Podeljena opozicija i zbunjući nazivi izbornih lista - kakva je atmosfera dve nedelje pred lokalne izbore u Srbiji?
Komentari17/05/2024
-15:00
U nedelju, u ponoć, je istekao rok za predaju izbornih lista za lokalne izbore, a 17. maj je poslednji dan do kojeg opozicija može da odluči hoće li se naći na glasačkom listiću koji će biti na izborima 2. juna.
I pored doskorašnjih najava da može da bude izvesno da će ove izbore da bojkotuje, kandidat za gradonačelnika Beograda sa liste "Kreni-promeni" Savo Manojlović izjavio je juče da je poslednja izborna lista "Kreni-promeni" za Vračar usvojena i da su se ispunili uslovi iz ultimatuma koji su postavili, te da je ovaj ovaj pokret u poslednjem trenutku odlučio da izađe na beogradske izbore.
Manojlović je rekao da je blokada izbora već najavljena ukoliko ne bude ispunjen ultimatum da sve opozicione liste ne budu proglašene valjanim i dodao da je nakon toga pet lista proglašeno valjanim.
"Kako je odobrena poslednja lista pokreta "Kreni-promeni" za Vračar ispunili su se uslovi za izlazak na beogradske izbore i "Kreni-promeni" izlazi na beogradske izbore", rekao je Manojlović.
Nema kvoruma za odlučivanje u nastavku sednice radne grupe
U Skupštini Srbije održan je sasatanak radne grupe za unapređenje izbornog procesa na kojem je trebalo se utvrdi predlog mera na osnovu preporuka ODIHR- a. Sastanku nisu prisutvovali predstavnici vladajuće koalicije, pa je radnoj grupi nedostajao kvorum za odlučivanje.
Naime, radna grupa je danas trebalo da odlučuje i da glasa o preporukama, predlozima, i potom da se to nađe na plenarnoj sednici Skupštine Srbije. Međutim, drugi put se ova sednica odlaže, zato što ne postoji kvorum za odlučivanje.
Danas je u Skupštini Srbije bilo 10 članova ove radne grupe za unapređenje izbornog procesa u Srbiji, a falila su još dva člana kako bi se napravila dvotrećinska većina, odnosno kako bi imalo dovoljan broj njihovih učesnika da bi doneli bilo kakvu odluku.
Te odluke koje oni treba da donesu potom treba da budu prenete na odbor za ustavna pitanja Skupštine Srbije, koji bi onda trebalo da ih prihvati i onda potom da zakaže sednicu Skupštine Srbije gde bi se dalje odlučivalo o njima.
Do izbora 2. juna ostalo tek nešto više od dve nedelje, pa je pitanje da li može bilo šta da se promeni. Ova radna grupa delovalo je u početku kao da je veoma efikasna, da postoji saglasje i među predstavnicima opozicije i vlasti, da nešto treba da se menja, da će sve preporuke biti sprovedene vrlo brzo, ali u jednom trenutku, prošloj nedelje, ova radna grupa je zapala u svojevrsan ćorsokak iz koga trenutno ne vidi izlaz.
Zbog toga su predstavnici vladajuće koalicije, jer se ne odazivaju na pozive da dođu na sastanak, pozvani da se do ponedeljka izjasne da li će u tog dana doći na ovu sednicu i da li su spremni da glasaju o predlozima koji su im predstavljeni još pre 15. dana.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je kvorum ključna stvar za sve što bi dalje trebalo da se dešava.
"Na konkretno pitanje da li će biti nekakvih promjena, mogu da kažem da to zavisi od toga da li će postojati kvorum za odlučivanje, odnosno da li će sastanku radne grupe prisustovati u ponedeljak dve trećine njenih članova. Međutim, u mnogo većoj otvara se pitanje da li će postojati i spremnost unutar Narodne skupštine da se zakaže plenarna sednica na kojoj bi eventualno neki od tih predloga zakona bio usvojen", rekao je.
Pavle Dimitirijević iz Crte kaže da je za ovu radnu grupu danas bilo dosta posla, ali da zbog nedovoljnog broja ljudi na njoj ništa nije urađeno.
"Danas nije moglo da se odlučuje o bitnim predlozima, kao što je komisija za reviziju biročnog spiska, kao što je preporuka tužilaštvu da transparentnije uredi objavljivanje podataka o podnetim prijavama i način postupanja po prijavama, kao što je transparentnije prikaz podataka u biračkom spisku i mnogim drugim predlozima koje se odnose na izbore 2. juna", rekao je.
