Igre 
"Incident u Banjskoj prelomni momenat": Da li 2024. može da bude godina zamaha u dijalogu Beograda i Prištine?
Komentari02/01/2024
-15:57
Srbi na severu Kosova još jednu godinu ispratili su bez poboljšanja uslova i kvaliteta života i bez Zajednice srpskih opština, obaveze Prištine koja je preuzeta Briselskim sporazumom još 2013. godine. Još jednu godinu izgleda da su pojeli skakavci, jer i u 2023. evidentna je namera, pogotovo kosovske strane da se pregovori prolongiraju. Ne samo da se nije ni odmaklo po pitanju formiranje ZSO, niti finalnog izgleda Statuta zajednice sa većinskim srpskim stanovništvom, već je primetno i da su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti sastali toliko puta da ti susreti mogu prebrojati na prstima jedne ruke. I dok svako tera vodu na svoju vodenicu, sa severa Kosova sve češće stižu poruke da je život tamo sve teži.
Iz Evropske unije i SAD se sve glasnije čuju poruke da su se strane potpisanim sporazumima obavezale da će dogovoreno ispuniti, ali Priština kao da ostaje "nagluva" na sve češću zvonjavu iz Brisela. Poslednja u nizu ovakvih poruka poslata je nedavno iz Brisela i to u deklaraciji usvojenoj na samitu Evropska unija - Zapadni Balkan. Tada je naime, Prištini i Beogradu poslata poruka, između ostalog, da bez odlaganja i preduslova u potpunosti sprovedu Sporazum o putu normalizacije odnosa iz Brisela i njegov Aneks iz Ohrida, kao i sve prethodne sporazume. Srpska premijerka je uložila rezervu na dokument iz Brisela, dok prištinski zvaničnici poručuju da je Kosovo ispunilo sve uslove Evropske unije, te da bi kritike u deklaraciji trebalo da se odnose na Beograd.
Da li će i 2024. godina biti izgubljena godina kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ili je mogući neki novi zamah, za Euronews Srbija komentarisali su direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić i direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov. Oni su saglasni u oceni da, iako možda deluje da su ovu godinu obeležili incidenti na severu Kosova, i da je bilo mnogo sporazuma, a malo implementacije, mnogo je toga, podvlače, urađeno, ali nažalost, dosta toga i dogovoreno, ali iza zavese i daleko od očiju javnosti. Kako su podsetili, nedavno je objavljeno da će Srbi na Kosovu plaćati struju i da će da preregistruju svoja vozila. Prelomni momenat kada je dijalog zakočen, poručuju sagovornici Euronews Srbija, bio je incident u Banjskoj.
Tanjug/AP/Visar Kryeziu
Prvo struja, pa preregistracija tablica
Ali, da počnemo redom. Janjić je podsetio da je stranama u novembru 2022. godine predstavljen francusko-nemački plan o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koji je u februaru 2023. godine pretočen u Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Beogarad i Prištine. Ubrzo je usvojena i Mapa puta o implementaciji sporazuma.
"To je sporazum verifikovan od strane Saveta Evrope. Nakon toga usvojena je i Mapa puta koja je postala prateći deo Sporazuma. Međutim, Mapa puta i rad na njoj prekinut je događajem u Banjskoj. Posle toga sve se odvijalo mimo javnosti", poručio je Janjić.
On je dodao da smo tako, iz "trećih izvora" nedavno saznali da će početi naplata struje Srbima na severu Kosova i Metohije. Nedavno je obelodanjeno i da je završeno i sa sporazumom o tablicama, kada je, kako je podsetio, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković saopštio da je Vlada Srbije donela odluku da omogući slobodu kretanja svim vozilima sa Kosova i Metohije.
"Saznajemo od Petkovića zvanično da će Srbija dozvoliti prolaz tablica RKS kroz Srbiju. To faktički znači da je Srbija prihvatila ukidanje KM tablica. Očekujem i da će nam kosovska vlada, posle Božića, saopštiti da je već usvojila ili pripremila odluku o ukidanju onih nalepnica. Dakle, mi saznajemo ne samo da su dokumenta potpisana, nego počinje i primena stvari, npr. tablica, oko kojih su se vodili oružani sukobi u Banjskoj", podsetio je Janjić.
Povezane vesti
Ipak, smatra da je dobro što je primena počela i što je taj sporazum usvojen.
"Lično, stručno i politički nemam nikakve primedbe na taj sporazum, ali imam primedbe na dve stvari - na nerealne rokove, koje ovog puta forsiraju Lajčak i stranci, jer očigledno ne žive na Blakanu, u Srbiji na Kosovu i drugo na zapravo odsustvo elementarne brige za širu demokratsku podršku tim sporazumima među građanima Srbije i Kosova. Ti sporazumi trenutno nisu baš mrtvo slovo na papiru, daju neke rezultate. Međutim, ne mogu da odgovorim da li je sprovođenje ovog sporazuma bilo kakva garancija daljeg političkog dijaloga", poručio je Janjić.
Euronews Srbija/Printskrin
Smatra da političkog dijaloga neće biti u narednom periodu, prvo zbog političke situacije u Srbiji nakon izbora, te podseća da se sredinom godine održavaju evropski izbori, a Kurti najavljuje i opipavanje volje građana na biralištima na Kosovu u avgustu ili septembru.
