Igre 
Srbija i međunarodno pravo: Kako je kršeno na primeru naše zemlje i RS i zašto za nas norme ne važe?
Komentari24/09/2024
-17:30
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoriće danas na generalnoj debati 79. zasedanja Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija pred više od 140 svetskih lidera i predstavnika država, a prema njegovim rečima, centralni deo njegovog obraćanja će se ticati narušavanja svih principa međunarodnog javnog prava.
U ovom kontekstu, predsednik Srbije će govoriti i o AP Kosovo i Metohija, te o stanju ljudskih prava, koja se, prema stavu članova srpske zajednica sa Kosova i Metohije, krše svakodnevno i posebno se ugrožava mir u južnoj pokrajini Srbije.
On je na Samitu o budućnosti već govorio o temi poštovanja međunarodnog prava, istakavši da se ono primenuje selektivno.
"Ne želim da ponavljam prazne priče o poštovanju normi međunarodnog prava, jer se međunarodno javno pravo primenjuje samo na male i ne baš jake i jedino u situacijama kada nisu napadnuti od tih istih velikih. Ipak, kada je reč o najmoćnijim državama, neverovatno je sa koliko laži i licemerja brutalno gaze pravo Ujedinjenih nacije, a više od svega mir", rekao je predsednik Vučić i dodao:
"Svi akteri, bez izuzetka, pozvaće se na norme međunarodnog prava koje idu njima u prilog, a namerno će zaboravljati šta su radili i šta i danas rade".
O procesu kršenja međunarodnog prava, akata i sporazuma, na primeru Srbije, za Euronews Srbija su govorili istoričar i politički analitičar Ognjen Karanović i diplomata Zoran Milivojević.
Karanović: Kršenje međunarodnog prava u slučaju srpskog naroda je počelo 1991.
"Kao što je u obraćanju, prilikom održavanja Samita o budućnosti u sklopu sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija predsednik Vučić posebno istakao kršenje međunarodnog javnog prava u pogledu Savezne Republike Jugoslavije, samim tim i Srbije, njene pravne naslednice, 1999. godine, moramo da naglasimo, da je predsednik Vučić naravno tu bio u pravu. To je bio najbrutalniji vid kršenja međunarodnog javnog prava, ali i on ima neku svoju predistoriju", ističe Karanović i dodaje:
Povezane vesti
"Svakako moramo da se vratimo u 1991. godinu. Raspad SFRJ možda je u svetu bio i prvi primer kako se krši međunarodno javno pravo, koje je ustanovljeno osnivanjem organizacije Ujedinjenih nacija 1945. godine i na koji način je tada pogažena Povelja Ujedinjenih nacija, koja je te 1945. godine usvojena, ali i neki drugi međunarodni javno pravni dokumenti usvajani posle 1945. godine, kao i oni koji su usvajani pre 1945. godine".
Karanović smatra da su se u raspadu SFRJ velike sile stavile na raspolaganje separatističkim narodima bivše zemlje.
"Svakako međunarodna zajednica, a mi tada govorimo zapravo o celokupnoj međunarodnoj zajednici, manje više o svim velikim silama, koje su na bilo koji način u većoj ili manjoj meri bili uključeni u raspad socijalističke Jugoslavije, svi su oni tada zapravo zauzeli stranu u političkom sukobu, a onda i oružanom konfliktu, na strani separatističkih narod, separatistički orijentisanih republika i njihovih nacionalnih korpusa. Od Slovenije, pa onda na kraju do albanskog separatističkog pokreta na Kosovu i Metohiji", kaže Karanović.
AP/ASSOCIATED PRESS
Karanović podseća da su Badinterova komisija i Međunarodna konferencija za bivšu Jugoslaviju zauzele stav da na nezavisnost imaju pravo republike, ali ne i pokrajine.
