Suptilni apeli i poziv na "dovoljno dug period tranzicije": Šta EU i Kvinta traže od Prištine povodom odluke o dinaru

Evropska unija je danas saopštila da je zabrinuta zbog posledica koje bi uredba centralne banke u Prištini o ukidanju dinara i platnog prometa sa Srbijom mogla imati na svakodnevni život kosovskih Srba i drugih zajednica širom pokrajine. Međutim, o samoj legalnosti upotrebe evra kao zvanične valute na Kosovu i Metohiji više se ni ne govori, pa tako ostaje činjenica da Kosovo niti je član EU, niti ima potpisan sporazum o korišćenju evropske valute koja je od danas jedino sredstvo plaćanja.

Narativ zvaničnika EU, ali i celokupnog Zapada sada se zasniva na tome da će odluka neminovno otežati život kosovskim Srbima, ali se ne poziva na njeno ukidanje, već na dalje odlaganje i dijalog.

Podsetimo, potpredsednik kosovske vlade Besnik Bisljimi juče je saopštio da u prvom periodu neće biti kažnjavanja već se postavlja period da centralne banke Srbije i Kosova dogovore kako će nadalje regulisati platni promet.

On je na konferenciji za medije rekao da se u odluci ne pominje srpski dinar, niti bilo koja valuta, već da je njen cilj da se "dovedu u red finanijsko tržište i sistem". Kako je rekao, zbog toga mora postojati jedinstvena valuta na čitavoj teritoriji Kosova, "a to je evro".

Narodna banka Srbije: Pitanje se mora rešavati isključivo u okviru dijaloga

Narodna banka Srbije je reagujući na gorenavede izjave predstavnika kosovske vlade u pisanoj izjavi za Euronews Srbija istakla da je jedino moguće institiranje na političkom formatu razgovora i da ne može biti reči o dogovoru tzv. Centralne banke Kosova sa Narodnom bankom Srbije, već se i to pitanje mora rešavati isključivo u okviru dijaloga na postojećem nivou.

"Narodna banka Srbije će u saradnji sa ostalim državnim institucijama preduzimati sve potrebne mere vodeći računa o interesima građana Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji i posledicama koje primena Uredbe može imati na njihov opstanak"

Narodna banka je još jednom podsetila da privremene prištinske instutcije na KiM ni u kom slučaju nisu ovlašćene da proklamuju evro (niti bilo koju drugu stranu valutu) jedinom dozvoljenom predstavlja legalno sredstvo plaćanja na Kosovu i Metohiji.

"Narodna banka Srbije jedina je nadležna emisiona institucija koja je ovlašćena da odlučuje o upotrebi dinara na celoj teritoriji Republike Srbije. Kada je reč o zvaničnoj valuti i zakonskom sredstvu plaćanja na Kosovu i Metohiji, važno je napomenuti da na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku ne postoji nikakva druga zvanično uspostavljena valuta, niti je to evro, što potvrđuju i Evropska unija i Evropska centralna banka u svojim javno dostupnim informacija, jer evro ne mogu izdavati, niti uvesti kao valutu zemlje koje nisu članice Evropske unije i ne ispunjavaju 'kriterijume iz Mastrihta' za pristupanje zoni evra", navodi se u izjavi.

Narodna banka Srbije smatra da je neophodno bez odlaganja staviti van snage, kako navode, diskriminatorske, protivpravne i nečuvene mere koje su uvele Privremene institucije u Prištini kako bi se omogućio nesmetani transport i distribucija dinara i sprečilo uskraćivanje elementarnih uslova za život srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji.

"Evro nije legalno sredstvo plaćanja na Kosovu, ali..."

Kada je pre nekoliko nedelja Priština najavila da će odluka stupiti na snagu od 1. februara, saopštenjem se oglasila Evropska centralna banka koja je potvrdila da evro "nije legalno sredstvo plaćanja na Kosovu, niti je Kosovo član EU". Konstatovano je pak, da je Priština "jednostrano usvojila evropsku valutu još 2002. godine", baš kao i Crna Gora.

"To znači da evro tamo nije legalno sredstvo plaćanja, ali da ga je stanovništvo tako prihvatilo. Pre 2002, stanovnici Kosova i Crne Gore su koristili nemačku marku", navela je Evropska centralna banka.

Na saopštenje ECB nadovezala se tada i Evropska komisija koja je istakla da je plaćanje evrima na Kosovu "u skladu sa starom praksom kada se tamo koristila nemačka marka kao de fakto valuta", premda Kosovo "nema sporazum o korišćenju evra sa EU".

Komisija je takođe podsetila na zemlje koje nisu članice EU, ali koriste evro kao svoju valutu upravo zbog zaključenih monetarnih sporazuma sa Unijom. To su Monako, San Marino, Vatikan i Andora.

pixabay

Međutim, u današnjem saopštenju EU nastavlja da apeluje na Prištinu da obezbedi dovoljno dug period tranzicije i pronađe rešenje za ovo pitanje putem pregovora u okviru dijaloga koji koordinira Brisel.

