Igre 
Blokade na severu Kosova i Metohije: Na stolu više opcija, spominje se i proglašenje okupacije
Komentari13/09/2024
-13:05
Blokade srpskih institucija na severu Kosova i Metohije traju dve nedelje, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić će se večeras u 18.00 obratiti u vezi sa teškom situacijom u kojoj se nalaze Srbi na severu, te konkretnim merama koje će preduzeti Srbija u ovom slučaju.
U pojedinim srpskim medijima je juče počela da kruži informacija da kao opcija na stolu stoji i proglašenje okupacije dela teritorije Srbije, što bi dovelo do konkretnih koraka u pripremama prekida te okupacije, spekuliše se na društvenim mrežama i u pomenutim medijima.
Za Euronews Srbija na temu blokade institucija i sveukupnog stanja na Kosovu i Metohiji je govorio Istraživač Centra za evropske politike Miloš Pavković koji je na pitanje kako tumači značenje ovih najava rekao da je predsednik Vučić najavio neke mere, ali da ih drži u tajnosti da bi poslao poruku međunarodnim partnerima.
Pavković: Srpska Vlada je u nezavidnoj poziciji, ali situacija traži reakciju
"Ja mislim da je srpska Vlada ovde u jako nezavidnoj situaciji zbog svih dešavanja i pritiska na Srbe na severu Kosova i Metohije i morala je na neki način da reaguje. Samim tim, i predsednik Vučić je najavio da razmatra neke mere, ali ih drži u tajnosti, ne bi li time poslao poruku, čini mi se, i Evropskoj uniji i NATO-u da prosto Srbija priprema neke mere i ne bi li na taj način izvršio pritisak pre svega na međunarodne misije na Kosovo, tu pre svega mislim na KFOR, UNMIK i EULEX da zaštite prava srpske zajednice, koja su sada na udaru u poslednjih, ne samo nekoliko dana, nego poslednjih meseci, od početka godine, jer je to, čini mi se, sada najalarmantnije stanje u ovom trenutku, sa ovim hapšenjima i specijalnim jedinicama policije koje su na severu, pa ovim čestim dolascima kosovskih političara na sever. Situacija se, takoreći, 'zakuvala' i tenzije su na ivici i sada je, čini mi se, neophodna reakcija kako ne bi došlo do eskalacije", ističe Pavković.
Na složenost situacije na severu utiče niz događaja, uključujući i podizanje optužnice za slučaj Banjska, a predsednik Vučić je u razgovoru sa šefom delegacije EU u Srbiji, Emanuelom Žiofreom, pozvao zemlje EU da se suprotstave, kako on kaže, samovolji Prištine.
Na pitanje da li možemo uopšte da očekujemo neke konkretne mere, poteze Brisela ili će to i ovog puta izostati, Pavković kaže da srpska strana računa na pojedinačne države članice, jer Brisel očito nema mehanizme pritiska.
Euronews
"Ja mislim da kad se predsednik Vučić obraća i generalno ambasadorima i Briselu, da je ipak fokus konkretno na države članice. Jer Brisel je pokazao da nema konkretne mehanizme pritiska i uticaja na Prištinu. Računa na pojedinačno države članice i eventualno SAD, jer Brisel nema mehanizme", kaže on i dodaje:
Povezane vesti
"Paket restriktivnih mera koji je usvojen prošle godine nije dao apsolutno nikakve rezultate u smislu, ne samo dijaloga, nego i u smislu održavanja stabilnosti na severu Kosova. Dakle, te sankcije nisu bile primenjene pre svega od strane svih država članica, nisu bile dovoljno stroge i to je zapravo na neki način Kurti shvatio kao zeleno svetlo da može da nastavi sa unilateralnim potezima i tim nekim institucionalnim pritiskom na Srbe".
Pavković smatra da je Evropska unija nemoćna što pokazuje i nedavna poseta Lajčaka Prištini, gde je dogovoreno da će biti nova runda dijaloga, ali da se ne znaju detalji.