"Socijalistička Jugoslavija je bila međunarodno priznata država, suverena država, članica i osnivač Ujedinjenih nacija, a 1991. godine je međunarodna zajednica zauzela stanovište putem Badinterove komisije i Međunarodne konferencije za bivšu Jugoslaviju kojom je predsedavao Lord Piter Karington. Tada su oni zauzeli jedan stav da se Jugoslavija nalazi u procesu raspada i da bi u tom procesu raspada trebalo podržati jasno izraženu volju svake federalne jedinice, tačnije republike, ne i autonomnih pokrajina, iako su i one imala status federalnih subjekata, trebalo bi podržati jasno izraženu volju federalnih republika ukoliko one žele da se izvoje iz savezne države", kaže on i dodaje:
"Ne bi to ništa bilo sporno da u najmanje dve od tih šest republika srpski narod nije imao status konstitutivne nacionalne zajednice, dakle državotvorne, gde se mišljenje te zajednice u skladu sa Međunarodnim javnim pravom i njegovim dokumentima mora uzeti u obzir, mora poštovati. U slučaju Hrvatske i u slučaju Bosne i Hercegovine to pravo je potpuno zanemareno. Hrvatska je jednostavno u svom Ustavu promenila tu odredbu i dostignuti stepen prava srpske zajednice je jednostavno pogazila. To je međunarodna zajednica priznala, prihvatila", kaže Karanović.
"Događaji iz 1999. su na tragu onih kršenja međunarodnog prava iz 1991."
On smatra da su agresija NATO-a na SRJ i otimanje dela teritorije Srbije iz 1999. godine na tragu svega onoga što se desilo prilikom raspada SFRJ, a nije bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Povezane vesti
"Događaji 1999. godine su na tragu primera kršenja međunarodnog javnog prava iz 1991. godine, kada je pogaženo međunarodno javno pravo time što Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao osnovni, kao glavni organ Ujedinjenih nacija, jedini nadležan za pokretanje vojnih akcija, intervencija u cilju uspostavljanja mira na određenom području i određenoj državi, nije ni konsultovan, već je zaobiđen, a NATO je tada izvršio klasičnu agresiju na jednu suverenu državu. I nikada za to nije odgovarao. Nikada nije ni pozvan na odgovornost, da li pred Ujedinjenim nacijama, da li pred nekim drugim nabležnim institucijama međunarodnog javnog pravnog karaktera u svetu", objašnjava Karanović i dodaje:
"Posledica te agresije bila je vojno zaposedanje dela teritorije Republike Srbije. Ipak, u potpuno nezavidnoj situaciji, tadašnja SRJ je uspela da pred Ujedinjenim nacijama izdejstvuje dokument nama danas poznat i kao Rezolucija 1244 Savete bezbednosti Ujedinjenih nacija, prema kom je na Kosovu i Metohiji, u južnoj srpskoj pokrajini, uspostavljen specifičan poredak, odnosno režim protektorata od strane Ujedinjenih nacija sa misijom Ujedinjenih nacija i oružanim snagama odobrenim od strane Ujedinjenih nacija da se rasporede na Kosovu i Metohiji, ali koje svoju komandnu strukturu imaju pre svega u institucijama Severoatlanske alijanse. Taj status Kosova i Metohije, gde su suspendovane bile nadležnosti SRJ i RS, trebalo je da se zadrži do momenta političkog rešavanja statusa, odnosno krize na Kosovu i Metohiji".
Tanjug/Jaroslav Pap
Karanović objašanjava razloge zbog kojih Rezolucija 1244 nikada nije sprovedena, navodeći da to nesprovođenje ima veze sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti "Kosova" 2008. godine.
Povezane vesti
"Rezolucija 1244 nikada nije sprovedena. Naravno, jasno nam je zbog čega nikada nije sprovedena - zato što je trebalo pripremiti političke uslove, kako se to kaže i na terenu, dakle u samoj južnoj srpskoj pokrajini, ali i u međunarodnoj zajednici, pre svega na političkom zapadu, trebalo je pripremiti uslove koji će 2008. godine omogućiti nezapamćeni čin urađen od strane albanskog separatističkog pokreta, kada su jednostrano proglasili nezavisnost svog političkog tela u južnoj srpskoj pokrajini. To je bio najflagrantniji čin kršenja međunarodnog javnog prava koji se čak nije dogodio ni 1999. godine. U sve užase koji je jedan rat, jedna agresija može da donese, a donela je i Srbiji i Crnoj Gori tada, uz hiljade civilnih i vojnih žrtava", kaže Karanović.
"Ukrajini se priznaje pravo na teritorijalni integritet, a Srbiji ne, potrebno je pitati: Zašto?"