EU je istakla da je obaveštena o uredbi Centralne banke takozvanog Kosova za koju kaže da će "uticati i na finansijsku podršku koju kosovski Srbi dobijaju iz Srbije".

"EU je zabrinuta zbog posledica koje bi ova odluka mogla imati na svakodnevni život kosovskih Srba i drugih zajednica širom Kosova zbog odsustva prethodnih konsultacija, posebno zbog njenog uticaja na škole i bolnice, s obzirom na očigledno odsustvo alternativa u ovom trenutku", naglašava se u saopštenju.

Dodaje se da kratak prelazni period za primenu uredbe, u kombinaciji sa nedostatkom informacija i praktičnih rešenja za sve pogođene zajednice, rizikuje da ozbiljno zakomplikuje njihove živote.

Kakav je stav Kvinte?

Pre nekoliko dana reagovale su i zemlje Kvinte, odnosno ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD koje su objasnile da odluka ima za cilj da "smanji falsifikovanu gotovinu, zaštiti finansijsku stabilnost i poveća transparentnost tokova gotovine" na Kosovu, ali da "ipak izaziva zabrinutost u pogledu uticaja posebno na zajednice sa srpskom većinom".

"Zabrinuti smo zbog uticaja uredbe, posebno na škole i bolnice, za koje se trenutno ne čini održivim nijedan alternativni proces. Uredba će takođe imati direktan uticaj na svakodnevni život ogromne većine kosovskih Srba koji primaju isplate/finansijsku pomoć od Srbije", navodi se u saopštenju.

Oni su prošle nedelje razgovarali sa premijerom prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem kojeg su pozvali na suspenziju primene uredbe kako bi se omogućio dovoljno dug period tranzicije, kao i na jasna i efikasna javna komunikacija po tom pitanju.

Euronews/Vladislav Ćup

Ali, ubrzo je stigao i odgovor Kurtija koji je juče bio izričit rekavši da "nema pregovora" o odluci Centralne banke, pravdajući se time da "niko neće uvoditi albanski lek ili dardansku valutu sa Kosova, već evro".

"Evro je valuta koja nam dolazi iz Evropske unije. Ne govorimo da hoćemo da uvedemo albansku valutu lek ili novu dardansku valutu sa Kosova, već evro, evro kao jedino sredstvo plaćanja i kupovine, jasno definisano na Kosovu, i to nije pitanje koje je predmet pregovora", rekao je Kurti, kako prenosi Koha.

Kurti je takođe odgovornost "prebacio" na Centralnu banku Prištine za koju kaže da "odluke donosi nezavisno". "Ne želimo nikoga da kaznimo, već samo da uvedemo zakonitost, ustavnost i regularnost", rekao je on.

Pozivi na dijalog

Dok su ambasadori Kvinte naveli da o problematici ukidanja dinara treba "obraditi" u okviru dijaloga uz posredovanje EU, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak boravio je u Prištini gde je razgovarao sa Osmani i Kurtijem.

Istakao je da je u razgovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine "bilo reči" o odluci Centralne banke Prištine, ali nije hteo da iznosi više detalja.

Zapravo fokus njegove posete bio je poziv međunarodne zajednice da se dijalog Beograda i Prištine nastavi jer, kako kaže, taj proces donosi mnogo koristi.

Dodao da više nema potrebe postavljati pitanje ''šta i kako treba da se radi'', već ''kada'' se nastavlja dijalog i kada će doći do normalizacije odnosa.

''Danas sam u Prištini razgovarao o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, kao i o tome koliko možemo da postignemo pre izbora. Što se tiče dijaloga, prošle godine smo imali dobre rezultate, bilo je dogovora o energetici i prizanju registarskih tablica, ali malo je bilo pomaka u normalizaciji odnosa'', rekao je Lajčak nakon sastanka sa predsednicom tzv. Kosova Vjosom Osmani.

Euronews/Vladislav Ćup

I američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izrazio je podršku stavu zemalja Kvinte o odlaganju odluke Centralne banke Prištine o upotrebi srpskog dinara na KiM istakavši važnost formiranja Zajednice srpskih opština i inicijative Otvoreni Balkan.

"Neće vas iznenaditi da kažem da podržavam izjavu ambasada zemalja Kvinte. Dijalog je platforma na kojoj se rešavaju problemi. Dijalog je veoma važan, i mislim da svi u ovom regionu gledaju ka dijalogu i žele da on uspe'', rekao je Hil nakon posete gradonačelniku opštine Preševo Šćipriju Arifiju.

Na konferenciji za novinare, čiji je snimak objavio Arifi na svom Fejsbuku, Hil je istakao da je dijalog jedini način da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

''Elementi za rešenje su na stolu, a veoma je važno da obe strane pokažu najveće poštovanje prema ljudima koji ih predstavljaju i prema posrednicima dijaloga. Rešavanjem problema kroz dijalog otvoriće se put ka EU za ovaj region, jer on pripada EU", rekao je Hil.