Briselske vesti

Hoće li sledeća godina doneti promene u odnosima EU i Turske? Nekoliko velikih problema koči napredak

Komentari

Autor: Euronews

31/12/2023

-

15:00

Hoće li sledeća godina doneti promene u odnosima EU i Turske? Nekoliko velikih problema koči napredak
Tanjug/AP/Denes Erdos - Copyright Tanjug/AP/Denes Erdos

veličina teksta

Aa Aa

U evropskim hodnicima moći svi svesni da će 2024. godine, ako se ne sprovedu neophodne reforme, novi krug prepucavanja oko krivice i pretnji ponovo zatrovati odnose EU i Turske, pišu Hristos Kurtelis i Čaglar Ozturk za Euronews.

Nekoliko meseci pre izbora u Turskoj u maju, aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan pokazao je neke naznake promene agresivnog tona prema EU. On je naveo da Turska namerava da postane punopravna članica i zatražio od Unije da ubrza taj proces.

Međutim, takve izjave nisu nove za predsednika Turske, čije se reči i postupci često ne uklapaju. Za razvoj odnosa neophodna je opipljiva promena turske spoljne i unutrašnje politike. Takve promene su hitno potrebne, jer je proces pristupanja Turske zamrznut od juna 2018.

Pozitivna agenda, koja je pokrenuta u oktobru 2020. godine, nije dala ozbiljne rezultate, jer je Turska svojim bušenjem u potrazi za naftom i gasom u istočnom Mediteranu pretila drugim državama članicama EU.

Pretnje iz Brisela sankcijama pomogle su da se zaustave te turske aktivnosti, ali su od tada razgovori bili fokusirani samo na tekuća pitanja, kao što su upravljanje migracionim tokovima, modernizacija Carinske unije (CU) i vizna liberalizacija za turske građane.

Turski parcijalni pristup ispunjenu obaveza ometa napredak

Da bi revitalizovao pozitivnu agendu, Evropski savet je u junu zatražio od visokog predstavnika i Evropske komisije da pripreme izveštaj o trenutnom stanju odnosa EU i Turske i potencijalnim instrumentima i opcijama da se nastavi strateški pristup na način koji "gleda ka budućnosti".

Izveštaj je uzeo u obzir stubove pozitivne agende, ali dosadašnji parcijalni pristup Turske koči unapređenje bilateralnih odnosa. Tačnije, činjenica da Turska nije uspela da ispuni sve kriterijume "mape puta" ka članstvu, koja je objavljena u zajedničkoj izjavi EU i Turske iz marta 2016. ne ide u prilog kreatorima politike u EU da predlože liberalizaciju viza.

Štaviše, poslednjih godina sve je veći broj odbijanja zahteva za vizu turskih državljana.

Čini se da su institucije EU priznale spor proces reformi u zemlji kandidatu, jer se u internoj komunikaciji savetuje državama članicama da olakšaju pristup samo određenim grupama, kao što su studenti, preduzetnici i turski državljani sa članovima porodice u EU.

Problemi u pravilima trgovine ostaju nerešeni

Modernizacija Carinske unije je još jedna važna tema u bilateralnim odnosima. Nakon zahteva Evropskoj komisiji iz Svetske banke u vezi sa uticajem modernizacije Carinske unije i sporazuma o migracionim tokovima iz 2016. godine, dve strane su odlučile da nastave razgovore o CU.

Ipak, oni su brzo prekinuti zbog turskih provokacija u istočnom Mediteranu i barijera koje je turska vlada nametnula bilateralnoj trgovini.

Sadašnja vlada je obećala da će rešiti probleme u svojim trgovinskim regulativama, ali je najnovija objavljena zajednička komunikacija u okviru EU povezala modernizaciju CU sa nastavkom pregovora o rešenju spora na Kipru pod pokroviteljstvom UN.

S obzirom da se Turska zalaže za rešenje dve države, biće zanimljivo videti da li će aktuelna vlada uspeti da napravi zaokret i kako će domaćoj javnosti objasniti promenu svoje spoljne politike (u skladu sa mandatima UN) .

Migracija je ključ za kredibilitet Ankare

Drugi važan problem je vezan za nezainteresovanost Turske da prima iregularne migrante iz evropskih zemalja.

Slabašan izgovor o potencijalnom širenju kovida doveo je do toga da sporazum o migraciji između EU i Turske postane nefunkcionalan i kao rezultat toga, egejske i balkanske rute su sada dopunjene sve većim brojem migranata koji prolaze ka Kipru.

Turska bi trebalo da poštuje svoju posvećenost sporazumu kako bi povećala svoj kredibilitet kao međunarodnog pregovarača.

Istovremeno, sve dok se Turska ne ponaša agresivno prema drugim državama članicama EU, Brisel mora da posveti više pažnje pitanjima koja su veoma kritična za zemlju kandidata, kao što su ekonomski rast, energetika i transport.

Poziv turskim ministrima na neformalne sastanke ministara spoljnih poslova EU (Gimnič sastanci) dobar je temelj za razmenu mišljenja o zajedničkim problemima na strukturiraniji način.

Ove rasprave će osvetliti da li je turska strana spremna da se ponovo uskladi sa zajedničkom spoljnom politikom EU.

Nedostatak poverenja i mala očekivanja

Naredna godina treba da pokaže da li je turska pozitivna retorika svrsishodana, ili je to još jedan potez Ankare kako bi ostvarila privremene dobitke.

Nedavna poseta Erdogana Atini pokazala je da postoji "vetar promena", ali malo ljudi u Briselu veruje turskom lideru. Zajednička komunikacija između lidera EU jasno pokazuje da kreatori politike Unije nemaju velika očekivanja, jer je pred Turskom dug proces reformi.

Komentari (0)

Evropa