Kako bi Srbija glasala kada bi se danas održavao referendum o EU: Stručnjaci kažu da stavovi građana zavise i od dnevnopolitičkih dešavanja

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

28/07/2021

22:00

Kako bi Srbija glasala kada bi se danas održavao referendum o EU: Stručnjaci kažu da stavovi građana zavise i od dnevnopolitičkih dešavanja - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kada bi se danas organizovao referendum o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, više od 50 odsto građana zaokružilo bi "za". Takođe, većina ispitanika vidi Evropsku uniju kao vodećeg donatora, trgovinskog i investicionog partnera, pokazuje anketa koju je sprovela Ninamedia za Delegaciju EU u Srbiji. Rezultat je za zvaničnike Unije ohrabrujuć, a za stručnjake iz ove oblasti nije iznenađujuć. Ipak, kada je reč o stavu građana Srbije prema članstvu - određene oscilacije postoje.

Istraživanje koje je sprovedeno za Delegaciju EU u Srbiji urađeno je ovog juna na uzroku od 1.211 ljudi iz 40 gradova i opština. Ono je pokazalo da 54 odsto ispitanika podržava pristupanje Srbije EU, dok je trećina protiv. Računajući samo one koji bi izrazili mišljenje, referendum bi doveo do rezultata 62 naspram 38 odsto u korist pristupanja EU.

Uz to, istraživanje je pokazalo i da više od 40 odsto ispitanika smatra da je EU najveći donator u Srbiji, pa se tako Unija našla ispred Kine, Rusije i SAD.

Na referendumu bi rezultat bio ubedljiv?

Kako se navodi u saopštenju EU Info centra, 54 odsto ispitanika podržava pristupanje Srbije EU. Mladi, odnosno oni između 18 i 29 godina starosti, čine najveći proevropski segment stanovništva sa više od dve trećine koji su za članstvo.

Na pitanje "Ako bi se danas organizovao referendum o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, kako biste glasali", procentualno stanje izgleda ovako: 52,3 odsto "za", 32,6 odsto "protiv". Ipak, 8,4 odsto ispitanika ne bi glasalo, 6,2 odsto nije sigurno i 0,5 odsto je odbilo da odgovori.

Kako se navodi u saopštenju, građani Srbije dominantno vide EU u pozitivnom smislu i povezuju je sa mogućnosima i napretkom, boljim ekonomskim standardom, mogućnošću slobodnog putovanja, poštovanjem ljudskih prava.

"Broj građana koji veruju da su uslovi za pridruživanje Uniji za dobrobit same Srbije stalno raste, kao i percepcija da EU želi Srbiju za člana", navodi se u saopštenju.

Ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da veoma ohrabruju rezultati poslednje ankete javnog mnjenja.

"Većina građana Srbije i dalje podržava pristupanje Uniji i pozicionira EU kao najvećeg donatora, trgovinskog i investicionog partnera, uključujući i period tokom pandemije. Dodatno, više građana veruje u našu snažnu posvećenost da nam se Srbija pridruži kao članica EU. To nas dodatno motiviše da nastavimo da gradimo snažnije veze i angažujemo se u svim poljima radi bržeg i potkrepljenog procesa pristupanja EU", naveo je Fabrici.

Istraživački tim Ninamedia je istakao da je nakon osam talasa istraživanja indentifikovana stabilna većinska podrška članstva Srbije u EU (54,3%).

"Građani Srbije vide EU kao ključnog ekonomskog i političkog partnera (kada su u pitanju trgovina i investicije – 42.7% građana navodi EU), takođe više od 50% građana smatra da će oni lično kao i država Srbija ulaskom u EU ostvariti više prednosti nego nedostataka", navode iz ovog istraživačkog tima.

"Oscilacije postoje, ali stavovi nisu iznenađenje"

Prema rečima potpredsednika Evropskog pokreta u Srbiji Vladimira Međaka, stavovi građana Srbije iskazani u ovom istraživanju nisu iznenađenje i podrška članstvu EU se ustalila na oko 50 odsto. Ipak, tokom godina jesu postojale oscilacije.

"Oscilacije postoje, najniža je bila na oko 41 odsto, 2011. godine i posle onog čuvenog susreta sa Angelom Merkel, a najviša je bila 80 odsto negde 2008-2009, kad smo potpisivali sporazume i ukidali vize, tako da se to ustalilo negde na 50 odsto, ti stavovi nisu iznenađujući", naveo je Međak.

Te 2011. godine nemačka kancelarka posetila je Beograd, gde se susrela sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Kako su tada pisali mediji, nakon posete, u Beogradu je ostao gorak ukus u ustima pošto je kancelarka na stolu ostavila zahteve Berlina ne bi li Srbija dobila status kandidata za članstvo. Ti zahtevi ticali su se Kosova i razgovora sa Prištinom, odnosno očekivanjima da se dođe do "konkretnih rezultata" u dijalogu sa Prištinom, te da "ukine paralelne strukture na severu Kosova".

