Igre 
Kurti se još jednom "oglušio" o pozive: Hoće li Zapad posle ukidanja dinara izvršiti pritisak na Prištinu?
Komentari02/02/2024
-20:01
Kada je pre nekoliko nedelja Priština najavila da će od 1. februara jedina dozvoljena valuta na Kosovu biti evro, sa Zapada su počeli da se nižu pozivi da se odluka o ukidanju dinara odloži. Između ostalih, reagovali su i ambasadori Kvinte, koji su istakli da će Uredba Centralne banke Kosova imati direktan uticaj na svakodnevni život većine kosovskih Srba. Nekoliko dana kasnije, bez obzira na reakcije međunarodne zajednice, pa čak i na prvobitno saopštenje Evropske centralne banke da evro "nije legalno sredstvo plaćanja na Kosovu", odluka je stupila na snagu.
Prvobitno, kako je rekao zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi, neće biti kažnjavanja, već se ostavlja period da centralne banke Srbije i Kosova dogovore kako će da regulišu platni promet. Evropska unija u međuvremenu je saopštila da je zabrinuta zbog posledica koje bi ova odluka mogla da ima na svakodnevni život kosovskih Srba i drugih zajednica širom pokrajine.
A zabrinuti su i brojni građani Kosova koji zasad i dalje nisu dovoljno informisani o tome na koji način će se obavljati transakcije, tačnije kako će moći da podižu plate i penzije ukoliko ih primaju iz sistema Republike Srbije. Ove zabrinutosti, kako se čini, zasad ne dopiru do uha Prištine, a jedna od ključnih zamerki na račun međunarodne zajednice koja se mogla čuti prethodnih dana jeste da se kosovski premijer ponovo "oglušio" o zahteve, te da Zapad ponovo nije našao način da "pritisne" Prištinu.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao sastanke sa ambasadorima Kvinte, sa kojima je razgovarao i sam Kurti, oni nisu doneli gotovo nikakav pomak. Na pitanje koliko ti razgovori uopšte mogu da utiču, Jovana Radosavljević iz NVO "Nova društvena inicijativa" rekla je za Euronews Srbija "da smo videli da izgleda ne mogu".
"Mislim da su tokom prethodne tri godine, kada smo imali veliki broj pitanja koji su direktno vezani za briselski dijalog, imali smo unilateralne akcije od strane Prištine, koja ta odnosna pitanja doživljava kao interna pitanja", rekla je ona. Kako je dodala, čini se da kosovska strana ne veruje da je međunarodna zajednica spremna da ode "korak dalje".
"Kurti ima određene kanale podrške u međunarodnoj zajednici"
Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić smatra da kosovski premijer Aljbin Kurti ima određene kanale podrške u međunarodnoj zajednici koji mu omogućavaju da brojnim incidentima i agresivnom politikom menja tok dijaloga i opstruiše da na dnevni red dođe ključno pitanje za Srbe - formiranje Zajednice srpskih opština.
"Mislim da Kurti ima podršku određenih međunarodnih partnera iako smo po ovom pitanju čuli jedan unisoni glas zemalja Kvinte. Mislim da postoje određeni kanali podrške koji Kurtiju omogućavaju da vodi jednu vrlo agresivnu politiku koja je započela i sa okupacijom severa, sprovođenjem nelegitimnih izbora, eksproprijacijom, hapšenjem ljudi bez osnova, a odluka o ukidanju dinara je samo jedna u nizu mera", rekao je Surlić za Kosovo onlajn.
Povezane vesti
On je naglasio da odluka CBK o ukidanju dinara odlaže ceo proces formiranja ZSO podsećajući da je ideja u početku bila da ZSO zajedno sa formiranjem podrazumeva neke tema uključujući i valutu.
Kurti je inače izjavio da političari ne mogu da pregovaraju o donošenju odluka nezavisnih institucija. On je rekao da je CBK nezavisna institucija i da kao takva ne može da bude "nadjačana" od strane političara.
"Mere protiv Prištine već nisu urodile plodom"
"Ne mislim da sam tvrdoglav, ja sam principijelan. Politika se ne može posmatrati izolovano od etike i vrednosti", rekao je Kurti u intervjuu za Zidojče cajtung prošle godine na opasku nemačkog novinara da ga zapadne diplomate smatraju teškim partnerom i da ga optužuju da je tvrdoglav.
