Igre 
Direktno sa Minjom Miletić iz Kosovske Mitrovice o životu Srba na KiM: "Kad bi mogli i to malo vazduha bi nam uskratili"
Komentari26/09/2024
-22:37
U specijalnom izdanju emisije "Direktno" Euronews Srbija, snimljenom na šetalištu u severnom delu Kosovske Mitrovice, Minja Miletić pričala je sa običnim ljudima koji žive u južnoj srpskoj pokrajini.
Cilj je bio da se ovaj put, umesto političara i analitičara, čuje glas ljudi o tome kako zapravo izgleda njihov svakodnevni život na Kosovu i Metohiji i sa kojim problemima se suočavaju. Tokom snimanja, bilo je malih provokacija, ali su Srbi uspeli da kažu šta su hteli.
U prvom delu emisije gosti su bili Stojan Dončić iz sela Biča u blizini Kline, gde je pre 1999. bilo 140 domaćinstava, zatim Petar Đorđević iz udruženja "Mlada Aktivna Gračanica" i Miloš Timotijević koji zajedno sa svojom porodicom živi u Bošnjačkoj mahali u Kosovskoj Mitrovici.
Na pitanje o trenutnoj situaciji svom selu, Dončić je dao nažalost veoma pesimističan odgovor.
"Pa ja ne mogu, nažalost, ne mogu ništa veselo da vam kažem. Sve je apsolutno crno. Ono osnovno za ljudski život, život Srba na ovom prostoru je jako ugroženo. Prvo, nemate slobodu kretanja. Znači, da biste mogli kao normalan narod da se krećete iz mesta u mesto. Toga nemamo, toga smo lišeni. Nemamo pravo na obrazovanje. Nemamo pravo na zdravstveno osiguranje. Nemamo ništa. Kad bi mogli, neki, odnosno ovi sa Zapada, i to malo vazduha što koristimo bi nam uskratili. Merili bi u jedinicama koliko to koristimo, da druga strana ima više za sebe. Na žalost mnogih naših ljudi koji žive u inostranstvu i ovde u Srbiji, u Metohiji, mnoge srpske enklave koje su brojale više stotina porodica, nažalost, danas je možda dve, tri i tako dalje", izneo je Dončić veoma mračnu sliku realnosti života Srba u malom selu na KiM i dodao da je do pre dve godine on sa svojom porodicom jedini bio tamo, dok se nije vratila jedna starija žena.
Euronews
Dončić je zatim pomenuo da su blizu bila još tri sela sa otprilike 40, 50 i 60 porodica, ali da sada nema "apsolutno nikog". Na pitanje zašto je odlučio da ostane Dončić kaže da nisu svi ljudi istog morala i dodaje da on ne može da se žali na materijalnu stranu.
"Postoji nešto kod nekih ljudi, ne kod svih, nešto emotivno koje prelazi to sve. Ja ne mogu da kukumavčem da je meni dobro. Ako je svima loše, onda i meni ne treba da bude dobro. I nisam nikad zagovornik toga da samo ja imam, a svi ostali da nemaju ništa. Nažalost, ja sam dugo godine bio prosvetni radnik. U Klini je bilo par stotina džaka u srednjoj školi, a danas nema te škole. Nema ni osnovne, nema ništa", priča Dončić.
Povezane vesti
Petar Đorđević je predstavnik mlađe generacije Srba koji žive u Gračanici, njih oko 20 hiljada prema popisu. Međutim, on misli da je u tom mesto zapravo oko 70 procenata te brojke.
"Što se tiče mladih ljudi, nažalost i njih je sve manje. Gračanica, kao možda najveća srpska sredina na Kosovu, ima veliki broj stanovnika i broj mladih u samoj Gračanici raste, ali to je delom i zbog toga što se mlade porodice sa decom sele u Gračanicu, kao tu najveću srpsku sredinu na centralnom Kosovu i sam broj stanovnika u Gračanici raste, ali nažalost, sela oko Gračanice i druga okolna mesta propadaju. U njima ima sve manje i manje Srba. Što mladih tiče, oni se snalaze, oni koji su odlučili da ostanu tu snalaze se na različite načine, međutim sve više mladih odlazi na studije", kaže on.
Euronews
Na pitanje čime se bave oni koji ostaju Đorđević napominje da je Gračanica ipak ruralna sredina i da skoro svi poseduju zemlju, ali da neki rade i u administraciji.
