Spore evrointegracije 2023. godine: Najveći problemi su Kosovo i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU

Komentari

Autor: N. Z.

07/01/2024

20:35

Spore evrointegracije 2023. godine: Najveći problemi su Kosovo i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU - Copyright profimedia/ALEXANDROS MICHAILIDIS/Alamy Live News

veličina teksta

Aa Aa

Zapadnom Balkanu je mesto u Evropskoj uniji, rečenica je koju smo prethodnih nekoliko godina više puta čuli od evropskih zvaničnika. Na tom putu ka EU, međutim, napretka je vrlo malo, čak nimalo, a Srbija je još jednu godinu završila bez pomaka. Ni tokom 2023. Srbija, naime, nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima, stara pitanja ostala su nerešena, a već na početku nove godine za Beograd će iz Brisela stići verovatno nova serija pritisaka i to pre svega kada je reč o pitanju Kosova.

U godišnjem izveštaju Evropske komisije, objavljenom u novembru, Srbija je dobila i pozitivne i negativne ocene u različitim oblastima. Pomak je zabeležen na polju reformi, najpre kada je reč o pravosuđu i migrantskoj politici, ali su pale kritike kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, te zbog slučaja Banjska. Kritika je bilo i kada je reč o ključnim poglavljima 23 i 24, a kraj godine obeležili su i ne tako blagonakloni tonovi iz Brisela koji su stigli nakon izbora održanih 17. decembra.

Svi oni koji su istinski posvećeni evropskim integracijama Srbije ne mogu da budu zadovoljni kako je protekla 2023. godina, kaže za Euronews Srbija koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković. Ona ističe čak i da je reč o "izgubljenoj godini" u kojoj ne samo da je postojao zastoj u ispunjavanju obaveza, već je postojala i "degradacija proevropskog sentimenta".

Srbija tako već nekoliko godina stoji na "određenom" stepenu spremnosti, kaže za Euronews Srbija programska direktorka Centra za evropske politike Milena Mihajlović. Kako dodaje, ukoliko bi nastavila ovim tempom, za članstvo u Evropskoj uniji bila bi spremna možda krajem ovog veka.

Pitanja na kojima Srbija "zapinje"

Da bi Srbija postala članica EU, mora da zatvori sva pregovaračka poglavlja, što će biti znak da se u svim oblastima, od nezavisnosti pravosuđa do životne sredine, uskladila sa pravom i standardima EU. Od početka pregovora 2014, otvorena su 22 poglavlja, ali se zatvaranje desilo samo jednom, 2016. godine, kada su zatvorena poglavlja 25 i 26 o nauci i istraživanju, odnosno kulturi i obrazovanju. Reč je i o poglavljima koja imaju široku autonomiju, pa je za njih bilo potrebno i najmanje usklađivanja sa standardima EU.

Nekoliko godina kasnije, 2021, usvojena je nova metodologija, u okviru koje se otvaraju tematski klasteri koji obuhvataju više poglavlja. Srbija je, međutim, prvi i jedini put otvorila klaster u decembru 2021, a od tada nije bilo novih ni otvaranja ni zatvaranja.

Izveštaj Evropske komisije potvrdio je, kako kaže Mihajlović, stagniranje Srbije u pripremama za članstvo. To je, kako napominje, posebno izraženo u osnovnim reformama okupljenim u Klasteru 1 pregovora, koji pokriva pravosuđe i osnovna prava (Poglavlje 23), pravdu, slobodu i bezbednost (poglavlje 24), javne nabavke (poglavlje 5), ali i reformu javne uprave i funkcionisanje demokratskih institucija, gde je Srbija dobila najlošiju prosečnu ocenu spremnosti za članstvo.

"Kod poglavlja 23 i 24, EK je prepoznala 'određeni napredak' i to zahvaljujući usvajanju ustavnih amandmana i zakona tokom 2022. i 2023. godine. Međutim, adekvatna primena zakona i jačanje i nezavisnost pravosuđa, kao i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, ostaju oblasti na koje se hitno treba fokusirati. Kada se ocene spremnosti u svim poglavljima i ocenjenim oblastima reformi pretoče u ocene od 1 do 5, Srbija već godinama stoji na 'određenom' nivou stepenu spremnosti, tj. oceni 3 (napredak u odnosu na prošlu godinu je svega 0.02). Ukoliko bi nastavila ovim tempom, Srbija će biti spremna za članstvo možda krajem ovog veka", navela je Mihajlović.

