Igre 
Mapa balkanskog puta ka EU: Skoplje i Tirana zagledani u Sofiju, BiH koče unutrašnji problemi, a gde je Srbija?
Komentari15/08/2021
-21:49
I posle dve decenije kandidature Severne Makedonije za članstvo u Evropskoj uniji, ova zemlja, i pored ispunjavanja više zahteva, tapka u mestu. Kao kolateralna šteta pregovora Skoplja i Brisela stoji Albanija, a "zelenu kartu" godinama ne dobijaju ni preostale države-kandidati sa Zapadnog Balkana. Svaka od pet zemalja ima sopstvenu "kočnicu", a iako su postojale nade da će se ove godine dogoditi napredak, do njega nije došlo.
Kretanje Severne Makedonije na evropskom putu zaustavljeno je na junskom sastanku Saveta za opšte poslove EU vetom Bugarske koja je blokirala početak pristupnih pregovora. Istovremeno, kao koleteralna šteta, pojavila se Albanija, čiju kandidaturu za EU treba posmatrati u tandemu sa onom u Severnoj Makedoniji.
Osim njih dve, Crna Gora jeste otvorila sva poglavlja u pristupnim pregovorima, međutim, poslednjih nekoliko godina, zajedno sa Srbijom, stoji u mestu. Sa druge strane, Bosna i Hercegovina se i dalje muči da uopšte dobije status kandidata, a kao važan problem, prema rečima Strahinje Subotića iz Centra za evropske politike, uočava se i sama situacija u kojoj se BiH nalazi i njena "institucionalna disfunkcionalnost".
Bugarsko "stop" za Skoplje
Makedonski problem EU prvo se pojavio u obliku susedne Grčke. Nakon kompromisa postignutog sa Atinom oko imena, bivša jugoslovenska republika je postala Severna Makedonija. Međutim, samo nekoliko godina kasnije, iz Sofije je usledilo novo "stop" i to zbog kulturnih i istorijskih prigovora, te poziva bugarskih vlasti da Severna Makedonija prizna da jezik koji se tamo govori potiče od bugarskog.
Ipak, Vlada u Skoplju ne planira da odustane, a kako je ranije za Euronews rekao potpredsednik vlade za evropska pitanja Nikola Dimitrov, ako postoji politička volja i vođstvo na strani Bugarske, rešenje koje bi bilo dobro za makedonsko-bugarsko prijateljstvo može da bude pronađeno.
"Ali, postoji 'ako', jer smo već dali sve od sebe", rekao je on.
Kada bi Severna Makedonija mogla da bude "odblokirana" i dalje je pod znakom pitanja, a problem je produbljen i nedavnim održavanjem parlamentarnih izbora u Bugarskoj, koji još nisu odgovorili na pitanje kada će se u zemlji stvoriti stabilna koalicija koja će voditi državu u narednom periodu.
profimedia
Povezane vesti
Pored toga, prema rečima Strahinje Subotića iz Centra za evropske poliike, činjenica da Bugarska blokira put Severne Makedonije, a samim tim i kolateralno put Albanije, šalje pogrešnu poruku da su pojedine države članice spremne da zloupotrebe politiku proširenja.
"Bugarska je nedavno imala izbore na nacionalnom nivou, i upitno je kada će se stvoriti jedna stabilna koalcija koja će zapravo moći da nastavi da vodi državu u narednom periodu. Dokle god se to političko pitanje, partijsko stvaranje koalicije u Bugarskoj ne reši, mogu reći da nemamo prevelikog razloga za optimizam da će Bugarska promeniti svoju odluku", rekao je on za Euronews Srbija.
Prema zvaničnom stavu Bugarske, zemlja je spremna da nastavi dijalog sa Severnom Makedonijom, a Subotić navodi da ovde više nije reč samo o vetu jedne države članice, već o potencijalnoj trajnoj šteti celoj politici proširenja.
"Time se šalje signal, na primer Beogradu i Prištini, da ukoliko oni sprovedu sve reforme domaćeg sistema, ukoliko postignu sveobuhvati sporazum o normalizaciji, da potencijalno neće doći do njihovog napretka ka EU. Ovo što se trenutno dešava sa našim komšijama šalje negativnu, lošu poruku svima nama", napomenuo je on.
Stručnjak za Balkan Edvard Džozef, viši saradnik na Fakultetu naprednih međunarodnih studija Univerziteta Džons Hopkins, za "Glas Amerike" kaže da je ovo ozbiljan izazov za EU i njenu viziju. Uz to napominje da je Severna Makedonija uradila sve što se od nje traži i više nego što se tražilo od bilo koje druge zemlje.
Sličnog stava je i Ervan Fuere, bivši specijalni predstavnik EU u Severnoj Makedoniji, koji smatra da bugarski veto podriva čitavu agendu proširenja EU.