"Gračanica je i dalje ruralna sredina, iako je sada administrativni centar za sve Srbe koji žive južno od Ibra, i dalje je to jedna ruralna sredina gde sigurno 95 odsto porodica poseduje svoje imanje i bavi se poljoprivredom u nekoj manjoj meri. Neko više, neko manje. Tako da je to možda jedna od glavnih okosnica opstanka, zato što sigurno ti ljudi, koji sede tu neće ostati gladni dok imaju zemlju u posedu koju će da obrađuju. Dosta ljudi radi u srpskim institucijama, to što je od njih ostalo, mislim pre svega na zdravstvene institucije i na školske ustanove. Zatim, jedan određeni broj radi u privremenim organima opštine Priština koji i dalje funkcionišu u Gračanici. Treći deo ljudi radi u kosovskim institucijama. Imamo tu novooformljenu opštinu Gračanica koja funkcioniše u kosovskom sistemu, tako da dosta ljudi radi u tom sistemu. I onda imamo jedan mali broj ljudi koji se bavi ugostiteljstvom", objašnjava Đorđević.
Miloš Timotijević živi u Bošnjačkoj mahali, multietničnom delu Kosovske Mitrovice, zajedno sa Albancima, Gorancima i Turcima. On navodi da se ne oseća bezbedno na putu do posla ili kada želi da prošeta sa porodicom.
"Bošnjačka mahala je prilično živa tokom dana, najviše zbog trgovine koja se obavlja u ovoj glavnoj ulici Bošnjačke mahale, ako možemo tako da je nazovemo. Trgovina je živa od devet do pet, nakon toga Bošnjačka mahala je potpuno pusta. Ja imam, generalno, kao nažalost sada i u celoj Kosovskoj Mitrovici, u ovom severnom delu, opšti osećaj nebezbednosti, tako da ja za ovih 800-900 metara, ili 1 km do svog posla, ili do kafića da popijem kafi, ili do šetališta ovde, da prošetam malo sa svojim sinom i sa suprugom, isključivo palim automobil i krećem. Dakle, ja nemam taj osećaj da ja mogu slobodno da prošetam, a da se meni nešto ne desi. To mogu da potvrde i slučajevi koji su se dešavali u Bošnjačkoj. Ne samo posle pet časova, obično je to mnogo kasnije, obično je to u noćnim satima, gde se u nekoliko poslednjih meseci desilo da su Srbi napadani. Ti slučajevi su zavedeni u policiji, ti slučajevi, ja koliko znam, do sada nisu rasvetljeni. Nisu jedini, ista stvar je i za generalno celu Kosovsku Mitrovicu, pa i za čitav sever Kosova", ispričao je Timotijević.
Euronews
On kaže da je situacija dramatično eskalirala i da Srbi imaju "jednog specijalca po glavi stanovnika" na severu Mitrovice, zato što je sva policija prebačena tu. Dodaje da je nemoguće provozati se a da na svakih 300 metara ne naiđu na policijsko vozilo. Takođe je opisao jedan slučaj oduzimanja imovine jednom Srbinu.
Povezane vesti
"Ta policija pritom nije u službi građana. Zašto to kažem? Zato što smo imali jednu političko-propagandnu emisiju ovde, gotovo na istom mestu gde su Albanci gostovali potpuno nenajavljeno, gde je njih čuvalo sto policajaca. Oni čuvaju političare, oni čuvaju ove novootvorene radnje, oni čuvaju novootvorene pumpe. Sve su to Albanci preuzeli od Srba. Postoji jedan slučaj u Zubinom Potoku gde je čoveku uzurpirana zemlja na kojoj se nalazila apsolutno njegova pumpa. Čovek je čak radio u kosovskom sistemu, bio je pri završetku svih papira, desilo se to da su oni njemu oduzeli na brzinu", ispričao je Timotijević, dodajući da se zakon interpretira kako oni žele ili se čak prenebregava.
Prvi deo emisije "Direktno" možete pogledati u videu na početku.
U drugom delu emisije gosti su bili Suzana Trajković, supruga uhapšenog Slađana Trajkovića, Srđan Jović, otac čiji je sin, zajedno sa još trojicom mladića, uhapšen otprilike dve nedelje u Kosovskoj Mitrovici, i advokat Ljubomir Pantović.
Euronews
Povezane vesti
Suzana Trajković je na pitanje kako je njenom suprugu, koji je uhapšen još 2022. godine pod optužbom za navodni ratni zločin protiv civila 1998-1999. godine u opštini Vučitrn, rekla da joj kažu da je malo bolje i da prima terapiju, ali ne kompletnu. On inače ima dijabetes i cirozu jetre.
