Igre 
Lajčakov "uzaludan" put u Beograd i Prištinu: Još jedna runda pregovora bez pomaka, dijalogu ne pomaže ni "reanimacija"
Komentari18/09/2024
-21:02
U Briselu je u utorak održana još jedna runda dijaloga između Beograda i Prištine na tehničkom nivou. Glavni pregovarači dve strane Petar Petković i Besnik Bisljimi razgovarali su sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Miroslavom Lajčakom, ali do trojnog sastanka nije došlo. Kako je rekao Petković nakon sastanka, na stolu su bile brojne teme, a ko je krivac za to što nije bilo trilaterale, očekivano, zavisi koju stranu pitate.
Do ove runde dijaloga, podsetimo, došlo je posle novih tenzija na severu Kosova i Metohije i posete Lajčaka Beogradu i Prištini. I iako se tom posetom pretpostavilo da je Lajčak ugovorio i teme koje će se naći za stolom u Briselu, a portparol Evropske komisije Peter Stano naveo da je "agenda očigledna", susreti nisu doneli nikakav pomak. Analitičari, stoga, osenjuju da nije u potpunosti jasno zašto je sastanak uopšte i sazvan, te ističu da je na delu još jednom bio dokaz da je dijalog "klinički mrtav".
Kako je rekao Petković nakon sastanka, sa Lajčakom se razgovaralo o Zajednici srpskih opština, na kojoj Srbija godinama insistira, kao i punoj primeni svih prethodno postignutih sporazuma. Govorilo se i o mostu na Ibru, poštanskim uslugama, energetici, telekomunikacijama, nestalima. Ta agenda za Prištinu je, čini se, bila neprihvatljiva.
"Za nas nije bio nikakav problem, niti će ikada biti problem da dođe do direktnog susreta i razgovara sa prištinskom stranom, gospodinom Bisljimijem. Ja sam uvek spreman i otvoren da razgovaram, kao što je i predsednik Aleksandar Vučić prošli put bio spreman da direktno sedne i razgovara sa gospodinom Kurtijem, ali je Kurti to odbio. Tako i sada je Priština opet odbila da razgovara. O kakvoj je onda normalizaciji reč ako vi ne možete da govorite o ključnom pitanju formiranju ZSO? To su ključna pitanja koja se odnose i na to kako Srbi danas žive na KiM", rekao je Petković.
Bisljimi sa druge strane prstom upire u delegaciju Beograda i tvrdi da do trojnog sastanka nije došlo jer je srpska strana "uslovila dnevni red sastanka zahtevima koji su neprihvatljivi za Prištinu". Inače, odmah nakon sastanka oglasila se kosovska vlada saopštenjem u kom kaže da Kosovo ostaje posvećeno dijalogu, ali da se neće razgovarati o unutrašnjim pitanjima Kosova. O dijalogu je govorio i kosovski premijer Aljbin Kurti.
"Prvo moramo da razgovaramo o tri uslova koje sam postavio, a to su mirni i racionalni uslovi, odnosno predaja kosovskim vlastima Milana Radoičića, potpisivanje Ohridskog sporazuma i povlačenje pisma bivše premijerke Brnabić, koja je napisala da niti prihvata nezavisnost Kosova, niti sedište Kosova u Ujedinjenim nacijama, niti poštuje teritorijalni integritet Kosova. Ta tri uslova su mirna i racionalna. U međuvremenu, Vučićevi zahtevi, njegove mere su napravljene iz očaja i predstavljaju neracionalnost i nisu nimalo miroljubivi, već naprotiv, te agresivne kampanje za nove sukobe kojima nesumnjivo nije mesto na Kosovu", rekao je Kurti.
Kao što je bilo i očekivano, Evropska unija, tačnije Lajčak, samo se kratko oglasio na društvenim mrežama nakon susreta. On je napisao da mu je žao što nije došlo do trojnog sastanka, a da će se razgovor nastaviti u narednim nedeljama.
Povezane vesti
"Očekujem da dobijem odgovor na pitanje zašto je uošte sastanak sazvan"
Komentarišući jučerašnju rundu dijaloga, politikolog Ognjen Gogić za Euronews Srbija kaže da za njega jeste pitanje zašto je taj sastanak uopšte bio sazvan.
"Mene kad su pitali novinari pre ovoga šta očekujem, ja ne očekujem ništa. Ja očekujem prvo da dobijem odgovor na pitanje zašto je uopšte sastanak sazvan. Lajčak je i te kako mogao dobro da zna da taj sastanak neće uroditi plodom iz više razloga. Prvo, zato što ima iskustvo. Dakle, poslednjih nekoliko rundi dijaloga se na sličan način završavalo. Poslednji put, recimo, Kurti i Vučić se nisu sreli. Kurti ima svoje uslove. Sada je, takođe, Lajčak bio prethodno u poseti u Beogradu i Prištini i obavio te pripremne radnje, on je zaista već mogao da pretpostavlja kako će se završiti", rekao je Gogić.