"Iako je rečeno da je 'Kosovo' sui generis, tj. poseban slučaj, već te 2008. godine, svega nekoliko meseci kasnije, dogodio se rat u Gruziji i tada su dve autonomne jedinice u okviru te države proglasile svoju nezavisnost što je priznala Ruska Federacija. Onda je usledila 2014. godina i prisejedinjenje ili aneksija Krima od strane Ruske Federacije. Zatim 2022. godine znamo, desila se intervencija Rusije u Ukrajini, otcepljenje dve republike i još dve oblasti u okviru Ukrajine i njihovo prisajedinjenje Ruskoj Federaciji. Na političkom zapadu to, naravno, nije priznato i insistira se na potpuno suprotnom stavu u odnosu na ono što je urađeno Srbiji", podseća Karanović i dodaje:
"Kada one sile, one velike sile u svetu koje prvenstveno dolaze sa političkog zapada upozoravaju, Srbiju ili ostatak sveta, na moral ili na moralne obaveze, ili kada upozoravaju na kršenje međunarodnog javnog prava koje se dogodilo u Ukrajini, ne možemo čak reći da je to licimerje, potrebno je pronaći novi termin za takvo ponašanje".
Karanović smatra da međunarodno javno pravo očito važi samo za teritorijalno male države, na koje se primenjuje, dok ga očito niko drugi ne poštuje.
"Niko ne spori da je potrebno zaštititi međunarodno priznate granice svim državama u svetu. Ili te granice mogu biti dovedene u pitanje jedino u okviru određenog mirovnog procesa, pod okvirom recimo Ujedinjenih nacija. Ako to pravo Ukrajine da zaštiti svoje međunarodno priznate granice, priznajemo zvaničnom Kijevu. Postavljamo pitanje zašto to isto pravo nije priznato Beogradu 1991. godine kada se raspala socialistička Jugoslavija?", postavlja pitanje Ognjen Karanović i dodaje:
Wikipedia
"Zašto nije priznato Srbiji to isto pravo da zaštiti svoje međunarodno priznate granice 2008. godine kada je bukvalno oteta njena južna pokrajina? Na to odgovora očigledno nema. Jer međunarodno javno pravo sasvim je sada izvesno, i ako bi trebalo da važi za sve političke faktore ili za sve zemlje u svetu, ono izgleda važi samo za male države u demografskom smislu i u političkom smislu, tj. manje države, čiji broj stanovnika ne prelazi 10 ili 15 miliona. Dok to međunarodno javno pravo sasvim je jasno ne važe za velike sile, gde upravo i vlada pravo sile", podvlači on.
Karanović upozorava da Kosovo i Metohija nije sui generis, te da na toj grešci političkog zapada i drugi sebi daju za pravo da krše međunarodno pravo.
"Nemojte dovoditi položaj Kosova i Metohije u kontekst položaja otcepljenih republika i oblasti Ukrajine. Jer ste vi sami rekli da je slučaj Kosova i Metohije sui generis - izdvojen slučaj. Pa ne može biti izdvojen slučaj. Sam politički zapad je i nakon brutalnog gaženja suvereniteta države Srbije na Kosovu i Metohiji dodatno gazio međunarodno javno pravo. Odnosno zaobilazio ga, poništavao ga, i to nakon početka briselskog dijaloga između privremenih prištinskih institucija i države Srbije", kaže on i dodaje:
"Bilo koji sporazum koji je usvajan u toku tog pregovaračkog procesa od strane privremenih prištinskih institucija nikada nije u celosti sproveden, ili su sprovedeni samo segmenti sporazuma koji su odgovarali interesima albanskog separatističkog pokreta, a Priština i njene institucije privremenog karaktera nikada nisu kažnjene zbog toga. Naprotiv, nagrađivane su, dok bi neprestano Srbija bila opominjena...", kaže Karanović.
"Prava srpskog naroda 1991. godine su prekršena da ih i drugi narodi na svetu ne bi tražili"
On objašnjava da se pravo srpskom narodu na samoopredeljenje 1991. godine nije poštovalo jer je to mogao biti primer drugim narodima, kao što je kršenje prava srpske države 2008. godine postalo opravdanje drugima u svetu.
