije koje tek dolaze.

"Ja sam dve godine bila ministarka rudarstva, i to su bile te dve godine kada sam potpisala elaborat o overenim rezervama litijuma u jadaritu. U januaru 2021. godine definitvno smo overili rezerve i rekli da Srbija ima 158 miliona tona jadarita, što je od neprocenjive važnosti ne samo za nas nego globalno. I tada je krenula možda ta intenzivnija priča o jadaritu. Desili su se izbori i to je usporilo taj projekat, zaustavilo ga što je bila velika šteta", rekla je Mihajlović za K1 televiziju.

Kaže da su "dezinformacije" koje su ranije mogle da se čuju o ekološkim problemima u vezi sa eksploatacijom jadarita na nekin način bile prihvatljive, dok nisu urađene zvanične studije ili nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

Onog trenutka kada su izašle studije o proceni uticaja na životnu sredinu, kako je rekla, svaka priča o negativnim uticajima je dezinformacija i laž. Istakla je da su studije rađene šest i po godina i da je korišćeno 28.000 parametara.

Mihajlović smatra da su 2021. godine opozicione partije samo iskoristile temu jadarita kako bi ušli u parlament, a da ih u stvari nije interesovala ekologija i zaštita životne sredine.

"Projekat koji traje dugo"

Radili ili ne radili jadarit, neophodno je da se zna šta Srbija ima i koliko, kojim tehnologijama može da se eksploatiše i kako to utiče na životnu sredinu.

"Ovo je projekat koji traje već dugo, mi smo sebi dozvolili da nam politika bude mnogo jača od svega što se zove struka i znanje. Neko bi rekao da svaki veliki projekat traži određenu političku saglasnost, to je tačno. Mi imamo državu, institucije bez obzira da li će neko u njih da veruje ili ne, ali one postoje i imamo sve ono što je u skladu sa zakonom potrebno da se uradi da bismo mi verovali", istakla je ona.

Prema njenim rečima, tri studije o proceni uticaja na životnu sredinu koje su urađene pobijaju svaku rečenicu koja može da se čuje od strane opozicije da će padati sumporne kiše i da će biti sumpornih isparenja.

"Ovde je u pozadini politička priča, hajde da skinemo vlast tako što ćemo da pričamo priču o jadaritu na način na koji se ona priča, i da pokušamo da dođemo na vlast preko jadarita. Opozicija je ušla u parlament na kontu toga, nakon toga po pitanju ekologije nije bilo ni jednog predloga zakona, ničega", dodala je ona.

Smatra da je građanima, iako opozicija ponovo pokušava da sruši vlast preko jadarita, sada sve jasnije bez obzira na sve rasprave i tabore ko je za, a ko protiv. Ističe da Rio Tinto nije neozbiljna kompanija kao što mnogi pričaju s obzirom da ima 57.000 zaposlenih.

"Od države zavisi kako će se kompanija ponašati"

Naglasila je da Srbija kao država može da napravi dodatne okvire i traži dodatnu zaštitu za životnu sredinu, što Zakon o rudarstvu i predviđa kao mogućnost, kao i da ima i litijum i poljoprivredu.

Zakoni u Srbiji o zaštiti životne sredine su potpuno usklađeni sa evropskim zakonima, rekla je Mihajlović i dodala da je svim zakonima u Srbiji predviđeno da onaj ko treba da realizuje određeni projekat finansira studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

"Zapanjujuće je da mi kažemo 'uradili su te tri studije, imaju 3.500 strana, pa to su oni nešto namestili'. Studije se ne rade zbog toga da bi uverili vas i mene, nego kompanija radi studije da bi se videlo kakvo je stanje, šta je problematično, šta može i na koji način da se reši, i da se to predstavi na javnom uvidu", objasnila je ona.

Mihajlović je poručila da od države i toga kako će država da postavi svoje okvire zavisi kako će se kompanija ponašati u budućnosti, i dodala da postoji investicioni sporazum koji može da se potpiše sa kompanijom u skladu sa zakonom koji omogućava državi da traži još jednu ekološku studiju ili nadnadzor.

Ona smatra da ne postoji ni jedna država u svetu koja bi sebi dozvolila da ne eksploatiše litijum, pogotovo ako postoje tehnologije za to, kao i mogućnost da se normalno i održivo prođe kroz taj proces da bi se dobio litijum.

"Kada bi ga eskploatisali mi bi zadovoljili negde pet posto svetske tražnje. Novac bi bio podeljen između države i kompanije. Ako dođemo do te faze, dugoročni ugovori o isporuci litijuma bili bi od izuzetnog značaja. Već sada postoji globalni deficit litijuma, a narednih pet do sedam godina potražnja će rasti 4,5 puta brže od ponude", navela je ona.

25 hiljada novih radnih mesta

Mihajlović kaže da je za državu ključno da postoji kompletan lanac, odnosno fabrika za preradu, proizvodnju baterija i električnih vozila, i dodala da je nemoguće da loše i nekvalitetne kompanije budu deo tog lanca. Kako je navela, eksploatacija električnih vozila mogla bi da donese 10 do 12 odsto bruto društvenog proizvoda, što bi značilo ogroman prihod za državu.

"Pričamo i o otvaranju 25 hiljada novih radnih mesta, investiciji od oko 25 milijardi evra, kao i o novim tehnologijama koje bi Srbija dovela na potpuno drugačiju geopolitičku poziciju. Kritične mineralne sirovine, poput litijuma, su danas kao nafta i gas", dodala je ona.

Kako je objasnila, kritične mineralne sirovine su ključne za svaku energetsku transformaciju, ekonomsku promenu i održivi zeleni razvoj, s obzirom na to da trenutno svet prelazi sa jeftinih izvora energije na skuplje supstitute.

"Ove sirovine su kritične jer su izuzetno retke i teško ih je pronaći", objasnila je Mihajlović i dodala da se litijum nalazi u samo šest ili sedam zemalja, dok su globalne potrebe za njim ogromne.

"Srbija raspolaže mineralnim sirovinama čija se vrednost procenjuje na oko 250 milijardi evra. Imamo kobalt, antimon, zlato, srebro, nikl i litijum, koji su među najvažnijim mineralnim sirovinama. Takođe posedujemo magnezit i nekoliko drugih važnih resursa. Sve ono što je EU uvrstila u svoju strategiju kritičnih mineralnih sirovina, mi u Srbiji posedujemo u 80 posto slučajeva. Nažalost, iskoristili smo tek 15 posto tih resursa, a najviše se eksploatisao bakar", rekla je ona.