On dodaje da veruje da je Lajčaku žao što nije došlo do susreta i dodaje da on "neslavno" završava svoj mandat kao posrednik jer ne može ni da dovede strane da razgovaraju. Na pitanje šta bi moglo da se očekuje od narednih susreta kada svi ostaju na svojim pozicijama, Gogić kaže da se i on pita.
"Ne možemo da očekujemo ništa, pa se postavlja pitanje zbog čega se susreti i sazivaju. To je čak i kontraproduktivno zato što se onda to više koristi u svrhe nekog političkog marketinga, konkretno na Kosovu zbog izborne kampanje. I onda je bolje zapravo ni ne sazivati sastanak, nego na taj način, kada dođe do neuspeha, pokazivati nemoć i još davati nekom materijal da to koriste u kampanji. Šta više, ja mislim da Priština na svojoj strani se i raduje da dobije takve pozive upravo da bi to posle spinovala u svojoj javnosti. I to je opet ona priča da Lajčak kao posrednik mora da proceni motivaciju strana da uđu ili da ne uđu. Ne ovako po nekoj birokratskoj inerciji da saziva sastanke koje ničemu ne služe", rekao je Gogić.
Kako je dodao, za Kurtija je polazna osnova reciprocitet, odnosno međusobno prizanje i stoga ceo proces dijaloga jeste u "slepoj ulici" i "klinički mrtav".
"Baš negde vidim neke novine kažu da je potrebno da da se dijalog reanimira. Ja nisam siguran da može da se reanimira. Ja mislim da treba da se pritisne aparat i da se proglasi smrt tog dijaloga. Dakle, da se traži neki novi format ukoliko postoji interesovanje u Briselu i Vašingtonu da se time bave. Vi imate jednu krizu, tenzije, a imate format putem koga to možete da rešavate. I ja razumem da ne može neko u Evropskoj uniji da kaže, odustajemo od toga, ali to je onda izvor nestabilnosti. I ja bih samo rekao, recimo, i taj sporazum o kojem je bilo puno priča od prošle godine, briselsko-ohridski - to je sporazum za koji mi, evo, godinu i po dana ne možemo da se dogovorimo kako se zove uopšte, a kamo li šta on znači. I to je velika lekcija koja nije naučena, nažalost, u Briselu, da forsiranje nekih sporazuma, sporazuma radi, nije svrsishodno, već više kontraproduktivno", dodao je Gogić.
Jednostrani potezi Prištine
Sve ovo vreme na KiM, pre svega na severu, došlo je do brojnih tenzija, pre svega uzimajući u obzir mere koje je u poslednjih godinu dana preduzela Priština.
Povezane vesti
Prva mera stupila na snagu 14. juna 2023. Tada je kosovska vlada zabranila uvoz srpske robe uz objašnjenje da su u pitanju bezbednosni razlozi i godinu dana kasnije srpske robe u prodavnicama na Kosovu gotovo da i nema.
Od februara je zabranjena upotreba dinara, platni promet odvija se isključivo u evrima. Tri meseca kasnije, 20. maja ove godine, kosovska policija zatvorila je finansijske institucije Srbije. Srbi više ne mogu da podižu svoja primanja na Kosovu.
Sledeća mera stiže u junu ove godine, u pitanju je ekspropriacija srpskih imanja u opštinama Zubin Potok i Leposavić za izgradnju policijskih baza i objekata od, kako kažu, javnog interesa.
Povezane vesti
Sledeća mera stigla je u avgustu 2024. kada su zatvorene ekspoziture Pošte Srbije, 5. avgusta Priština zatvara 9 ekspozitura na severu Kosova zbog toga što, kako je objašnjeno, one nemaju kosovsku licencu za rad.
Pposlednja mera u nizu stiže 30. avgusta. Kosovska policija ušla je u zgrade privremenih organa vlade Srbije u 4 opštine na severu, ali i sve administrativne i kulturne zdravstvene institucije koje su funkcionisale u okviru Srbije.
Govoreći o poseti Lajčaka i da li je on mogao da ugovori teme razgovora, urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže da otkad postoji briselski dijalog imamo situaciju da i jedna i druga strana moraju da se usaglase sa temama koje se taj dan stavljaju na sto.
"I jedna i druga strana, već od kad dijalog postoji, koriste taj moment da samo te teme za koje su zainteresovane obe strane u tom trenutku budu na stolu. I nije prvi put da kosovska strana izbacuje nešto što je njima važno. S druge strane, kod nas, kao što znate, uvek je tema Zajednice srpskih opština prva koja se pokrene. Međutim, kosovska strana nije zainteresovana da govori o tome", rekao je on.
Evropska unija je, kako kaže, samo posrednik da smesti dve strane na sto, ali nije ta koja nešto odlučuje. On kaže i da i jedna i druga strana svojim javnostima govore ono što žele.
Preporuka za vas
Komentari (0)