"Imali smo posetu Lajčaka pre neki dan Prištini, gde je samo dogovoreno da će biti nova runda dijaloga, ali ne znamo ni kad ni šta će biti tema. Dakle, drugim rečima, vrlo limitiran uspeh te posete je bio. Pre par meseci, u junu, kada je Lajčak posetio Prištinu, Kurti i Vjosa Osmani, predsednica takozvanog Kosova, su odbili da se sastanu sa njim. On se sastao tada samo sa Besnikom Bislimijem i tada nije dogovorena nova runda dijaloga. Tako da, Evropska unija je nemoćna u ovom trenutku i ono gde Srbija može da traži pomoć i podršku, jesu pre svega SAD ili pojedinačno države članice kao što su Nemačka, Francuska i da onda insistiraju da njihovi kontingenti vojnika koji služe u okviru KFOR-a da, na primer, postave punktove na severu ili da fizički obezbede Srbe", smatra Pavković.
"Poslednjih tri, četiri, pa i pet, šest rundi dijaloga su bile neuspešne"
Miroslav Lajčak je prošle nedelje bio prvo u Prištini, potom je došao u Beograd, sve u svrhu dogovora nove runde dijaloga, dok je jutros premijer Vučević rekao da bi u narednih nedelju dana trebalo da dođe do tog dijaloga, a na pitanje može li se očekivati tu neki pomak, Miloš Pavković smatra da je to nezahvalno za prognoziranje.
"Vrlo je nezahvalno to predviđati jer poslednjih tri, četiri, pa i pet, šest rundi dijaloga su bile neuspešne. Dakle, sam odlazak u Brisel ne znači da ćemo imati bilo kakav pomak, pogotovo kada imamo ovako čvrst stav Prištine da ili ne žele da dođu, ili kada dođu - postavljaju neke svoje uslove, ne samo Srbiji, već i Evropskoj uniji, koja je posrednik i to pre svega čini se sa željom da zapravo ne dođe do dogovora i da sebi da prostora da nastavi sa unilateralnim akcijama. Šta je cilj ovih akcija? To je zapravo da se zatvore sve institucije Srbije koje su postojale, da se time predupredi formiranje Zajednice srpskih opština koja je obaveza Prištine i da na taj način Kurti i takozvano Kosovo zaokruži pitanje suvereniteta i državnosti na severu gde je bilo najupitnije", objašnjava istraživač Centra za evropske poilitike.
Tanjug/AP/Fred Sierakowski, profimedia
Ambasador Evropske unije Emanuel Žiofre i američki ambasador Kristofer Hil su prethodnih dana govorili o tome kako Srbija ipak ide na zapad, a na pitanje da li te izjave imaju veze sa ovim poslednjim dešavanjima na Kosovu, Pavković kaže da su bolje i bliže veze, kao i posete najviših zvaničnika evropskih sila Beogradu izazvale frustraciju Prištine.
"Čini mi se da su to približavanje Srbije Evropskoj uniji, kroz saradnju sa Nemačkom i Francuskom, kroz dolaske Šolca i Makrona, izazvale neku vrstu frustracije u Prištini i da je Priština htela da isprovocira Srbiju nakon tih poseta", kaže on i nastavlja:
Povezane vesti
"Najbolji primer je da je samo nekoliko minuta nakon što je Makron napustio Srbiju, krenula akcija kosovske policije i zatvaranja, ne samo privremenih institucija opština, već su oni upali i u bolnicu, i u Centar za socijalni rad, PIO fond, pa čak i Institut za srpsku kulturu. Dakle, to je bila jasna poruka, ne samo Beogradu, da se Prištini ne dopada to što Beograd ima tešnju saradnju sa Zapadom, već je to poruka takođe i NATO-u i EU i državama članicama da će Priština na sve načine raditi da Srbiju udalji i da isprovocira udaljavanje od Zapada i saradnje i integracije sa Zapadom", smatra on.
"Litijum nije uslov za pridruživanje EU, ali Srbija postaje ključni partner"
U kontekstu približavanja Srbije Evropskoj uniji, odnosno njenom putu ka Zapadu, juče je ambasador Evropske unije Emanuel Žiofre rekao da litijum nije uslov za ulazak i nastavak puta Srbije ka EU, ali je rekao da tu ima mnogo dezinformacija.
