Čekajući postizborni rasplet: Opozicija nastupa u tri pravca, još se "vaga" da li će prihvatiti mandate

Protesti opozicije sa zahtevom za ponavljanje beogradskih i republičkih izbora su na "prazničnoj pauzi", a prema najavama iz koalicije "Srbija protiv nasilja", oni bi mogli da se nastave 16. januara. Za to vreme opozicija iznosi nove tvrdnje o fantomskim biračima, dok predstavnici SNS-a ističu da će se na nove izbore u Beogradu ići ako ne bude formirana većina. Bliži se i momenat kada će opozicija morati da odluči da li će nastaviti da insistira na svojim zahtevima van institucija, ili će prihvatiti mandate u beogradskom i republičkom parlamentu.

"Ako ne bude većine u Beogradu, idemo na nove izbore" - to je poruka koju smo više puta čuli od predstavnika vlasti, a poslednji koji ju je ponovio član Predsedništva SNS-a Vladimir Đukanović koji je naglasio da će to biti "novi", a ne "ponovljeni izbori". Takođe je rekao da bi predstavnici opozicije trebalo da pokažu neki dokaz da su izbori pokradeni ili da su bili neregularni.  

S druge stane, lider Stranke Slobode i pravde Dragan Đilas je juče saopštio da će predati zahtev policiji na Voždovcu da provere da li više od 50 ljudi živi na jednoj adresi u Prešernovoj ulici. Naveo je i da takvih primera ima širom Beograda i da se za 1.000 glasova plaća 50.000 evra, a za 10.000 glasova pola miliona evra.

Potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke Ana Brnabić ocenila je da nema osnova za tvrdnje opozicije "da je na biračkim spiskovima izvršen protivpravni upis birača". Ona je dodala da je od 2020. do 2023. godine smanjen broj birača za 83.710 i da ukoliko bilo ko raspolaže podatkom da je neko lice protivpravno upisano u birački spisak o tome dostavi konkretne podatke, kako bi država izvršila provere.

Inače, Gradska izborna komisija odbila je i poslednji prigovor opozicije. Koalicija Srbija protiv nasilja žalila se na ukupni izveštaj o rezultatima izbora, ali GIK je odbila prigovor uz tvrdnju da su ga podnela neovlašćena lica, iako su to uradili nosioci izborne liste Vladimir Obradović i Dobrica Veselinović. Taj potez ova koalicija ocenjuje kao pravno nasilje zbog čega će se žaliti Višem sudu u Beogradu.

"U zavisnosti od toga da li će Viši sud uvažiti našu žalbu, i vratiti GIK-u na ponovno odlučivanje ili će odbiti ili odbaciti žalbu, mi ćemo onda suštinski imati konačne rezutlate za Beograd. Bez obzira na neizvestan ishod te žalbe, mi ćemo je podneti s obzirom na to da sve ovo radimo da bismo u konačnici podneli zahtev Ustavnom sudu za poništenje ćitavog izbornog procesa", rekla je Jelena Jerinić iz Zeleno-levog fronta za Euronews Srbija. 

U kom pravcu će kriza da se odvija?

Nakon svega se postavlja pitanje u kom pravcu će izborna kriza da se odvija? Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar juče je rekao da će opozicija najverovatnije prihvatiti mandate osvojene na parlamentarnim i beogradskim izborima, ali da je upitno da li će nastaviti institucionalnu borbu ili će bojkotovati rad republičkog i gradskog parlamenta. 

Na pitanje da li smatra da će beogradski izbori biti ponovljeni ili da će vlast biti formirana uz izvesne dogovore, Klačar ističe da ne treba isključiti mogućnost da će biti ponovljeni, ukoliko vladajuća koalicija ne postigne dogovor sa Branimirom Nestorovićem.

"Očito ti razgovori ili pregovori, ako teku između SNS i Branimira Nestorovića, ne idu glatko, ne idu brzo. Nestorović je nekoliko puta dao neke ograde u vezi sa tom koalicijom, tako da mi se čini da je taj proces i dalje otvoren", rekao je Klačar.

Tri pravca u kojima nastupa opozicija

Politikolog Cvijetin Milivojević za Euronews Srbija kaže da mu se čini da u ovom trenutku opozcija nastupa u tri pravca. 

"Jedan je taj institucionalni pravac, da se iscrpe sve mogućnosti. Mislim da je krajnja instanca Ustavni sud. Drugi pravac je pokušaj animiranja međunarodnih centara moći koji mogu uticati na vlast u Srbiji. Treći pravac predstavljaju vaninstitucionalni načini borbe – održavanje protesta i neki drugi načini", naveo je Milivojević za Euronews Srbija. 

Smatra i da je opozicija bliža odluci da prihvati mandate u Skupštini Srbije, ali napominje da će insistirati na tome da se ponove beogradski izbori.

