Odnos prema pitanju litijuma i podele u parlamentu: Politički život u Srbiji ide iz jedne u drugu konfrontaciju

Poslanici u Skupštini Srbije već tri dana vode žustru raspravu o predlogu izmena zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojim se traži zabrana istraživanja i eksploataciej bora i litijuma. Analitičari kažu da deluje da je opozicija u ovom trenutku sve karte stavila na pitanje litijuma, dok vlast šiti političku agendu. Polemiku u parlamentu za Euronews Srbija je komentarisao izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar.

Klačar je rekao da je rasprava u parlamentu tekla u suštini očekivano i da se ni u čemu ne razlikuje od nekih sličnih rasprava koje smo imali u prošlosti, bilo da je reč o Kosovu ili o nekim drugim temama.

Tanjug/Narodna skupština Republike Srbije/Peđa Vučković

"U suštini, vrlo je emotivna diskusija. Retko se racionalno govorilo o ovoj temi. Svi su na neki način ostali na početnim pozicijama. Šansa da se napravi neki kompromis gotovo da nije postojala. Nekako se čini se da su svi iskoristili priliku da pošalju važne poruke javnosti, odnosno ciljnim grupama kojim se obraćaju i da je ova debata veoma malo doprinela onome što je suštinski najpotrebnije u ovom momentu kada govorimo o litijumu, a to je jedan racionalan okvir i racionalna argumentacija", rekao je Klačar gostujući na Euronews Srbija.

Na šta su karte stavili vlast i opozicija?

Ipak, on smatra da je dobro što se rasprava dešava u ovom momentu i, kako kaže, dobro je što se o litijumu govori u institucijama, pa makar i na ovako limitiran način.

Klačar kaže da opozicione stranke jesu stavile sve karte na pitanje litijuma, čak i one za koje se može verovati da možda nisu do kraja tako veliki protivnici litijuma, ili ne bi bilo logično da budu.

"Čini mi se zapravo da će odnos prema litujumu u jednom kratkoročnom periodu da obeleži podele u političkom životu. Srpska napredna stranka nije i neće staviti sve karte na litijum. Oni će korsititi ono što im omogućava trenutna pozicija, a to je da malo 'rašire' tu političku agendu i da u njoj uvek ostane dovoljno prostora i za važne spoljnopolitičke teme, i za Kosovo, i za pitanje evropskih integracija, pitanje regionalne stabilnosti, i ono što je najvažnije, vlast će da insistira na ekonomskim temama i na projektu EXPO", napomenuo je Klačar.

Tri obeležja političkog života u Srbiji

Primećuje da je politička scena u Srbiji idalje fragmentirana i da je to njeno prvo obeležje. Kaže da je drugo obeležje nejasna ideološka podela. 

"To jeste trend koji postoji i na mnogo razvijenijim političkim tržištima od Srbije. Razlozi su vrlo praktični. Stranke vrlo često slede neke pragmatične interese, pa zbog toga izlaze iz onih pozicija koje su programski definisane na levici, centru ili na desnici. U realizaciji tih programa najčešće postoje odstupanja", objasnio je Klačar.  

Tanjug/Narodna skupština Republike Srbije/Peđa Vučković

Kao treće obeležje političkog života u Srbiji ističe stalnu konfrontaciju.

"Zapravo, kada se pogleda od 2016. ili 2017. godine, politički život ide iz jedne u drugu konfrontaciju. Nekada su to bile teme koje su se ticale izbora, Kosova, kovida... Danas je to litijum i to se neće promeniti u kratkoročnom ili srednjoročnom periodu, jer ne mogu da se otmem utisku, gledajući ovu raspravu u parlamentu, da je ona preuranjena barem nekoliko meseci, ako ne i duže", naveo je izvršni direktor CESID-a.  

Dodaje da, čak i da vlast odluči da krene u realizaciju projekta, zaboravljamo da ovo nije, bar kada govorimo o politici, trka na 100 ili 200 metara, već maraton i bukvalno se nalazimo u početnim etapama.  

"Verovatno će biti još teže zamisliti šta da očekujemo kad se zaista približi momenat da se ta odluka donese", naveo je Klačar.