Ipak, još jednom se pokazalo da Kurti nije preterano voljan da posluša zahteve sa strane. Kako je rekla Radosavljević, čini se da kosovska strana i kosovski premijer ne uzimaju baš za ozbiljno sve što dolazi iz međunarodne zajednice.
profimedia
"Imali smo pojačane diplomatske napore međunarodne zajednice koje očigledno nisu urodili plodom, pa čak i u međuvremenu i mere koje su prošlog leta od strane Evropske unije ka Kosovu. Ni to nije urodilo plodom. Čini se kao da kosovska strana ne veruje da je međunarodna zajednica spremna da ode korak dalje u smislu, da kažemo, ili kažnjavanja ili čak funkcionisanja zbog ovakvih akcija, pa onda samo nastavljaju započeto. Tako da u ovom trenutku čini se kao da bar kosovska strana i kosovski premijer ne uzimaju baš za ozbiljno sve ovo što dolazi iz međunarodne zajednice, a nama kao stanovnicima ovde koji će i tako biti osuđeni na posledice ove poslednje odluke, izjave zabrinutosti ne znače nešto mnogo", istakla je ona.
Podsetimo, Evropska unija uvela je sredinom prošle godine Prištini mere zbog odbijanja da deeskalira situaciju na severu. Kako je tada saopšteno iz Brisela, Kosovo je isključeno iz programa Digitalna Evropa, vrednog 7,5 milijardi evra, obustavljen je rad u radnim telima u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, zvaničnici Prištine neće biti pozivani na sastanke na visokom nivou, a bilateralne posete biće suspendovane. To u prethodnih šest-sedam meseci, međutim, i nije bilo baš tako.
"Ja ne znam šta mu je to i naštetilo, sad kad bismo na najpošteniji način videli koje su to mere i kakve posledice ima prištinska strana, teško da bismo bilo šta mogli da identifikujemo. Na političkom planu i Kurti i ta vlast ni u čemu nisu bili uskraćeni. On je učestvovao na svim nekim međunarodnim skupovima, svaki dan je imao međunarodne susrete, dakle nema nikakvih ograničenja, u sprovođenju politike nema ograničenja, nema oko finansija nikakvih problema, ne čujemo da se bilo šta događa u vezi sa nekim projektima", rekao je za Euronews Srbija bivši diplomata Zoran Milivojević.
Povezane vesti
"Ukidanje dinara najteži udarac do sada"
Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je danas da je odluka administracije u Prištini o ukidanju dinara jedan od najtežih udaraca za Srbe, i dodao da se premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti neće na tome zaustaviti.
"Priština želi da protera državu Srbiju i njeno prisustvo na KIM, da eliminiše sve institucije koje je moguće dovesti u vezu sa našom državom, i onemogući normalan život srpskom narodu", rekao je Drecun za RTS.
On smatra da nema podrške Kurtiju "onih koji mu čuvaju leđa", on bi drugačije pregovarao i znao dokle može da ide, stoga je, ističe Drecun, najvažnije da se na njega izvši pritisak, da mu se ukine bilo kakva vrsta vojne pomoći, jer je, Kurti na to najosetljiviji.
Povezane vesti
Kako kaže, da je Kvinta zaista želela da zaustavi Kurtija u toj nameri, to već mogla da uradi a ne da čeka poslednji trenutak. To se, kaže Drecun, može oceniti kao jednostavno prihvatanje Kurtijeve politike da "snažnim udarima na život srpskog naroda na KiM, vrši pritisak na Beograd da pravi političke ustupke i da se u razgovorima u Briselu, u dijalogu, zapravo rukovodi onim što Priština traži".
"Priština po svaku cenu hoće da postigne de fakto priznanje i da se Beograd složi sa članstvom tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama. Sada kada ne možete da izvršite direktan pritisak na Beograd, on se vrši, tu je i članstvo u EU, onda vi vršite pritisak na srpski narod, maksimalno mu onemogućavate normalan život. Srbi kreću sa iseljavanjem, nije to sada masovno iseljavanje, ali se smanjuje broj Srba koji ostaju na KiM", ocenio je Drecun.
Preporuka za vas
Komentari (0)