"Nedoumice i pristrasnost": Da li je Strategija o tranzicionoj pravdi na Kosovu jednaka za sve?
Komentari28/07/2024
-12:03
Kosovska vlada usvojila je Strategiju o tranzicionoj pravdi koja, kako u njoj piše, ima za cilj rešavanje krivičnih dela teških kršenja ljudskih prava, međunarodnog humanitarnog prava i drugih krivičnih dela kršenja međunarodnog prava i to za vremenski period od 1989. do 2000. godine. Međutim, sagovornici Euronews Srbij smatraju da ovom strategijom nisu jednako obuhvaćene sve žrtve oružanog sukoba na Kosovu, što naime, smatraju, otežava put ka pomirenju koji je inače predstavljen kao jedan od ključnih ciljeva.
Naime, radna grupa za izradu strategije o tranzicionoj pravdi na Kosovu, formirana je 2021. godine, i u okviru nje održano je 22 sastanka sa predstavnicima većinskog naroda i samo osam sa Srbima i ostalima.
Ministarka pravde Kosova Aljbuljena Hadžiu je komentarišući Strategiju rekla da je cilj suočavanje sa prošlošću.
"Tranziciona strategija ističe ambiciozne ciljeve, od suočavanja sa zločinima iz prošlosti i obezbeđivanja odgovornosti, do podrške žrtvama i jačanja demokratskih institucija. Vlada je odobrila strategiju za tradicionalnu pravdu nakon što smo preuzeli mandat i kao prioritet postavili suočavanje sa prošlošću", rekla je Hadžiu.
Članovi radne grupe iz srpske zajednice uložili su prigovore. Naime, kako navode, dokument je fokusiran samo na albanske žrtve i srpski režim kao navodno zločinački. Takođe, jedna od stvari koje zameraju je i da je u zločine uključeno i jednonacionalno trovanje iz devedestih godina, koje inače nikada nije dokazano.
Radosavljević: Etničke zajednice, koje nisu albanske, se ne pominju
Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative kaže za Euronews Srbija da ništa nije u redu sa tom strategijom. Kako objašnjava, ona jednostavno ne održava ona načela koja zagovara, a to su inkluzivnost i navodi da nije jednako i fokusirana na žrtve i na etničke zajednice.
"Mi u toj strategiji imamo sve samo ne to. Etničke zajednice, odnosno žrtve iz drugih etničkih grupa koje nisu albanske se bukvalno ne pominju u samom dokumentu. Ceo koncept kolektivnog sećanja je nekako izvitoperen. Pominje se OVK, ali ne i njeni zločini, pominju se samo žrtve srpskog režima, ali ne i da kažemo OVK", rekla je Radosavljević.
Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture je istog mišljenja, i navodi da nisu sve nacije obuhvaćene jednako i na isti način.
"Strategija o tranzicionoj pravdi je katastrofalna pošto je monoetnična, samo pričamo o zločinima nad Albancima. U Strategiji o tranzicionoj pravdi se samo jednom pominje pomirenje, samo jednom u dokumentu, i to što se tiče mladih u jednom delu. To direktno govori da je jedna nacija kriva za sve, a sporan je i period koji obuhvata", rekao je.
Radosavljević navodi da u društvima u tranziciji, ovakav dokument bi trebalo da se fokusira na pravo na istinu i pravdu, na reparaciju ili na garancije da se takve stvari više ne ponove ali za sve, bez obzira na etničku pripadnost.
"Ono što smo mi u ovom slučaju videli je da se stvorio jedan dokument koji više izgleda kao jedan politički program vladajuće partije Kosova nego dokument koji ima za cilj da ponovo približi zajednice na Kosovu u cilju jednog mirnog suživota u budućnosti", kaže ona.
Kosovska vlada je pokušala i da od međunarodne zajednice obezbedi oko 15 miliona evra za sprovođenje strategije, velikim delom za finansiranje Instituta za ratne zločine, ali i za izgradnju i održavanje objekata, između ostalih za spomen kompleks Adema Jašarija i za muzej dokumentovanje i prikaz zločina bivše Jugoslavije i Srbije na Kosovu.
Kakav je stav međunarodnih organizacija?
Kako je saopšteno za Euronews Srbija iz UNMIK-a, Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija i OEBS-a, niko iz ovim međunarodnih agencija nije učestvovao u pisanju i finansiranju ove strategije.
Iz Unmika i UNDP-ija su naveli da su imali prilike da daju svoje komentare i prilikom izrade strategije i na samoj donatorskoj konferenciji i da se oni zalažu za poštovanje ljudskih prava, prava svih žrtava rata, bez obzira na nacionalnu pripadnost, kao i da im je cilj što skorije pomirenje na Kosovu.
Iz Oebsa su poručili da su imali status posmatrača prilikom izrade strategije, da su davali svoje komentare koji su fokusirani na pomirenje i da se ovakve strategije moraju odnositi na sve žrtve, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Sa druge strane, iz Kancelarije Evropske unije u Prištini nije stigao odgovor na upit Euronews Srbija na pitanje da li su učestvovali u izradi strategije, bilo u izradi sadržaja ili finansijski, niti da li će finansirati njenu implementaciju, a nisu dali komentar na njen sadržaj.
Komentari (0)