Može li "mala varnica da izazove veliki problem"? Rajić i Šutanovac u emisiji Direktno o sudbini dinara na KiM

Na sceni Kosova nova kriza sa sličnim scenarijem. Priština donosi odluke koje Zapad smatra neprimerenim, pa to dalje utiče rast nestabilnosti i produbljivanju nepopoverenja u daljem odnosu Beograda i Prištine. Nova "jabuka razdora" ovog puta je ukidanju srpskog dinara kao legalnog platnog sredstva koje dodatno potresa živote Srba na Kosovu i Metohiji. 

Zbog ove odluke Prištine stigle su i reakcije međunarodne zajednice. Naime, ovim povodom saopštenjem su se oglasili ambasadori zemalja Kvinte koji su zatražili da Kosovo obustavi ovu odluku i poručili da suspenziju odluke treba doneti kako bi se "omogućio dovoljan period tranzicije i jasna i efikasna javna komunikacija". 

Večeras je stigla i poruka portaprola Stejt departmenta, koji je naveo da su SAD razočarane ovom odlukom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je sastanak sa pojedinim ministrima Vlade Srbije i sa ambasadorima Kvinte, ali zvaničan stav države o svemu još uvek nije javno poznat. 

Sagovornici emisije "Dirkektno sa Minjom Miletić" saglasni su oko toga da je reč o novoj krizi koja preti da još više produbi već narušene odnose između Beograda i Prištine, navodeći da "mala varnica može da napravi veliki problem". 

Odluku o ukidanju dinara na KiM ocenjuju kao još jedan pokušaj kosovskog premijera Aljbina Kurtija da oteža život Srba na Kosovu i Metohiji. 

Euronews

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac smatra da Kurti sve vreme vrši pritsak na Srbe sa ciljem da se oni isele sa Kosova i da ih na ovaj način indirektno proteruje. Sa druge strane, savetnik ministra odbrane Srbije, Predrag Rajić, kaže da Kurti, uprkos pritiscima zapada, neće odustati od svoje namere da ukine dinarsku valutu. On je istakao da je njegov cilj zaparvo da izazove oružani kofnlikt između Srbije i NATO saveza.   

Hoće li Kurti da posluša međunarodnu zajednicu?

Komentarišući međunarodne reakcije oko ovog pitanja, Šutanovac poslednju odluku Prištine ocenjuje i kao nastavak retorike i odnosa koji se godinama unazad vodi sa Beogradom.

"Od momenta kada je Kurti postao premijer kosovske vlade, on na razne načine vrši pritisak na Srbe da se isele. Ovo je samo jedan od činova koje on radi. Imali smo sada i ovo saopštenje i reakciju Stejt departmenta, što zanči da je prakično ceo zapad protiv onoga što radi. Međutim, ovo nije prvi put da se na Kosovu nešto dešava, a da zapad reaguje zbog toga", kaže Šutanovac.

Na konstataciju da na Kosovu neće biti sankcionisanja oko upotrebe dinara kao valute, Rajić kaže da to jeste tako, ali da je zapravo pitanje do kada će tačno to da traje.

"Sada je samo pitanje kada će Kurti, njegovi saradnici i predstavnici to učiniti. Videli ste i ranije, kada je reč o nekim drugim pitanjima, da on zna da se ogluši o ono što mu kažu i ambasadori Kvinte i što mu najdirektnije kažu i predstavnici Europske unije i SAD-a. Evo, imate primer izbora. Svi su rekli, čak je bilo prilično oštro saopštenje ambasadora Kvinte, da on mora da dozvoli građanima sa državljanstvom Republike Srbije koji su voljni da glasaju da glasaju na republičkim izborima. Pa je on to odbio i to bez pojašnjenja čak i svojim saveznicima", kaže on.

Euronews

Analizirajući dosadašnje izjave Kurtija Rajić stiče utisak da on nema nameru da "spusti loptu" u daljim odnosima sa Beogradom.

"Ja mislim da on zaista ima krajnji cilj da izazove neku vrstu oružanog konflikta bez ograničenog formata. On bi želeo da vodi ne samo Srbiju i Albance na Kosovo u neki oružani sukob, već i Srbiju i NATO. Mislim da je to njegov krajnji cilj, da nam u nekom smislu vrati 1999. godinu. Bar ja tako analiziram njegova saopštenja, izjave zapadnim medijima i intervjue. On stalno govori kako je država Srbija faktor nestabilnosti, kako je to država koja iziskuje određene konflikte", smatra on.

Sa druge strane, Šutanovac smatra da krajnji cilj Kurtija nije oružani sukob, već tu nameru definiše kao sredstvo do nekog, kako kaže, većeg cilja.

