Igre 
Đurđev: Države sa sigurnim pristupom energentima naći će se u poziciji da održe stopu ekonomskog razvoja
Komentari22/09/2024
-16:30
Samo države koje imaju siguran pristup energentima po ekonomski prihvatljivoj ceni naći će se u poziciji da održe stopu ekonomskog razvoja i očuvaju socijalnu stabilnost, nacionalnu koheziju i državnu bezbednost, izjavio je poslanik i predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev.
"I pored višedecenijskih neoliberalnih teorijskih pokušaja da se energija, ekonomija i politika razdvoje kao nezavisne oblasti ljudskog delovanja, savremena realnost je još jednom odbila da se bavi teorijom i nedvosmisleno pokazala da je reč o neraskidivim i međusobno povezanim procesima. Ako su u periodima globalne stabilnosti glavna pitanja vezana za transport nafte ona tehnička koja se bave efektivnošću i efikasnošću, kao bezbednošću i sigurnošću, onda su u vreme kriza ona geopolitička svakako primarna pa ću dati sebi slobodu da se osvrnem na njih", rekao je Đurđev.
Kriza kao polje neizvesnosti očekuje od nas da identifikujemo one retke tačke izvesnosti i na njima gradimo održiva rešenja, ocenio je predsednik Srpske lige.
"Ako je Prvi svetski rat označio pobedu motora sa unutrašnjim sagorevanjem, a Drugi svetski rat suštinski vođen oko naftnih resursa, onda je u ovom trenutku potpuno jasno da nafta i ostali ugljovodonici ostaju i u epicentru današnje krize. Iako su "zelena tranzicija" i tehnološki razvoj baziran na obnovljivim izvorima prošlih decenija bučno najavljivan, očigledno je da se današnji globalni hibridni sukobi i dalje vode oko klasičnih energenata, tehnologijom prvenstveno baziranom na ugljovodonicima. (Do sada još niko nije prihvatio solarni tenk ili električni borbeni avion kao tehnološki i bezbednosno opravdan)", rekao je Đurđevi i dodao:
"Dakle prva izvesnost da će potražnja za naftom i pored kriznih oscilacija ostati još dugo vremena visoka i da će svaki budući tehnološki razvoj biti utemeljen na klasičnim energentima i to pre svega na ugljovodonicima. Samo države koje imaju siguran pristup energentima po ekonomski prihvatljivoj ceni naći će se u poziciji da održe stopu ekonomskog razvoja i očuvaju socijalnu stabilnost, nacionalnu koheziju i državnu bezbednost".
Prema rečima Đurđeva, svaka energetska tranzicija iako moguća, zavisna je pre svega od tempa koji socijalne strukture mogu da je podnesu i amortizuju.
"Druga izvesnost, s obzirom da nafta i gas ostaju nesumnjivo primarni energent, jeste da i klasične rute i geopolitičke pretpostavke transporta ostaju iste čak i ako se tržišta menjaju. Srpska energetska realnost jeste svesna činjenice da se težište plasmana i tražnje za ruskim energentima pomerilo sa zapada prema azijskom regionu, ali Srbija kao kičma Balkana i dalje ostaje najkraća milenijumska ruta od Evrope i evropskog dela Rusije ka Bliskom istoku i Africi. Sve to geopolitički prostor Balkana i dalje čini trajno validnim i prvorazrednim, iako je zbog Specijalne vojne operaciji u Ukrajini ova ruta, nadamo se privremeno blokirana za ruske energente".
Povezane vesti
Đurđev tvrdi da trenutna situacija naročito je istakla ranjivost srpskog geopolitičkog položaja i energetske bezbednosti.
"Zahvaljujući pogrešnim političkim odlukama prethodnih vlasti u Srbiji, snažnom zapadnom pritisku i nesrećnom birokratskom podrškom mnogih prijateljskih država za samostalnost Crne Gore, Srbija je trenutno ostala bez izlaza na more, a samim tim i bez bitne mogućnosti da diversifikuje svoje snabdevanje, što je Srbiju otvorilo za buduće i dalje političke ucene i pretnje".
Sa druge strane, ocenio je Đurđev, srećna je okolnost da je zahvaljujući spremnosti na saradnju mađarskih partnera, Srbija započela izgradnju naftovoda prema mađarskom kraku naftovoda Družba, što će u doglednoj budućnosti olakšati srpski položaj i otvoriti mogućnost snabdevanja Srbije ruskom naftom kao najjeftinijim i najlogičnijim energentom.
"Planirani kapacitet naftovoda je 5.5 miliona tona godišnje, što sa preko tri miliona tona domaće potrošnje i 23 odsto domaće proizvodnje nafte, uz postojeće rafinerije i razvijenu distribuciju otvara mogućnost šireg ulaska ruskih energenata na tržišta okolnih balkanskih zemalja. Naravno, preduslov je stvaranje multipolarnog poretka koji će sadašnji krizni haos otvoriti za nesmetan protok roba i energenta. Strpljenje, kontinuiran rad i dodatni napori kroz međusobnu saradnju preduslov je da se ta vrsta poretka uspostavi nasuprot geopolitičkoj entropiji atlantizma. Kako je to rekao jedan od velikana termodinamike Ilja Prigožin: 'Rastemo u direktnoj proporciji sa količinom haosa koju možemo da podnesemo i umanjimo'", zaključio je Đurđev.
Preporuka za vas
Komentari (0)