Igre 
Šta se zapravo desilo sa artefaktima koje Priština traži od Srbije?
Komentari20/05/2021
-15:11
Pismo u kome direktor Narodnog muzeja Kosova Ajet Ljeci od muzeja u Beogradu traži vraćanje eksponata u Prištinu nije stiglo ni na adresu Narodnog muzeja niti na adrese SANU i Etnografskog muzeja iz kog kažu da ni do sada nisu imali zvaničan zahtev iz Prištine da artefakti budu vraćeni na Kosovo i Metohiju (KiM).
Pomenuti artefakti našli su se u Beogradu krajem 1998. godine, kada su predstavljeni na izložbi organizovanoj u Galeriji SANU pod nazivom "Arheološko blago Kosova i Metohije - od neolita do ranog Srednjeg veka". Istovremeno je u Konaku kneginje Ljubice prezentovano etnografsko nasleđe iz Muzeja u Prištini.
Eksponati u depoima, Muzej u Prištini obijen
Usledile su vanredne okolnosti, NATO bombardovanje SRJ, te su artefakti sklonjeni na sigurno. Nakon uvođenja protektorata UN na KiM, Muzej iz Prištine je proteran iz svog sedišta i našao je utočište u Beogradu, a pomenuti eksponati ostali su u depoima Narodnog muzeja (arheološki deo) i Etnografskog muzeja (etnografski materijal) kojima su povereni na čuvanje.
Za mnoge, arheološkom blagu je i mesto u Narodnom muzeju, ali ono, podsetimo i to, nije izloženo u okviru stalne postavke jer nije deo fonda našeg nacionalnog muzeja.
Branko Jokić, direktor Narodnog muzeja u Prištini sa sedištem u Beogradu smatra da svaki baštinik kulturnog blaga Kosova i Metohije ima svoja prava, ali da se o tome malo vodi računa.
On za Euronews kaže da ne postoji nikakva komunikacija s ljudima koji trenutno upravljaju Muzejem u Prištini.
"Iste noći kada smo izneli eksponate za izložbu u Beogradu, Muzej je obijen i mi zapravo ne znamo šta je od 30.000 eksponata ostalo tamo. Međunarodna zajednica ne reaguje, a niko iz Muzeja ne želi da komunicira s nama. Mi kao da ne postojimo", kaže Jokić.
Povezane vesti
"Provokacija"
Jokić kaže da su eksponati koji se trenutno nalaze u Srbiji zapravo zaštićeni od neizvesne sudbine koja bi ih zadesila da su ostali u Muzeju u Prištini i smatra da je važno da nadležni u Srbiji zauzmu jasan zajednički stav o zaštiti kulturnog blaga na Kosovu i Metohiji.
"Srbija je finansirala sva arheološka istraživanja na tim prostorima i sigurno ima neka prava", dodaje on.
Zvanično pismo iz Prištine nije stiglo ni na adresu SANU, a predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić poručio je kratko za Euronews da bi pismo sa takvim zahtevom svakako shvatio kao provokaciju.
"Zloupotreba kulture"
Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je danas, povodom zahteva prištinskog muzeja za "povraćaj artefakata", da je očigledno reč o još jednoj u nizu zloupotreba kulture radi promocije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije i fabrikovanja lažnog legitimiteta navodnih institucija.
Kako je navedeno, dok se na međunarodnom planu jasno prepoznaje ugroženost kulturne baštine na prostoru KiM od organizovanog rušenja, vandalskih ispada nad verskim i kulturnim objektima, pa sve do infrastrukturnih projekata u funkciji ugrožavanja kulturne baštine, koja traje više decenija, zahtevi privremenih institucija u Prištini isključivo su u funkciji skretanja pažnje sa ugrožavanja kulturne baštine, i stvaranja privida brige o kulturnom nasleđu.
"Uočljivi su brojni falsifikati i izvrtanja koja se u zahtevu podmeću, kao što su navodni sporazumi među institucijama, preko neprimenjivosti UNESKO konvencije na koju se referiše i koja se pominje samo zato da bi se ime ove organizacije zloupotrebilo, pa do izvrtanja u slučaju pozivanja na Ahtisarijev plan", ističe se u saopštenju.
Pismo iz Prištine
Prema navodima kosovskih medija direktor Narodnog muzeja Kosova Ajet Ljeci obratio se pismom Narodnom muzeju u Beogradu, Etnografskom muzeju u Beogradu i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa zahtevom da se Kosovu vrate artefakti koji se i dalje čuvaju u Srbiji.
Povezane vesti
Iz Nacionalnog muzeja Kosova navode da su artefakati iz arheološke i etnografske zbirke Kosova uzeti sa Kosova krajem 1990-ih za privremenu izložbu u Srbiji i sa obavezom da se vrate, ali da to nije učinjeno.
"Ukupan broj artefakata arheološke i etnografske zbirke Kosova koji se nepravedno čuvaju u Srbiji je 1.247. Moraju se što pre vratiti u zemlju porekla", naveo je Ljeci.
On je predložio da se osnuje radna grupa sastavljena od predstavnika četiri Narodnog muzeja Kosova, Etnografskog muzeja Kosova, Narodnog muzeja u Beogradu i Etnografskog muzeja u Beogradu, kao i od međunarodnih stručnjaka muzeologije, prenosi Kosovo onlajn.
Figurina vraćena kao znak dobre volje
Pred početak pregovora o statusu KiM, kao gest dobre volje prema kosovskim Albancima, tadašnji predsednik Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović je 30. maja 2002. vratio Prištini figurinu sa lokaliteta Predionica poznatu kao "Sedeće božanstvo" ili "Boginja na tronu".
Wikimedia/Ardianlumi
Ova figura bila je Beogradu kao jedan od eksponata izložen krajem 1998. godine u Galeriji SANU pod nazivom "Arheološko blago Kosova i Metohije - od neolita do ranog Srednjeg veka".
U pitanju je dobro očuvan primerak neolitske sitne plastike vinčanske kulture, nastao četiri milenijuma pre Hrista, koji su stručnjaci beogradskog Narodnog muzej pronašli 1956.
Figurina je u Prištini dočekana uz posebno slavlje i postala je simbol kulturnog identiteta kosovskih Albanaca i nazvana „Ilirskom kraljicom“.
Komentari (0)