"Srpskom narodu 1991. godine nije bilo dozvoljeno da ostvari svoje pravo na samoopredeljenje iz razloga što se raspad Jugoslavije poklopio sa procesom raspada Sovjetskog saveza. Tumači prava naroda na samoopredeljenje su možda procenjivali da ukoliko bude udovoljeno zahtevima srpskog naroda u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini da ostanu, ne u okviru države Srbije, već u okviru postojeće države Jugoslavije, da bi to isto pravo možda tražili pojedini narodi, naročito ruski, u nekim od republika koje su se izdvajale iz samog Sovjetskog saveza", primećuje Karanović i dodaje:
Euronews/Ljiljana Pavlović, Tanjug/Strahinja Aćimović, MUP Srbije, profimedia
"Možda je tu pronađen razlog zbog kojeg ne bi trebalo poštovati pravo srpskog naroda na samoopredeljenje u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kad je već bilo dozvoljeno i priznato pravo na samoopredeljenje onih naroda koji su izlazili iz Jugoslavije. I još važnije od toga, tada je stavovima Savezne Republike Nemačke o tome da bi trebalo podržati raspad Jugoslavije, udovoljeno, jer je Nemačka važan bila saveznik i u NATO-u, ali i kao jedan od činilaca političkog zapada".
Karanović na kraju smatra da je stav Nemačke presudio da se krene u kršenje prava srpskog naroda.
"A Nemačka posmatra Evropu kao svoje tržište. I za potrebe tog tržišta, za nju je mnogo zgodnije, prema njenim shvatanjima, da na evropskom kontinentu, pogotovo na prostoru Intermarljuma, centralne Evrope, jugoistoka Evrope, funkcionišu države čiji broj stanovnika neće prelaziti 10 miliona, jer prema shvatanjima Nemačke, na taj način ona može lakše kontroliše svoje tržište", zaključuje on.
Milivojević: Tri flagrantna kršenja međunarodnog prava u slučaju Srbije
"Postoje tri vrste kršenja međunarodnog prava u slučaju Srbije i to flagrantnog kršenja bez presedana. Prva je vezana za Badinterovu komisiju. Treba podsetiti da je Badinterova komisija priznala raspad složenih država koje su nastale po Versajskom sistemu, dakle Sovjetskog saveza, Jugoslavije i Čehoslovačke. I to po principu da republičke granice predstavljaju granice novih država. U tom smislu je i Srbije, odnosno SRJ, pošto Srbija i Crna Gora nisu htele da prihvate da se razvoje, ostale su zajedno, pa su te granice garantovane. Dakle, taj princip je prekršen onog trenutka kada su granice Srbije, odnosno SRJ, osporene. Tu su prekršena dva od deset osnovnih principa međunarodnog prava, a to su princip suverenih država i princip poštovanja teritorijalnog integriteta suverenih država. Dakle, oba principa su prekršena", ističe Milivojević.
Prema njemu, drugi put se flagrantno kršenje međunarodnog prava u slučaju Srbije desilo prilikom NATO agresije na SRJ.
"Drugi put je to bila protivpravna agresija na Srbiju. Ne samo što je prekršen princip međunarodnog prava koji se tiče suverenih država i ovo o čemu smo pričali, već je tu prekršen i jedan drugi princip, a to je, ako hoćete, princip da se suverene države ne napadaju bez saglasnosti i bez izričitog naloga u obliku rezolucije ili nekog drugog, po formi, stava Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što se desilo u slučaju Srbije. Dakle, Srbija kao suverena država u tom trenutku je bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", objašnjava diplomata Zoran Milivojević.
Milivojević smatra da se treći primer kršenja međunarodnog prava desio kada rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN nije ispoštovana.