"Izlazna strategija vlasti svakako nije u tome da će prihvatiti poništavanje izbora. To bi značilo da vlast priznaje da je bilo izbornih neregularnosti, čak i izborne krađe. Mislim da je najelegantniji izlaz ponavljanje izbora uz neko obrazloženje - nemamo većinu ni mi ni opozicija", rekao je Milivojević.  

Euronews/Dušan Ilić

Kaže da bi to verovatno zadovoljilo opoziciju, ali da tu onda postoji problem. 

"Faktički, ovo što se ovih dana otkriva, to su ozbiljne neregularnosti koje se tiču ne samo ovog izbornog procesa, nego načina kako neki ljudi mogu da imaju duple lične karte. Imate dva stalna prebivališta, to nigde u svetu nije moguće. To otvara mnogo složenije procese i to više nije adresovano recimo samo na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, nego i na Ministarstvo unutrašnjih poslova. Otvoriće se mnogo toga što na kraju znači da je kontaminiran i izborni proces koji se ticao parlamentarnih izbora, iako je tu vlast postigla ubedljivu većinu", rekao je Milivoveić.

Kako je dodao, ako vlast direktno ili indirektno prihvati da su beogradski izbori na neki način bili neregularni, onda će to otvoriti potrebu da se razmišlja i o vanrednim parlamentarnim izborima, i opet neće biti stabilnosti o kojoj se stalno govori.

Da li je prihvatanje mandata dobra strategija?

Upitan da li opozicija može da prihvati mandate u narodnoj skupštini, a da ih ne prihvati u Skupštini grada Beograda, Milivojević za Euronews Sebija ističe da je to moralna dilema.

"Ja sad iz pozicije nekog ko je glasao kažem: 'Izvinite molim vas, ako tvrdite da je bilo izbornih neregularnosti, da je potpuno kontaminiran proces u Beogradu, čak da je bilo izborne krađe, a zašto onda ulazite u proces potvrđivanja mandata u Narodnoj skupštini?'. To je teško objašnjivo", rekao je. 

Milivojević je rekao da, ako je opozicija prihvatila da učestvuje na izborima i ovaj put pod istim uslovima, i ako je prizivala da u istom danu budu beogradski i parlamentarni izbori, onda je teško naknadno objašnjavati građanima da su izbori bili neregularni. 

"Pa vi ste  to tražili. Ja sam to govorio mnogo pre tih izbora. Vi ste sad dali dodatne argumente vlasti. Kažu da je Vučić pobedio na izborima, a nije se kandidovao i nije mogao da se kandiduje. Tako je. Većina građana koji su glasali za njega smatra da se on za nešto kandidovao", naveo je.  

Ističe da je opozicija napravila grešku pristajanjem na brze parlamentarne izbore jer je poništila sve što su bile odluke okruglog stola vlasti i opozicije uoči prethodnih izbora. 

Tanjug AP/Darko Vojinović

"Kao što znate, uz posredovanje evroparlamentaraca dogovoreno je da će se nastaviti razgovori o poboljšanju izbornih uslova uoči ovih izbora koji su održani. Sad nije bilo vremena da se to uradi. Mnogo toga je tu ostalo pod zankom pitanja", kaže Milivojević.  

Kada je reč o greškama vlasti, naveo je da "ako im je bilo neophodno da migracijama birača dobiju Beograd, onda je trebalo da ga predaju bez borbe".  

"Ovim se vlast zaista isuviše iskompromitovala, i na njihovu žalost, iskompromitovala je i proces koji je održan na nivou Srbije. Očigledno da je tamo pobedila uprkos svim izbornim neregularnostima, opozicija nema nekih velikih zamerki na sve to. Prema tome, vlast je sama sebi napravila jednu medveđu uslugu i faktički je sama sebi onemogućila ono što je mogla da radi na sledećim lokalnim izborima koji će uslediti u drugoj polovini Srbije u junu", kaže politikolog.  

Šta će biti sa protestima?

Postavlja se i pitanje kakva je sudbina protesta opozicije. Predsednik pokreta Srbija centar - SRCE Zdravko Ponoš najavio je juče da će novi protest biti održan 16. januara na dan ubistva lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, uz napomenu da će se videti koja će to biti forma. 

Milivojević ističe da bi opozicija trebalo da preuzme odgovornost, "a ne da se vadi na to da je malo građana izašlo". 

"Smislite druge načine borbe. Ima toliko vaninstitucionalnih mogućnosti borbe. Drugo, ako se sećam, zatvorili ste proteste 30. decembra i otvarate ih 16. januara. Dvadeset dana. Zbog čega? Zbog praznika? Čekajte, ako ste ubeđeni da ste u pravu, ja iskreno mislim da su u pravu, pa onda nastavite sa tim pritiscima. Ili radite nešto drugo. Ili pravite kompromis sa vlašću, pa recite, zažmurićemo za Srbiju, ali ponovite beogradske izbore i to je možda rešenje. Možda bi građani najviše voleli da se to u miru završi, da obe strane budu na neki način i pobeđene i pobednici. To je u stvari mera pravog kompromisa", rekao je Milivojević za Euronews Srbija.