O tome je govorio i američki ambasador koji takođe kaže da to nije uslov, ali da su oni koji su protiv iskopavanja litijuma praktično protivnici ulaska Srbije u EU, kao i da u okviru protesta koji su organizovani u gradovima širom Srbije ima, kako je rekao, ruskog uticaja.
Povezane vesti
Miloš Pavković smatra da EU vođena geopolitičkim okolnostima i strateškim interesima u Srbiji prepoznaje pouzdanog partnera, što našoj zemlji može da da dodatni politički podsticaj i olakša put ka EU.
profimedia
"Sam formalni uslov, dakle u poglavlju 27 koja se tiče ekologije u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, zaista se nigde formalno ne pominje pitanje litijuma, ali čini mi se da Evropska unija vođena geopolitičkim promenama traži partnera za dodatni uvoz litijuma, jer ne želi da bude zavisna od azijskih ili afričkih država. Tako da je Srbija u tom segmentu vrlo dobar izbor. Međutim, iako to nije zvanično uslov, predstavlja dodatni politički podsticaj za Srbiju i na neki način možda i olakšava put ka Evropskoj uniji, što ne znači da će biti zanemareni neki bitni uslovi i standardi koje Evropska unija očekuje, ali Srbija može da iskoristi možda taj geopolitički trenutak da se malo brže približi i ubrza svoje članstvo ka Evropskoj uniji", smatra Pavković i nastavlja:
"Kada govorimo o izjavi američkog ambasadora Hila vezano za ruski uticaj, to je vrlo, vrlo kompleksno pitanje, iako je činjenica da ti anti-litijumski protesti okupljaju širok spektar ljudi od levice do desnice, od proevropski orijentisanih individua i organizacija do proruskih. Dakle, ja ne bih nužno rekao da je to rezultat ruskog uticaja u Srbiji ili nekog hibridnog rata Rusije protiv Srbije, već da je to zaista pitanje koje je podelilo srpsku naciju bez obzira na sve druge političke ili ideološke podele i na neki način ujedinilo po pitanju litijuma, jer zaista vidimo da su građani Srbije veoma zabrinuti vezano za taj projekat.
O temi blokada srpskih institucija na Kosovu i Metohiji za Euronews Srbija je govorio i predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun.
Drecun: Ne očekujem proglašenje okupacije dela teritorije Srbije zbog Rezolucije 1244
Povodom predstojećeg obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa situacijom na Kosovu i Metohiji, pojedini mediji pominju mogućnost proglašenja okupacije dela teritorije, a Drecun za Euronews Srbija kaže da to ne očekuje i ocenjuje da bi to značilo odricanje od Rezolucije 1244 SB UN, koja je jedina odbrana Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
"Mislim da će se predsednik sigurno obratiti vezano i za ovu optužnicu, vezano za poslednje događaje, za podizanje nivoa intenziteta terorisanja, ali ono što je ključna stvar po meni, mislim da ćemo morati u što skorije vreme, ja na tome već dugo insistiram, da razrešimo jednu dilemu koja se stvorila, vezano za ovaj Francusko-nemački predlog sporazuma i Ohridski aneks. Znate, tu imate one dve tačke koje su za nas neprihvatljive", rekao je Drecun i nastavio:
Tanjug/Dragan Kujundžić
"Ja već dugo govorim o tome da bismo mi u Narodnoj skupštini, pošto je predsednik najavio sednicu, trebali da usvojimo neku rezoluciju ili deklaraciju, svejedno, kojom bismo jednostavno u potpunosti odbacili te dve tačke. Pa kad nam neko postavi uslov, kao što je nemački specijalni izaslanik, pre neki dan rekao da za članstvo u EU moramo da priznamo Kosovo, da onda kažemo ne, nećemo ga priznati čak ni po cenu neulaska u EU", zaključio je Drecun.
Preporuka za vas
Komentari (0)