"I treći put je nepoštovanje rezolucije 1244. Ne samo kad je reč o tome da je ona obavezujuća i to je obavezujuća i za one zemlje koje učestvuju sada u UNMIK-u i KFOR-u i tu treba napomenuti da je država Srbije u sadašnjem obliku pravni sledbenik SRJ, punopravna članica Ujedinjenih nacija u međunarodno priznatim granicama, koje podrazumevaju i Kosovo i Metohiju u njenom sastavu. Ona je i dan danas takva članica. Posle NATO agresije doneta je rezolucija 1244 koja je uspostavila režim na prostoru Kosova i Metohije, kao entitetu pod protektoratom UN", kaže Milivojević i dodaje:
Euronews Srbija
"Ona se ne poštuje ni oko povratka naših snaga na KiM u obimu do 1.000 vojnika i policajaca, oko traženja političkog rešenja na bazi autonomije, koja je predviđena za albansku manjinu, i u drugim slučajevima koja se tiču mandata i KFOR-a i UNMIK-a, o sprečavanju svega onoga što ugrožava normalan život ljudi na tim prostorima. To je ono što imamo danas", smatra diplomata Zoran Milivojević i ističe da je priznanje nezavisnosti "Kosova" posebno kršenje međunarodnog prava.
Prema njemu, države koje priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost "Kosova" krše međunarodno pravo po dva osnova, i to krše Povelju UN u delu poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta članica UN u međunarodno priznatim granicama, gde manjima prema međunarodnom pravu nema pravo na secesiju, te u drugom slučaju jednostavno ne poštuju rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je obavezujuća za sve članice UN.
"Kršenje međunarodnog prava je i kršenje ljudskih prava, prava na zaštitu imovine na KiM i neispunjenje Briselskog sporazuma"
"Kršenje međunarodnog prava danas imate i kada je reč o ljudskim pravima, kada je reč o zaštiti imovine i poštovanju normi i standarda međunarodnog prava kada je reč o imovini i naravno svi ovi događaji koji se sada odvijaju tamo", ističe Milivojević i nastavlja:
"Tamo se toleriše i nekakva vojska, na toj se vojsci radi, at+ to je element državnosti i sve je to suprotno međunarodnom pravu i rezoluciji 1244, kao i duge cevi na severu Kosova i Metohije, i represija koja se tamo odvija, i sve ono što se događa na terenu, sve je to kršenje u ovom slučaju, prvo rezolucije 1244, a time i međunarodnog javnog prava u svakom smislu", analizira Zoran Milivojević.
Briselski sporazum potpisan 2013. godine, objašnjava Milivojević, je međunarodno-pravni akt samo zato što ima potpis i EU, kao međunarodne organizacije, inače on ne bi imao nikakvu težinu, jer "Kosovo" nije država.
Euronews Srbija
"On je međunarodni isključivo zbog toga što ima potpis Evropske unije. Inače ne bi mogao da bude međunarodni, jer mi ne možemo da potpišemo sa 'Kosovom' međunarodni sporazum, kada Kosovo ne postoji kao država. Međutim, pošto ima potpis Evropske unije, to njemu daje međunarodno-pravni karakter. I iz toga proizilaze obaveze sva tri učesnika. Znači i Evropske unije, i nas, i prištinske strane u potrebi njegovog punog ispunjenja", kaže on i dodaje:
"I tu se krši međunarodno pravo na kojem počiva taj sporazum. Tu je odgovornost na Evropskoj uniji, pre svega. Ona je garant ispunjenja obaveza iz Briselskog sporazuma, jer, ponavljam, on je međunarodni samo zbog toga što je učesnik u njemu i Evropska unija koja je međunarodna organizacija i subjekt međunarodnog prava. Isto kao što su države, tako su i međunarodne organizacije, tu je taj njegov međunarodno-pravni karakter", objašnjava Milivojević.
"Sporazumi ne mogu da se tumače 'po duhu', slovo sporazuma je jedino važeće"
Kad je reč o Dejtonskom mirovnom sporazumu, Milivojević objašnjava da se on krši zato što se slovo, tj. ono što piše u njemu, ne poštuje.
"Dejtonski mirovni sporazum, s druge strane, se kriši zato što se ne poštuje ono što piše u njemu. Postoje pokušaji da se on tumači prema duhu. To ne može. I to je suština cele priče. Kad je reč o Briselskom sporazumu, nema tu tumačenje duha ili nečega sličnog, tu su odredbe vrlo jasne i tu nema razgovora", kategoričan je Milivojević i dodaje:
"Zbog toga mi insistiramo na Zajednici srpskih opština (ZSO), jer je to jasno definisana obaveza. Jasno definisana u detalje, upravo u aprilu 2013. kada je sporazum zaključen, i 2015. u avgustu kada je razrađen. Prema tome mi insistiramo na slovu sporazuma. Nikakav 'duh' nas ne interesuje. To isto važi i za Dejtonski sporazum i zato insistiramo na izvornom Dejtonu, onako kako piše, jer šta je suština priče? Svi međunarodni ugovori i sve obaveze iz međunarodnog prava, gde je međunarodno pravo dominantno, podrazumevaju slovo, a ne duh", podvlači diplomata Zoran Milivojević.