Inače, ova radna grupa ima još jedan problem, to je da ne zna kakve su njene ingerencije da li su samo posmatrači ili kontrolori. Oni su uspostavljeni kao posmatrački deo za primjenu tih izbornih pravila. Međutim, da bi se sve to sprovjelo u delo kako treba i kako smatraju učesnici ove radne grupe, njima Odbrzo ustavna pitanja treba da poviši te ingerencije, odnosno da im stavi i da budu kontrolni faktor.
Kada je u pitanju birački spisak i tu ima problema. Oni ne znaju na koji način će se kontrolisati, odnosno kako će sagledavati sve ono što se desilo promenom zakona o biračkom spisku, da je ograničeno to pravo glasanja u prethodnih 11 meseci, te i to razjašnjenje očekuju kako od Skupštinskih odbora, tako i od Ministarstva državne uprave i lokalne samoprave.
Koliko je zaista informisan prosečni birač?
Sagovornici emisije Direktno sa Minjom Miletić saglasni su oko toga da građani nisu dovoljno informisani da se izbori uopšte održavaju. Oni su se složili da je vladajuća partija napravila kompromis na mestima na kojima se nije očekivalo i da selektivan bojkot ne izgleda kao rešenje.
Direktor Agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor Plus Vladimir Pejić smatra da je upitno i prihvatanje izbornih lista, odnosno da li je sve urađeno po zakonu.
"Čini mi se da je vlast popustljivija nego li ranije. Čak i vidimo mnoge liste koje su prihvaćene, pitanje da li je to zakonito, da li je trebalo da sve one budu prihvaćene. Čini mi se da je u interesu vlasti da što više opozicionih partija izađe na izbore, i pored toga što je izvesna pobeda SNS-a i SPS-a, njihova namera da ostvare neki legitimitet u ovom izbornom procesu", rekao je on.
Sa druge strane politikolog Boban Stojanović je naveo da je pokušao da detaljno objasni prijateljima šta se sve dešava oko izbora, i da ga nisu razumeli. Prema njegovim rečima, opozicija je trebalo da se bavi kampanjom.
"Suštinski njih samo zanima da li su, naravno u skladu sa njihovim preferencijama, uspeli da se kandiduju. Šteta što celokupna opozicija nije odlučila da sve to iskoristi, tačnije da u pet gradskih opština 'počisti' SNS, u par opština da ostvari dobar rezultat - ja mislim da je to bolje nego nula opština", kaže Stojanović.
To što je jedan deo opozicije i dalje pri stavu da je bojkot izbora najbolje rešenje, novinar Aleksandar Apostolovski navodi da to može da bude velika greška.
"Bojkot je pogrešna opcija. Meni nije jasno zašto dve, po mom sudu, najsnažnije političke grupacije, a to su SPN i Novi DSS, odlučuju da bojkotuju u Beogradu. Međutim, sa druge strane se odlučuju da idu u druga meste, pa tamo gde imaju izgleda da ugroze SNS odbijaju da se uključe", rekao je on.
Osim pametno, građani će morati da biraju i pažljivo - zbunjujući nazivi lista
Međuitm, iako će deo opozicionih stranaka bojkotovati beogradske izbore 2. juna, birači će na pojedinim opštinama imati širok izbor između ponuđenih političkih opcija.
Ipak, zbunjujuća može biti okolnost što između pojedinih listi i nema prevelikih razlika u nazivima. Ova pojava zabeležena je u mnogim beogradskim opštinama, ali je najizraženija u Gradskoj opštini Zemun.
Teškom mukom sakupljeni i poslednjeg dana predati potpisi za lokalne zemunske izbore, Pokretu Kreni - promeni Save Manojlovića doneli su neočekivanu konkurenciju sličnog imena - listu Pokrenimo - okrenimo Zemun.
Činjenica da je pomenuta lista predata samo pola sata nakon Manojlovićeve, za njega je dovoljan pokazatelj da se radi o fantomskoj listi za zbunjivanje birača.
"Apsolutna zloupotreba izbornog procesa gde dovodite u zabludu birače, a ne postoje kod tih listi i kod brojnih drugih listi informacija gde se skupljaju potpisi, gde ste videli redove", rekao je Manojlović.
Prvi na listi koju Manojlović osporava je autoelektričar Nenad Vidović. On za Euronews Srbija kaže da nikada nije bio član nijedne stranke, ali da je predsednik udruženja Zemunski pokret i da učestvuje na svim zemunskim izborima od 2008. godine.
Ne krije da je u dobrim odnosima sa naprednjačkim predsednikom opštine Zemun Gavrilom Kovačevićem, ali ne zbog politike, već zbog fudbala, pošto je Gavrilović predsednik FK Zemun, a Vidović lokalnog kluba Milutinac.
