Kako smo došli do oslobađajuće presude za ubistvo Ćuruvije: Matić i Stevanović u emisiji Euronews Centar

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/02/2024

22:14

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Na Uskrs 1999. godine na novinara Slavka Ćuruviju ispred ulaza u kojem je živeo ispaljeno je 12 metaka s leđa dok je NATO bombardovanje Jugoslavije uveliko trajalo. Njegova partnerka Branka Prpa udarena je pištoljem u glavu.

Gotovo 14 godina nakon ubistva osnivača “Dnevnog telegrafa” i “Evropljanina”, osnovana je Komisija za istraživanje ubistava novinara. Ubrzo su osumnjičeni izvedeni pred sud, a četiri godine kasnije stigla je i prva osuđujuća presuda, 100 godina zatvora za bivše pripadnike i rukovodioce službe državne bezbednosti.

Ta presuda je pala na apelaciji, a zatim se donosi nova, potpuno ista na 100 godina zatvora.

U petak 2. februara 2024. Apelacioni sud u Beogradu još jednom obara presudu i okrivljene Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića oslobađa krivice. Tri dana kasnije porodica Ćuruvije, kolege, novinari, građani okupili su se ispred Apelacionog suda na protestu da bi poslali poruku da pravda za ubistvo Slavka Ćuruvije nije zadovoljena.

Na ovu temu u emisiji “Euronews centar” govorili su direktorka fondacije “Slavko Ćuruvija” Ivana Stevanović i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić.

Stevanović je ocenila da smo prisustvovali “igrokazu” tokom 16 godina istrage i da odluka Apelacionog suda nije dobra poruka za društvo i Srbiju.

“Mislim da nismo dobili dobru poruku, mislim da smo zapravo dobili zastrašujuću poruku, koja otprilike glasi da ako država odluči da te smakne, ona će to uraditi i biće zaštićena i ne postoji taj mehanizam u ovoj zemlji koji će moći da te zaštiti ili koji će moći tvojoj porodici da donese sutra neku pravdu. Čekali smo 25 godina i evo sad dva meseca praktično pred 25. godišnjicu ubistva Slavka Ćuruvije mi smo ovde gde smo. Niko nije kriv, nema odgovornih, a okrivljeni, ili oni koji su izvršili ubistvo, praktično postaju slobodni ljudi koje možemo sada da srećemo na ulici, u javnim prostorima i to je tako“, kazala je Stevanović.

Kako kaže, njoj se čini da je čitav sistem zakazao, što se vidi na primeru svedočenja Branke Prpe, koja je rekla da je dve godine niko nije ni kontaktirao posle prvog iskaza.

"Jasno je da od početka nije postojala volja da se ovaj slučaj rešava. Kako je vreme prolazilo, potpuno je jasno da se dokazi gube, da svedoci umiru, da smo prosto sve dalje od jasnog uvida u to šta se desilo. Kao što je Veren rekao, kao što stalno tvrdi advokat porodice Ćuruvija, naše stanovište je bilo da je, i dalje, bilo sasvim dovoljno dokaza za osuđujuću presudu. Ja sam videla to saopštenje društva sudija i meni je drago da su i oni u tom saopštenju konstatovali da pravda nije zadovoljena i da sistem nije funkcionisao", dodala je direktorka fondacije “Slavko Ćuruvija”.

Ona smatra da mora da postoji neka odgovornost sudija jer su građani zaslužili da im se objasni kako je došlo do ovakvog zaključka i presude posle 25 godina. Stevanović, takođe, ne vidi razlog zašto se imena sudija iz ovog slučaja ne bi našla u javnosti, ako oni stoje iza svoje odluke.

"Treća stvar koju moram da kažem i koja je možda nekako najdirektnije upućuje na jedno urušavanje poverenja dodatno u sudstvo, je činjenica da smo mi zaista znali. Zvanično i presuda, još od juna meseca vidimo da je ona zapravo doneta nekoliko dana nakon tog 11. aprila prošle godine. Dakle, deset meseci je ta presuda praktično skrivana od nas, skrivana od javnosti i prosto ja bih volela da čujem te sudije da nam objasne zbog čega", pita se Stevanović.

Veran Matić je opisao sve što se događalo u slučaju protiv četvorice bivših pripadnika Resora državne bezbednosti kroz dva nivoa, istinu i pravdu, od kojih drugi nije dostignut.

“Mislim da je aktivnost Komisije za istraživanje ubistva novinara Slavka Čuruvije, Fondacije Cenzolovke, u prvom redu, proteklih deset godina, koliko zajedno postojimo, utvrdila istinu. A da danas, odnosno prošle nedelje, odlukom Apelacionog veća, tu istinu nije pratila i pravda. I to se veoma često događa. Mislim da to nije dobro. Mislim da je ovo Apelaciono veće napravilo veliku grešku iz aspekta naše savremene Srbije, ali se vidi da je to veće ostalo u devedesetim godinama i da upravo služi za to da zaštiti svo zlo koje je napravljeno u devedesetim godinama”, kazao je novinar.

Matić je ocenio da se niz političkih ubistava i zločina dogodio krajem vladavine predsednika SRJ Slobodana Miloševića i da nijedno od njih “nije ugledalo tu stranu pravde na našem pravosudnom sistemu”.

Po njemu, društvo je krenulo da tone u negativnu spiralu, putem koji je "potpuno katastrofalan", te da nije samo u pitanju zaštita onih koji su činili zločine i ubistva 90-ih, već i pravdanje onoga što se dešavalo te decenije.

Mislim da je užasavajuća situacija u kojoj se trenutno nalazimo kao društvo, a tek kao novinari u nekoj spirali nasilja koja se nad novinarima sprovodi u poslednjih, ne znam koliko godina i da postoji jedna velika doza nekažnjivosti. U tome je zaista nešto što je zaista katastrofalno", kazao je Matić.

Oboje novinara kaže da su se i pored svega nadali drugačijem ishodu. Matić ističe mišljenja pravnika, prema kojima je postojao izuzetno jak slučaj.

"Sve ono što smo do sada uradili, u javnosti i tako dalje, utiče na to da sudije dobiju kontekst, da dobiju svest o tome u kojem vremenu i posle koliko godina se odlučuje o tome i da još jednom razmotre svu vrstu argumentacije koja je prikupljena. Kada su nam stavili primedbe da nema direktnih dokaza, mi smo se raspitivali kod poznatih pravnika, koji su rekli da, zahvaljujući onome što je prikupljeno u međuvremenu i zbog tih posrednih dokaza, da je dokazano i da je podignuta zaista ubedljiva optužnica", kazao je Matić.