Sličnog mišljenja je i Milena Lazarević iz Centra za evropske politike, koja za Euronews Srbija kaže da je očekivano da većina građana podržava pristupanje Srbije EU, te da je taj podatak u skladu sa rezultatom iz prethodnih nekoliko godina, kada se podrška kretala oko 50 odsto.

"Naravno, procenat podrške uvek unekoliko zavisi od formulacije pitanja i tačnog momenta kada se anketa sprovodi, budući da je javno mnjenje veoma osetljivo na dnevno-politicka dešavanja, izjave političkih lidera...", navodi ona.

Dodaje da je tokom poslednjih 20 godina bilo i momenata kada je podrška skakala, ali i onih kada je drastično padala.

"Najpozitivnije su naši sugrađani reagovali kada je Srbija dobila bezvizni režim sa EU 2009.godine, pa je tada podrška skočila na više od 70 odsto. S druge strane, u momentima najsnažnijeg uslovljavanja Srbije saradnjom sa Haškim tribunalom, podrška je padala i na 45 posto", navodi ona.

I Međak na pitanje koji su to faktori koji najviše utiču na građane Srbije da se opredele "za" ili "protiv", kaže da je reč o pozitivnim i negativnim dešavanjima i medijskom prikazivanju toga.

"Kada se nešto pozitivno desi, onda veći broj građana bude za, a procenat ovih koji su protiv se smanji, ali teško da ovi koji su protiv postanu za i ovi koji su za postanu protiv. Obično i jedni i drugi, u zavisnosti od toga da li je nešto pozitivno ili negativno, prelaze u apstinenciju. U principu, najbitnije je da se nešto pozitivno dešava i onda uvek skače procenat građana koji je za".

Koga građani vide kao najvećeg donatora

U pomenutom istraživanju je ispitanicima postavljeno i pitanje "Ko je po vašem mišljenju najveći donator vašoj zemlji". Pitanje je bilo otvorenog tipa. Kao odgovor je u čak 40,9 odsto slučajeva pomenuta EU, a zatim slede Kina, Rusija, SAD. Od zemalja se pominju i Turska, Nemačka i Japan, a 0,5 odsto ispitanika smatra da je to i teniser Novak Đoković.

Da podsetimo, nedavno je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio, govoreći o pretpristupnim fondovima Evropske unije, da Srbija "ceni svaki dinar i evro" iz EU, odnosno novac njenih poreskih obveznika, te da je EU najveći donator Srbije.

Osim pitanja u vezi sa članstvom u EU i donacijama, ispitivanje je obuhvatilo i stavove o dijalogu Beograda i Prištine.

Ukupno 58 odsto građana podržava dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Istovremeno, građani veruju da je proces normalizacije najvažniji uslov za Srbiju da bi se pridružila EU, za kojim sledi borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Građani bi želeli da budu bolje informisani o EU i procesu evrointegracija Srbije. Njih 55% smatra da su Vlada Srbije i Ministarstvo za evropske integracije primarno odgovorni za komunikaciju o efektima pristupanja Srbije EU.

Milena Lazarević napominje da trenutno proces pristupanja niti proizvodi bitne probleme vidljive stanovništvu Srbije, niti pravi velike pomake i uspehe koji bi ljudi osetili na svojoj koži, tako da se podrška održava na nivou onih koji su tradicionalno opredeljeni ka članstvu u EU.

Ono što, po njenom mišljenju zabrinjava, jeste činjenica da su mnoga istraživanja pokazala da su mladi u Srbiji vrlo skeptični ka EU, ali i da je među njima najviši procenat neopredeljenih - i do 40 odsto, u zavisnosti od istraživanja.

"Ovo ukazuje na potrebu mnogo aktivnije i pozitivnije kampanje približavanja koristi od članstva u EU mladima u Srbiji, budući da su upravo oni ti koji će najviše i najduže uživati u pozitivnim posledicama pristupanja naše zemlje Uniji. Takve kampanje često sprovode nevladine organizacije, kao i razni projekti same EU, ali za vidljive rezultate neophodno je da se takva kampanja prepozna u izjavama najviših državnih zvaničnika, te da se prekine sa učestalim političkim izjavama koje neopravdano i nepotrebno podrivaju imidž EU u našoj populaciji", napomenula je ona.

Istraživanje je, podsećamo, sprovedeno u junu 2021. na uzorku od 1.211 ljudi iz 40 gradova i opština, koristeći CAPI metodu (CAPI – kompjuterski podržano anketiranje licem u lice).

Odlazeći ambasador EU Sem Fabrici izjavio je u utorak da u Srbiji za godinu i po nije otvoreno nijedno novo poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU zbog pandemije kovida i promene metodologije, ali je dodao da je uveren da će Srbija do kraja godine krenuti dalje.