Naziv liste sličan Manojlovićevom objašnjava rečima da je posle ovoliko godina višestranačja u Srbiji gotovo nemoguće naći naziv liste koji nekada nije bio.
"Mi smo uzeli taj slogan "Pokreni" da bismo pokrenuli građane Zemuna da izađu uopšte na izbore, jer kao što vidite, ja mislim da pola ljudi i ne zna da su izbori kakva je trenutno kampanja. Nama je želja da što više građana Zemuna izađe na lokalne i gradske izbore. A ono "okreni" smo uzeli zato što želimo da se građani Zemuna okrenu sebi, a ne da se okrenu partijama koje kada dođu na vlast više uopšte ne interesuju ni grad ni građani niti ništa drugo", kaže Vidović.
Analitičar Dejan Bursać za Euronews Srbija kaže da pojava listi zbunjujućih naziva nije nova u srpskoj politici, i naglašava da je ona učestalija kada o vlasti u nekoj opštini ili gradu može da odluči mali broj glasova.
"Funkcija je to zbunjivanje birača, tj. zbunjivanje birača opozicije koji nisu dovoljno zagriženi. To su labavi glasači opozicije koji bi možda glasali za njih, pa će ovo možda da otkine koji glas. U situaciji kada su blizu SNS i opozicija, a blizu su u Beograd, nekim beogradskim opštinama i možda u Novom Sadu, takvih situacija će biti sve više, jer će oni na svaki način probati da malo manipulišu javnim mnjenjem da bi ostvarili koji glas prednosti", smatra Bursać.
Osim Kreni-promeni i Pokrenimo-okrenimo, za Zemunce bi zbunjujući mogli da budu i nazivi lista Biramo Zemun, koju čine nekadašnje članice koalicije Srbija protiv nasilja, i liste Zemun protiv nasilja koja se na glasačkom listiću nalazi odmah ispod.
Po svemu sudeći, zbog mnoštva listi sličnih naziva, građani će 2. juna, osim pametno, morati da biraju i pažljivo.
Gde se sve održavaju lokalni izbori?
Pored izbora za Skupštinu grada Beograda, Beograđani će glasati i za odbornike u 17 beogradskih opština: Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.
Za glasanje na beogradskim izborima određeno je 1.265 biračkih mesta.Istog dana, 2. juna, održaće se izbori i u sledećim gradovima: Novi Sad, Niš, Subotica, Zrenjanin, Kikinda, Vršac, Pančevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Valjevo, Požarevac, Jagodina, Užice i Čačak.
Na izborima za Skupštinu grada Novog Sada proglašeno je, za sada, sedam lista: "Aleksandar Vučić - Novi Sad sutra", "Savez vojvođanskih Mađara - dr Balint Pastor", "Ruska stranka - Srbi i Rusi braća zauvek", "Istina - Adaviera - Ivana Vujasin", "Sasvim druga priča - Grad građanima", "Za prave stvari podrži Gari" i "Novi Sad glavni grad Vojvodine - Pokret autonomija - Aleksandar Odžić".
Gradskoj izbornoj komisiji predate su i sledeće liste: "Udruženi za slobodan Novi Sad", "Dr Savo Manojlović - I ja sam Novi Sad - Kreni - Promeni", a lista "Budi heroj – Miša Ronin Bačulov" je odbijena.
Na izborima za Skupštinu grada Niša proglašeno je, za sada, pet lista: "Aleksandar Vučić - Niš sutra", "Biramo Niš -Đorđe Stanković" i "Ujedinjeni - nada za Niš - Miodrag Stanković", "Grupa građana "Dr Dragan Milić" i "Ruska stranka - Rusija i Niš u srcu - Tihomir Perić".
Nišlije će 2. juna glasati i za odbornike u pet niških opština: Crveni krst, Medijana, Palilula, Pantelej i Niška banja, dok će se birati odbornici i za požarevačku gradsku opštinu Kostolac.
Izbori će se održati u još 51 opštini u Srbiji: Ada, Aleksinac, Alibunar, Apatin, Arilje, Bač, Bačka Palanka, Bačka Topola, Bački Petrovac, Bečej, Bela Crkva, Beočin, Boljevac, Bosilegrad, Bujanovac, Čajetina, Čoka, Gornji Milanovac, Inđija, Irig, Ivanjica, Kanjiža, Kovačica, Kovin, Mali Iđoš, Nova Crnja, Nova Varoš, Novi Bečej, Novi Kneževac, Odžaci, Opovo, Pećinci, Plandište, Raška, Ruma, Senta, Šid, Sjenica, Srbobran, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Surdulica, Svilajnac, Svrljig, Temerin, Titel, Tutin, Vrbas, Vrnjačka banja, Žabalj i Žitište.
Komentari (0)