"Mislim da je krajnji cilj mnogo ozbiljniji i veći od samog sukoba. Potpuno se slažem da bi on najviše voleo kada bi Srbija kao država ušla u sukob sa NATO, odnosno sa KFOR-om. To bi za njega bila vin-vin situacija u kojoj bi se on prikazao kao žrtva. Mi bismo naravno prošli kako bismo prošli. I u toj situaciji on dobija novi zamajac u međunarodnoj zajednici. Međutim, ako pogledate malo bolje, njegov cilj je Velika Albanija koja je utkana u njegovo političko delovanje sve vreme. Mislim da on želi da postane lider svih Albalanaca, jer veruje da to nije Tirana, već Priština koja bi trbalo da postane epicentar", smatra Šutanovac.

Kakav je život Srba na KiM?

Sagovornici su sagalasni oko toga da je cilj prištinskih vlasti da se dodatno oteža život Srba na KiM, ovog puta otežavajući im da primaju platu, socijanu pomoć, penziju. Rajić objašnjava da određen procenat ljudi novac prima iz budžeta Republike Srbije.

"Po različitim procenama vi tu imate veći broj stanovništva na Kosovu i Metohiji koji na ovaj ili onaj način prima određene doznake iz našeg budžta. Da li su to lica koja su zaposlena u javnom sektoru, da li su to penzioneri, da li su to lica koja dobijaju određenu socijalnu pomoć. Ali u svakom slučaju država Srbija se trudi godinama da im pomogne. Sada će biti niz problema. Prvo je nemoguće da na jednostavan način mogu da podignu svoj novac na bankomatima. Dalje, pretpostavljam da će pokušati pre ili kasnije da spreče poslovanje Poštanske štedionice ili makar da ga otežaju. Onda će oni da kažu da imaju banke, ali će morati da nešto što im se uplaćuje u dinarima da prebacuju u evre, pa tu imate kurs koji nije isti. Niz problema", objašnajva on.

Kako dodaje, postojaće niz još poteškoća za Srbe koji nisu u situaciji da ih premoste. Jedan od njih je, dodaje, i logistički.

"Zamislite nekog ko je penzioner u Gračanici da svaki dan, ili svakog meseca treba da ide, u Bujanovac ili u Vranje, da bi podigao svoju penziju. To je gotovo nemoguće", dodaje.

Upitan kako ocenjuje ovaj postupak, on dodaje da ga doživaljava kao proterivanje Srba.

"Jeste, to je egzodus koji on pokušava da izvede postepeno", dodaje.

Šutanovac smatra da je strani faktor u ovom slučaju ključan i da mora da reaguje kako bi se ovo pitanje rešilo što pre.

Euronews

"Ja mislim da mi  teško da možemo da uradimo nešto, ukoliko Međunarodna zajednica dozvoli da se to učini. Mi možemo jedino da Međunarodnoj zajednici stavimo do znanja o čemu se radi. Da je ovde na delu jedan, kako bih ga nazvao, puzeći egzodus, u kome on misli da vreme radi za njega. Dakle, postoji niz stvari koje nam ne idu u prilog, ali mislim da moramo da budemo svesni da je bezbednost najvažnija i da mir nema cenu. I zaista je to tako, nije to floskula, to je zaista tako jer se nalazimo u periodu u kome mala varnica može napraviti veliki problem", smatra on.

Izazovi vojnog roka u Srbiji

Što se tiče uvođena obavzeznog vojnog roka, temi koja je poslednjih meseci aktuelna u Srbij, Rajić kaže da je dug put do konačnog epiloga. 

"Otvoriće se javna rasprava o ovome, to je dobro. Treba da svi iznesu svoj stav. To nije pitanje odluke jednog ministarstva ili jedne političke partije, to je nešto što treba da bude širi društveni konsenzus. Imamo inicijativu generalštaba. Videćemo predloge. Ne bih da govorim o nečemu što je u fazi pripreme. Ja imam dobro mišljenje o oficirima iz Generalštaba, moj utisak je drugačiji, mislim da su to vredni ljudi koji se trude maksimalno da služe svojoj državi, njihov posao je izazovan", kaže on.

Kako kaže, tri ili četiri države su do sada ponov uvele ili razmišljaju o uvođenju vojnog roka, i to zbog, kako kaže geopolitičke situacije.

Sa druge strane Šutanovac smatra da odluku o uvođenju obaveznog vojnog roka ne traba da donosi Generalštab, i da je reč o dosta kompleksnijoj temi da bi se o njoj na taj način govorilo.

"Ja ne verujem u znanje koje ima generalštab. To je pase. Smatram se stručim. Vojska Srbije ima tri misije: odbrana zemlje, učešće u mirovnim misijama i reagovanje u situacijama vanrednog stanja. Da li je bilo koja misija ugrožena. Sa druge stane proces profesionalizacije nije zvršen. Nismo nikada formirali aktivnu rezervu, to je četiri ili pet hiljada pripradnika koji bi radili u javnim mestima i bili bi dužni da godišnje minimum mesec dana se angažuju u vojsci. Tu je potrebna velika analiza", rekao je on.