On smatra da je "duh sporazuma" smišljen kako bi se obaveze za poštovanje sporazuma izbegle.
"Duh je nešto što je smišljeno kako bi se izbegle obaveze po međunarodno pravnom osnovu. Kako bi se izbegle obaveze za poštovanje onoga što piše. I to je suština priče. Inače, ne postoji 'duh' sporazuma, nego je to slobodno tumačenje kako bi se preskočile obaveze kako kome odgovara, u ovom slučaju odgovara velikim silama", smatra on.
"Srbija smeta jer je suverena, a cilj je opravdanje agresije NATO-a i uvlačenje regiona u sferu interesa"
Milivojević smatra da je nepoštovanje međunarodnog prava produkt geopolitičkih aktivnosti sila koje žele region da uvuku u svoju sferu interesa, kao i opravdanje NATO agresije na SRJ, kojom je i KiM oteto od Srbije.
"Šta je problem? Problem je geopolitika. I suština je u geopolitici. Prema tome, intencija je zapadnih sila da ovaj region ukomponuju u svoju sferu interesa. Ali da time i opravdaju NATO agresiju i da se to ukomponuje sa tzv. novim granicama na Balkanu, koje podrazumevaju Srbiju bez Kosova i Metohije, preko verifikacije 'Kosova' kao države. To je njihov interes. Srbije se tome protivi. Bez Srbije se ovde ništa ne može. Situacija u regionu ne može bez Srbije da se rešava", kaže Milivojević i dodaje:
"E sad, nije samo stvar u Srbiji, nego i u Bosni i Hercegovini, gde je isto blokada. Ne može NATO da se proširi. Evo da ne idemo dalje od tog razloga. Prema tome, ne mogu da se realizuju neki interesi velikih sila, koji te interese pokušavaju da ostvare kršenjem međunarodnog prava. To je suština, i onda to njima smeta. Smeta im srpski faktor koji je slobodoljubiv i koji želi da bude svoj na svome. Koji želi da svoja prava ostvaruje u svom interesu, a ne u tuđem, da se uklopi u nekakvu priču", kaže Milivojević.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Kao posebno problematičan primer ističe situaciju u kojoj se našla Severna Makedonija, koja se prema njemu, odrekla svog suvereniteta, kao i Crna Gora, ali nije uspela da ostvari svoj interes.
"Samo pogledajte čega se sve Makedonija odrekla, od imena i čega se sve odriče, pa ništa. Nije više suverena. Da ne govorimo o Crnoj Gori i tako dalje, a BiH još manje. BiH nije suverena država. Zbog toga mi poštujemo teritorijalni integritet BiH, a suverenitet preskačemo, zato što ona nije suverena. Nije suverena jer ima Visokog predstavnika koji odlučuje, ima Ustavni sud koji nije nacionalni Ustavni sud, nego ima strane sudije koji odlučuju. Ima Saved za implementaciju mira, dakle ima vrhovno telo koje je starije od nacionalnih institucija. U tome je problem sa BiH", kaže on.
Za kraj, Milivojević kaže da srpska politika danas počiva na tri stuba, političkoj nezavisnosti, vojnoj neutralnosti i za Srbiju su, prema njemu, ključni državni i nacionalni interesi, što je posebno problematično za protivnike Srbije.
"Problem je što srpska država danas ima u svojoj politici, u svojoj, ja bih rekao i spoljnoj i unutrašnjoj politici, tri ključna stuba. Prvi je nezavisnost, politička nezavisnost. Dakle, mi nismo članica nikakvog saveza i prosto smo politički nezavisni. Vojno smo neutravni. I treće, u našem prioritetu, u svakom smislu, i na unutrašnjem i spoljnom planu, su državni i nacionalni interesi, i mi se toga držimo. E, to je problem za nekoga, jer ne može da ostvari neke svoje druge interese", zaključuje Milivojević.
Komentari (0)