Igre 
Nemačka donacija oružanim snagama Kosova: Uvećan budžet, najavljeno povećanje broja vojnika i uvođenje vojnog roka
Komentari20/04/2024
-12:03
Kosovo je od posmatrača, u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, na dvadesetpetogodišnjicu početka NATO agresije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, dobilo status pridruženog člana. A za članstvo u severnoatlantskoj alijansi, potrebno je savremeno naoružanje, poručuju iz Prištine, pa su u poslednjih nekoliko godina fokusirani na njegovu nabavku.
Za formiranje vojske, budžet Kosova je prošle godine iznosio 204 miliona evra, od čega je za naoružanje potrošeno više od 115 miliona.
"U vreme kada imamo rat u Evropi i bezbednosne pretnje od severnog suseda, mi smo odgovorili udvostručavanjem budžeta za vojsku i trostrukim budžetom za naoružanje. Kupili smo bespilotne letelice bajraktar i nabavili protivtenkovske projektile džavelin, dok se u kasarnama nalazi još 1.852 novih vojnika, kojima će ove godine biti pridružiti 600 novih regruta", rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti.
Euronews/Vladislav Ćup
Bespilotne letilice "Bajraktar", Kosovo je kupilo od Turske prošle godine, a još 2022. od Velike Britanije protivtenkovske sisteme džavelin. Čeka se isporuka još 246 projektila džavelin, kao i opreme za praćenje iz Sjedinjenih Američkih Država.
"Naš odnos sa bezbednosnim snagama širom regiona vidimo kao važan odnos koji želimo da razvijemo i njihove sposobnosti treba da doprinesu bezbednosti u regionu. Na džaveline konkretno ne gledamo kao na ofanzivno oružje, ono je odbrambeno sredstvo. I zato gledamo da se angažujemo i nekako nastavimo da gradimo taj odnos sa kosovskim bezbednosnim snagama i ovo je deo tog procesa", rekao je Ričard Holcepl, zamenik šefa misije SAD pri NATO.
Koliki je broj protivoklopnih sistema, haubica, minobacača, borbenih, oklopnih i transportnih pešadijskih vozila, Kosovo kupilo ili dobilo od Turske, nepoznato je, dok je pre nekoliko dana transportna vozila, vrednosti 2,7 miliona evra donirala nemačka.
Ambasada Nemačke u Prištini
"Veza Nemačke i Kosova je odlična, naša saradnja sa kosovskim bezebednosnim snagama je sve bliža, naročito u oblasti bezbednosti. Uskoro ćemo potpisati Memorandum preko našeg ministarstva odbrane i vojnog atašea", rekao je Jorn Rode, ambasador Nemačke na Kosovu.
Povezane vesti
Status pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, kao i naouražavanje po NATO standardima, znači brzu transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku i brži prijem Kosova u Alijansu, iako je ta teritorija po važećoj Rezoluciji 1244 pod međunarodnom upravom.
"To je jedna poruka Srbiji da je sve moguće. Prisustvo NATO na Kosovu regulisano je samom Rezolucijom 1244, tj. njenim aneksom 2, mislim da je to tačka 4, a koji kaže da je međunarodno prisustvo bezbednosnih snaga ili da su za osiguravanje bezbednosti zadužene međunarodne snage sa suštinskim, odnosno značajnim prisustvom NATO pakta. Sada, ukoliko bi NATO pakt primio nekoga o čijoj se teritoriji treba brinuti, a status nije rešen, to bi bio jedan izvanredan međunarodno-pravni skandal", rekao je Srđan Simonović, ekspert za bezbednost za Euronews Srbija.
Trenutno Kosovo ima oko 3.300 vojnika. Do 2028, trebalo bi da ih bude 5.000, a u kosovskoj skupštini i vladi se razmatra i uvođenje obaveznog vojnog roka.
Vujinović: Vid pritiska na Srbiju
Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti, govoreći za Euronews Srbija o naoružavanju Kosova, smatra da se kosovske beznednosne snage ne pripremaju za bilo kakav sukob, i nabavku naoružanja vidi kao jednu vrstu političkog pritiska prema Srbiji.
"Po svim brojkama koje su nam sada dostupne, možemo da kažemo da je ta nabavka srazmerna onome čemu se teži do 2028. godine. Dakle, taj broj od 5.000 vojnika treba da bude zaista jedna moderna evropska armija na nivou armija NATO saveza, imajući u vidu da su primljeni u Parlamentarnu skupštini NATO. Činjenica je da je Kosovo jedan od donatora opreme Ukrajini, tako da možemo da posmatramo i deo tih sredstava kao samo prolaznu adresu na Kosovu i Metohiji. Dakle, ali, definitivno oprema se nabavlja za te trupe koje se planiraju", rekao je Vujinović za Euronews Srbija.
Govoreći o broju džavelina koje Priština planira da nabavi, Vujinović kaže da ta brojka veoma blizu brojke oklopnih vozila i tenkova koje srpska vojska ima u svom operativnom sastavu.
"To je jedna poruka. Nisam uveren u to da se kosovske snage pripremaju za bilo kakav sukob. Dakle one su više jedna vrsta političkog pritiska prema Republici Srbiji i njenoj vojnoj komponenti. Činjenica da je taj broj od nekih oko tri stotine, nešto malo manje već sada u takozvanoj kosovskoj vojsci. A mi možemo da vidimo po formacijskom, javno dostupnim informacijama da je to jedan približan broj srpskih oklopnih transportera, tenkova itd. Možemo da vidimo to kao jednu poruku od strane pre svega donatora te opreme", navodi sagovornik Euronews Srbija.
Povezane vesti
Na pitanje koji su izazovi pre Srbijom nakon što Kosovo bude primljeno u Partnersto za mir, Vujinović odgovara da ćemo opet imati sličan problem kao i u slučaju sa Savetom Evrope.
"Stavljeni smo pred jedan izbor koji nije baš preterano pozitivan. Dakle, ili prihvatiti postojanje takozvanih snaga Kosova u Partnerstvu za mir i ostati sa njima i biti prinuđen da sa njima sarađujete. Dakle, prosto taj program insistira na saradnji. Da li je ta saradnja samo neki banalni kurs u Vašingtonu ili je u pitanju neka vojna vežba. A sa druge strane nam je opcija da izađemo iz Partnerstva za mir, čime bismo ugrozili neke određene procese koji su u ovom trenutku naša politika. Tako da nimalo zahvalna perspektiva", naveo je sagovornik Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)