"Rane su mu se malo povukle na nogama. Za cirozu jetre su mu ukinuli tabletu odmah, nakon nekih 5-6 meseci. Inače, moj suprug je među prvima uhapšen. On je uhapšen 15. decembra 2022. godine. Znači, 22 meseca mi pokušavamo da dokažemo Slađanovu nevinost, ali teško uspevamo. Borićemo se i dalje, mi ne odustajemo, 25 godina živimo na Kosovu. Ceo život smo tu odrasli. Živimo u Bošnjačkoj mahali, baš preko puta tužilaštva. Bošnjačka mahala je multietnička sredina, imamo savršen odnos sa svim komšijama. Čak smo ponudili i jemstvo za Slađanovo puštanje, da se brani sa slobode, uložili smo nekih 40.000 evra. Mi smo spremni da stavimo i kuću pod hipoteku. Znači, uradićemo sve da dokažemo Slađanovu nevinost", kazala je Suzana Trajković.
Euronews
Ona objašnjava da je njen suprug prošao bezbednosnu proveru 2013. kada je primljen u tzv. kosovsku policiju i da je tamo radio 10 godina, a za optužnice i svedoke kaže da su lažni.
"On je prošao sve provere, pa je tek onda primljen u kosovsku policiju. I onda, mesec dana nakon što su mu skinuli uniformu, on biva uhapšen", kazala je ona i dodala da je u pitanju političko hapšenje.
Sin (21) Srđana Jovića nalazi se u kućnom pritvoru, nakon nedavnog hapšenja. Otac kaže da su uspeli da ga dovedu kući, ali da je i to bilo teško.
"Mogu da kažem samo jedno, da ta deca ništa nisu kriva, da po svim dokazima nije bilo napada na službeno lice. Moj sin je slavio rođendan u jednom lokalnom kafiću. Kada su izašli, prišla su dva policajca u civilu, dobacivali su, prepucavali se, nisu znali da su službena lica. Kad su oni izvadili značke da su oni službena lica, deca su počela da beže. I onda su ih oni na nekih 400-500 metara stigli i videli ste sami na snimku da je to bilo brutalno nasilje nad decom. Deca su od 19 godina, moj sin ima 21 godinu. Mogu da kažem samo da, to je sudija primetio, i javni tužilac, nijedno dete nema nikakvu prekršajnu prijavu, nijedno dete nema krivičnu prijavu", prepričao je Jović slučaj hapšenja njegovog sina i nastavlja:
"Podignuta je optužnica, još sudija nije određen i sudski postupak će biti ubrzo pokrenut. S tim što se mi nadamo da će on brzo da izađe iz kućnog pritvora. Svaki dan dolazi policija da ga obeležava, on je imao dosta problema zdravstvenih, pogotovo psihičkih, ne može da spava, ima anksioznost, to je doktor ustanovio i fizičke povrede je imao, ali ti hematomi, te ogrebotine i sve od tuče i pendreka se povlače. Tako da, suština je, zato što albanska javnost kaže da su oni kriminalci, da su oni teroristi, da to nikakve veze nema, da su to najnormalnija, odnosno deca koja su bila pod dejstvom alkohola, ali nađeno im je 0.5 do 0.8 promila u krvi alkohola."
Euronews
Jović je zatim zaključio da sve okolnosti ukazuju da je u pitanju političko hapšenje i propaganda u cilju predstavljanja Srba koji žive na severu KiM, a i onih južno od Ibra, kao kriminalaca i terorista.
Advokat Ljubomir Pantović je, opisujući stanje pravosuđa privremenih prištinskih institucija, citirao jednog svog kolegu koji je rekao da su oni koji veruju u kosovsko pravosuđe, kada su krivična dela sa međuetničkim elementima u pitanju, "ili očajni ili potpuno neobavešteni".
Euronews
"Ovde suđenja mahom, kada se tiču međuetničkog konflikta, ovde je upravo predmet sa tim prizvukom, isto i za Slađana Trajkovića, onda tu nema pravičnih suđenja, nema pravičnih krivičnih postupaka. Zašto? Svedoci smo da svakodnevno sa najviših pozicija vlasti u Prištini stižu izjave i poruke o ratnim zločinima koji nisu kažnjeni. Čak i o genocidu, mada u Haškom tribunalu, gde je suđeno vojnom, političkom i policijskom vrhu Srbije, nije bilo nijedne optužnice za genocid. Šalju se poruke takve javnosti. Naravno te poruke stižu i do sudija i onda nema dovoljno osuđenih, mali je broj, treba što više osuđenih. Ja sam više puta rekao da je svaki Srbin optužen za ratni zločin unapred osuđen. Praksa me nije nešto demantovala i nažalost to je naša svakodnevnica, to su stvari koje strašno utiču na građane kada imaju informacije, da se tako ljudi osuđuju, optužuju bez dokaza, da godine i godine provedu u pritvoru čekajući na suđenje", ispričao je advokat.
Kompletnu emisiju "Direktno" možete pogledati u videu na početku teksta.
Komentari (0)