Belgija preuzima kormilo u EU: Simbolično predsedavanje u "srcu Evrope" obojeno izbornom kampanjom

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/01/2024

17:30

Belgija preuzima kormilo u EU: Simbolično predsedavanje u "srcu Evrope" obojeno izbornom kampanjom - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Institucionalne reforme, konkurentnost i zaštita evropskog načina života biće u središtu belgijskog predsedavanja Savetom Evropske unije, saopštili su premijer te zemlje Aleksandar de Kro i ministarka spoljnih poslova Hađa Labib. Belgija zvanično od 1. januara 2024. preuzima predsedavanje EU, a osim što će ovo predsedavanje nositi simboličnu poruku jer se ono vraća u "srce Evrope", ovaj period biće obeležen kampanjom za evropske izbore koji su zakazani za jun naredne godine.

Kormilo nad Savetom EU Belgija preuzima od Španije i njime će upravljati sve do jula, kada će je na toj poziciji zameniti Mađarska. Ovih šest meseci biće pod velikim uticajem institucionalne tranzcije s obzirom na to da se mandati Evropskog parlamenta i Evropske komisije privode kraju, pa ćemo tako neke od poznatih evropskih zvaničnika možda poslednji put gledati na pozicijama na kojima su sada.

De Kro je rekao da će predsedavanje "prioritet dati unutrašnjim reformama koje su neophodne kako bi se održala funkcionalna unija i kako bi se omogućilo odlučno delovanje u interesu naših Evropljana", preneo je Euroaktiv. Takođe, rekao je i da će Unija morati da se reformiše - njena politika, njeni budžeti, institucije i to u pogledu mogućeg budućeg proširenja bloka na istok i Zapadni Balkan.

Inače, govoreći za Euronews Srbija, ambasadorka Belgije u Beogradu Kati Bugenhout rekla je da želja za proširenjem svakako postoji i da Brisel zemlje Zapadnog Balkana gleda kao potencijalne, nove članice.

Iako zasad tačna agenda važnih sastanaka nije poznata, ono što je objavila belgijska šefica diplomatije jeste da će se 19. aprila održati veliki Samit o proširenju, kako bi se proslavila 20. godišnjica velikog proširenja iz 2004. kada su se bloku priključilo čak deset zemalja - Kipar, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija.

Dvostruka misija

Belgija će, inače, od početka naredne godine 13. put biti u ulozi predsedavajuće EU. Reč je o zemlji koja je jedna od osnivača bloka, ali ambasadorka u Srbiji napominje i da će je na toj funkciji čekati dosta posla. Inače, Brisel kao ciljeve izdvaja zaštitu bloka od migracija i pritisaka, a tu su neminovno i aktuelna geopolitička pitanja nastala izbijanjem sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Euronews TV

"Kad je reč o priroritetima našeg predsedavanja, u osnovi mi imamo dvostruku misiju. Biće održani izbori za Evropski parlament između 6. i 9. juna, a to znači da zakonodavna agenda koja je i dalje na stolu mora da bude završena. To će biti prvi prioritet. Drugi se odnosi na pripremu strateške agende za sledeću Evropsku komisiju. Ta strateška agenda biće formalno predstavljena pred Evropskim savetom, a poslednje zasedanje Evropskog saveta tokom belgijskog predsedavanja je zakazano za kraj juna. Tematski, radićemo na brojnim klasterima, a tri klastera koje je Belgija predstavila kao svoje prioritete su zaštita naših ljudi", rekla je ona ranije za Euronews Srbija.

Na pitanje šta to znači, Bugenhout je istakla da je mnogo faktora uticalo na to da migracija ljudi bude veća, i da njena zemlja nije jedina koja se sa ovim problemom suočava.

"Pa imamo kovid, tešku energetsku krizu, pa će fokus biti na većem naglasku zapošljavanja, izlazak u susret mladima, jer su mnogi mladi poslednjih godina dosta patili, a tu su i rad na energetskim problemima u pravom smeru. Moramo takođe da zaštitimo naše ljude od migracija i pritisaka, tu je i dalje ruska agresija na Ukrajinu, pa će naša pažnja u potpunosti biti okrenuta i ka tom sukobu. Drugi naš tematski prioritet biće jačanje Evrope. Zbog svega toga, Belgija želi da ima jaku Evropsku uniju, a to znači da želimo da imamo kompetitivnost na svim nivoima, da moramo da imamo dobar pravni sistem, da budemo spremni na svaku krizu koja se pred nas postavi. Treći tematski prioritet biće da na međunardnom nivou budemo dragocen partner i prirpemimo Evropsku uniju za budućnost", rekla je ona.

Govoreći za Euronews Srbija, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković rekla je da otkako je izbila pandemija koronavirusa, a potom i sukobi u svetu, da države koje su predsedavale Evropskim savetom nisu mnogo odskakale od onoga što jeste uspostavljena neka vrsta zajedničke evropske agende.

"Belgija je uvek teritorija koja je simbol te Evropske unije i na čijoj teritoriji se nalazi sedište brojnih evropskih institucija. Njeno predsedavanje nosi simboličnu poruku u smislu promocije vrednosti zajedništa, solidarnosti, evropske ideje kao takve, a sada posebno u ovim trenutnim geopolitičkim okolnostima. Verujem da tu neće biti nekih neočekivanih poteza, niti postavljanja na agendu nekih novih stvari, prosto trenutak je takav, tih šest meseci će se desiti u okviru kampanje, biće obeleženi kampanjom za evropske izbore", rekla je ona.

Tema proširenja i dalje u fokusu

A tema proširenja neće biti bačena u zaborav. Kako je rekla Bugenhout, Evropa želi nove članice koje bi donele nove vrednosti EU. Samim tim, kako je dodala, ona očekuje i od Srbije da ispuni potrebne kriterijume za članstvo i da jednog dana bude deo evropskog bloka.

"Naravno, veoma visoko je Srbija pozicionirana na našoj agendi. Geopolitčka situacija je takva da automatski postavlja proširenje kao važnu temu. Već tokom španskog predsedavanja bio je samit Zapadnog Balkana, i tada smo videli pravu želju za proširenjem još pre nego što smo odlučili o proširenju na zemlje Zapadnog Balkana, a naročito sa Srbijom. Evropa želi nove članice koje bi donele nove vrednosti u Evropsku uniju kao takvu", rekla je ona.

Ono što bi, međutim, moglo da se postavi kao još jedna od važnih tema jeste i pitanje koje trenutno Srbiju možda i najviše koči na evropskom putu, a to je odnos sa Prištinom. Kako je nedavno rekao specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak, do kraja januara očekuje se i formalizacija sporazuma između Beograda i Prištine, te bi obaveze Srbije prema Sporazumu iz Ohrida mogle da budu uključene u Poglavlje 35 pregovora između Srbije i EU.

Kako je istakla Selaković, to je i logično jer je i bilo najavljeno od trenutka kada je dogovoren Ohridski sporazum, a da evropski akteri žele da iskoriste "preostalo vreme".

"Jasno je da ovo malo još vremena koliko je preostalo do trenutka kada svi oni koji su značajni akteri u EU počnu da se bave samo izborima žele da iskostiste da to operacionalizuju maksimalno, koliko je to moguće, kako bi se opet osiguralo da tamo negde dok ne budemo imali funkcionalan novi Evropski parlament i novu Evropsku komisiju se preuzme odgovornost za sve te procese", navela je ona.