Subotić kaže da u ovom slučaju više nije reč samo o bilateralnim odnosima dve zemlje, već se radi i o ugrožavanju čak i strateške autonomije EU.
Povezane vesti
"Zapadni Balkan se sve češće ističe kao jedan suštinski element, bez kog Evropska unija ne može da osigura i ojača svoju stratešku autonomiju, pogotovo imajući u vidu da Kina i Rusija uvećavaju svoje prisustvo u ovom regionu. Svaki korak koji sputava države koje su zaista pokazale progres po pitanju reformi, svako takvo sputavanje remeti imidžu EU, srozava politiku proširenja i šalje negativne signale", naglasio je on.
Dve godine "tapkanja" u mestu
Iako je nekadašnji predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker govorio o 2025. godini kao realnoj mogućnosti za ulazak Srbije i Crne Gore u EU, šanse za to su sve manje, a Subotić navodi da se "šapuće o potencijalnoj godini 2030".
Uz to, iako su ove dve države često označene kao kandidati koji prednjače na putu ka EU, njih dve već neko vreme stoje u mestu.
"Crna Gora jeste definitivno država koja prednjači, ukoliko pogledamo poglavlja koja su dosad otvorili i zatvorili, oni su sva poglavlja otvorili, međutim oni stoje u mestu kao i Srbija, kada se radi o broju zatvorenih poglavlja. De facto Srbija i Crna Gora već neko vreme stoje u mestu i na taj način ne mogu da se pohvale njihovim putem ka EU poslednje dve godine", navodi on.
"Mi vidimo i civilno društvo i političari u Crnoj Gori su i dalje ubeđeni da oni mogu da ostvare to članstvo. Mi se nadamo da će ta njihova ubeđenost u članstvo 2025, da se reflektuje u vidu manje političkih problema, sukoba i kontroverzi i u većem broju konkretnih reformi u oblasti vladavine prava i naravno političke stabilnosti", dodaje.
Kada je reč o Srbiji i tome šta nju najviše "koči" na evropskom putu, Subotić naglašava da su izveštaji Evropske komisije iz godine u godinu sve oštriji.
Euronews/Stefan Goranović
"Mi vidimo da su oni sve glasniji i sve oštriji kada je u pitanju osuda pojedinih afera u Srbiji, a naravno, na sve to se nadovezuje Evropski parlament koji je najglasnija institucija EU", rekao je on i dodao da se primećuje da oni posmatraju međunarodne indekse koji pokazuju da je "Srbija u procesu demokratskog nazadovanja poslednjih nekoliko godina".
"U tom smislu ne postoji prevelik razlog za optimizam pošto i oni sami primećuju da postoji centralizacija političke moći u ovom regionu", naglašava on.
Da podsetimo, Srbija u okviru pregovora ima i poglavlje 35 koje obuhvata pitanja koja se ne mogu svrstati ni u jedno drugo pregovaračko pogljave, a tiče se odnosa sa Prištinom.
Ipak, kao primer pozitivne pakse, Subotić napominje činjenicu da su lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije ipak odlučili da sednu za isti sto i nedavno su govorili o inicijativi "Otvoreni Balkan", kao nastavku inicijative koja je dogovorena u okviru Berlinskog procesa, a to je zajedničko regionalno tržište.
"U tom smislu ove države imaju šanse da pokažu da su države koje mogu da budu kredibilni partneri Evropskoj uniji i činjenica da je došlo do ukidanja rominga na regionalnom nivu je svakako jedan odličan primer pozitivne prakse. Takvi primeri moraju da se nastave kako bi Srbija i ostale države popravile svoj imidž i ubedile čak i one skeptične države članice da se zapravo vredi boriti za politiku proširenja", naglasio je.
Slučaj BiH jedinstven
Van svih ovih država, zasebno stoji Bosna i Hercegovina, čija je situacija jedinstvena iz istorijskih razloga. Konkretnog rešenje za situaciju kojoj se nalazi BiH još niko ne nalazi.
"Oni imaju putokaz brojnih reformi koje moraju da ispune, ali zbog te institucionalne blokade, oni jednostavno nisu u stanju da ispune te obaveze. Dokle god je to slučaj, EU nema mogućnost da im da zeleno svetlo", navodi Subotić.
Ovde se radi, kako kaže, "o samoj BiH".
"Drugačija priča sa Severnom Makedonijom i Albanijom koje su sve ispunile, a zbog zloupotrebe politike proširenja jedne države tu ne mogu da napreduju, a ovde se radi o samoj BiH. Njihovi čelnici ne posmatraju put EU na isti način i samim tim štete sami sebi, dakle, dokle god oni to ne razreše među sobom, EU tu nema mnogo toga pred sobom što može da upotrebi da im pomogne", zaključio je Subotić
Komentari (0)