Ističe da je neophodno drastično ubrzati reformski proces, jer trenutno stanje apsolutno ne oslikava proklamovanu stratešku posvećenost Srbije integraciji u EU.

"Sliku Srbije kao države kandidata za članstvo u EU dodatno su pogoršali i nedavno održani izbori. Iako Komisija za ovu oblast još ne daje ocene napretka i spremnosti za članstvo, može se očekivati da će pitanja osnovnog funkcionisanja našeg demokratskog sistema dobiti na značaju u daljem odnosu EU prema Srbiji", rekla je ona.

"Statistički neznantan napredak" usaglašavanja spoljne politike

Srbija bi kao članica Evropske unije morala svoju spoljnu politiku da uskladi sa Briselom. Sada sa statusom kandidata, proces usklađivanja i dalje nije u potpunosti završen. Srbija do sada nije podržala nikakve restriktivne mere prema Moskvi koje je Brisel uvodio.

Ipak, to pitanje je, čini se, barem tokom prošle godine bilo delimično stavljeno na stranu jer su se evropski zvaničnii fokusirali na drugu ključnu temu - Kosovo.

"To je samo bilo pitanje prioriteta u datom trenutku. Kosovo jeste bila tema broj jedan i čini mi se da su akteri EU zaista pokazali jednu ogromnu fleksibilnost prema Srbiji. Mislim da je pokazano vrlo jasno razumevanje jer je pre svega pitanje stabilnosti ovog regiona interes broj jedan same EU koja je u poslednjoj godini mandata Evropske komisije i ovog Evropskog parlamenta htela da stavi fokus na to, kako bi se osigurao period kakve takve stabilnosti do trenutka kada budemo imali nove sazive", rekla je Bojana Selaković.

Ipak, usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostalo je na listi prioritetnih tema između EU i Srbije, a to su potvrdili i zaključci Samita EU-Zapadni Balkan usvojeni u decembru.

"Iako se Vlada Srbije naročito potrudila da obezbedi statistički neznatan napredak u usaglašenosti u ovoj oblasti u odnosu na prošlu godinu, odbijanje da se usaglasi sa paketima sankcija EU protiv Rusije i Belorusije zbog rata u Ukrajini bio je jedan od glavnih kamena spoticanja između Beograda i Brisela i svakako je negativno uticalo na šanse da Srbija napreduje u procesu pregovora sa EU", rekla je Mihajlović.

Pitanje Kosova - početak godine obećavao, ali...

Kada je reč o odnosu Beograda i Prištine, početak godine je koliko-toliko bio obećavajući, postizanjem sporazuma u Briselu, a potom i njegovog implementacionog aneksa u Ohridu. Do implementacije, međutim, nije došlo, a ovaj Ohridski sporazum mogao bi uskoro da postane deo Pregovaračkog poglavlja 35 čime bi praktično put Srbije ka EU bio dodatno otežan.

"Ovo dodatno komplikuje put Srbije ka EU imajući u vidu otpor Srbije prema nekim od članova sporazuma, pre svega članu 4. koji predviđa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. S obzirom na to da je za Vladu Srbije to neprihvatljivo, a Savet EU ima za cilj da do kraja januara 2024. godine izmeni pregovarački okvir, može se očekivati porast tenzije između procesa pristupanja EU i procesa normalizacije odnosa sa Kosovom", rekao je za Euronews Srbija istraživač u Centru za evropske politike Miloš Pavković.

Kako je dodao, manevarski prostor EU u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine će biti veoma ograničen u prvom delu naredne godine. S obzirom na opšte izbore u EU zakazane za jun, jasan je i januarski rok dat Savetu za reviziju pregovaračkog okvira.

"Isti je slučaj kada govorimo i o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, i deluje da je cilj Brisela da se u realizaciju tog dela dogovora krene što ranije u 2024. godini. U tom kontekstu treba posmatrati i odluku Vlade Srbije da prizna RKS registarske tablice. Sigurno je da će izbori i formiranje nove Komisije, a potencijalno i kadrovske promene u Evropskoj službi za spoljno delovanje (EEAS) uticati i na dinamiku u dijalogu. U tom kontekstu treba posmatrati i pritiske da se što više obaveza iz Sporazuma sprovede početkom 2024. godine, kao i da se izmeni pregovarački okvir za Srbiju, jer bi se na taj način dala pravna osnova samom Sporazumu o normalizaciji, koji nije potpisan ni ratifikovan, pa su i njegova obaveznost i pravno važenje upitni", naveo je Pavković.