"Političkog dijaloga neće biti ni zbog toga što glavni problem nije otklonjen - a to je bezbednosti problem. Nije rešeno pitanje ni procesuiranje Radoičića, nije rešen problem ljudi u civilnoj zaštiti na Kosovu, nije rešen ni povratak Srba u institucije bezbednosti Kosova... Dakle, nije urađeno ništa osim povećanja broja NATO vojnika na severu i prenosa odgovornosti za sever Kosova sa Vlade Srbije na KFOR. Ništa drugo nije urađeno", rekao je Janjić.
Govoreći o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Janjić kaže da je on "sahranjen u Banjskoj".
"Proces normalizacije živi za sada samo u papirima. Da li će se u nekom drugom momentu obnoviti to pre svega zavisi od odluke NATO Amerike i Kvint grupe. Zavisiće od odluke da li hoće ili neće ovde da uspostave mehanizme saradnje i u okviru bezbednosti i saradnje vlasti Kosova i Srbije. To je njihov posao, ne Evropske unije", rekao je Janjić i upozorio da je moguće obnavljanje oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji.
Popov: Prostor za Kurtija da radi šta je hteo
Da će i 2024. godina biti protraćena u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine smatra i direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov. Osvrnuvši se na dešavanja u poslednjih godinu dana, Popov je podsetio da su Srbi nakon barikada i zahteva za preregistraciju vozila teatralno izašli iz institucija na severu Kosova, te da su time "zgubili osnovne instrumente koje su imali da se zaštite i iskažu svoje interese.
Povezane vesti
"U međuvremenu, pošto su se ljudi povukli iz svih institucija, oni su ostavili otvoren prostor za Kurtija da uradi ono što je hteo - a to je da instalira svoju policiju. Znači da su samo Albanci glavna policijska snaga na severu. I naravno od tada su učestali i incidenti i napadi na Srbe, i to incidenti koje su izazivali policajci", rekao je Popov za Euronews Srbija.
Desili su se, podsetio je i izbori na Kosovu, za koje je Srpska lista pozvala na bojkot, što je rezultiralo izlaznošću od tri odsto i pobede Albanaca. Iako su mnogi, i iz međunarodne zajednice, poručili da su izbori nelegitimni, epilog je taj da su na čelo četiri srpske opštine izabrani Albanci.
"Tu su došli predstavnici, oni koji su izašli, a to su Albanci, bez obzira na tri posto, koje je međunarodna zajednica priznala. I šta se desilo u međuvremenu - cela ta priča, ta drama je bila zato što je Kurti namerio da uvede kosovske tablice, znači da ukine sve druge tablice koje su izdate u centralnonj Srbiji. I godinu dana kasnije imamo to da su se preregistrovali svi, i da je čak Vlada Srbije donela odluku da imaju slobodno, bez ikakvih ograničenja da mogu dolaze u Srbiju", rekao je Popov.
Tanjug/Kancelarija za KiM
Povezane vesti
On smatra da je Srbija vraćala nadležnost institucijama Kosova.
"A sve je izgledalo da Srbija tu neće da popušta ni za jotu, ni da odstupi nimalo.... Zbog zahteva za preregistraciju paljeni su automobili onima koji su to već uradili, a sada je to najnormalnije. Čak će moći bez ikakvih ograničenja da ulaze i u Srbiju sa RKS tablicama... Ovde se sve dešava u dva koloseka - ono što govore zvaničnici i ono što se realno dešava", rekao je Popov.
Kaže i da dok Srbija svoje obaveze ispunjava, tako nešto sa prištinske strane izostaje. Tako je na primer sa formiranjem ZSO, koja kasni već punih 10 godina i pored pritiska iz Evropske unije da Priština ovu svoju obavezu konačno i sprovede.
"Srbija je napravila niz ustupaka i mislim da će ovakva situacija samo ubrzati iseljavanje Srba sa Kosova, pre svega sa severa Kosova jer nisu fizički bezbedni... Zapinje se u to da neće biti nezavisnosti Kosova, ali vidimo šta se dešava. Korak po korak se ipak dolazi do toga. Neće naravno ni Vučić ni bilo ko, ko ga nasledi, formalno potpisati nezavisnost Kosova i to mislim da Evropa i ne očekuje. Ursula fon der Lajen je bila prilično jasna kada je bila nedavno u Beogradu i rekla da je njima važno da Srbija de fakto prizna nezavisnost Kosova. A to je faktički kroz sve ovo što se dešava", naveo je Popov.
Iz njihovog zahteva, za sada, kako je dodao, Srbija ne ispunjava ono da neće da blokira ulazak Kosova u međuanrodne institucije.
"Međutim u Savet Evrope su već ušli", rekao je Popov.
"Oba lidera spustila ton"
Na pitanje kada može da se očekuje novi sastanak Vučića i Kurtija, Popov navodi da on ima smisla samo ako se postigne neki napredak, ako se na primer usvoji statut ZSO i ona počne da funkcioniše. Kaže i da je evidentno da su oba lidera "spustila" ton u svojim izjavama i to pogotovo nakon poslednjeg sastanka sa velikom petorkom.
"Vidi se da su neke stvari rečene i jednom i drugom i da su urodile plodom. Jedno je šargarepa u vidu onih 6,3 milijarde evra koje bi se rasporedile među zemljama zapadne Evrope, pa ko ne sluša, ko nije konstruktivan, neće to dobiti i biće usmereno drugima. A drugo je ono što se dešavalo iza zatvorenih vrata. Naime, izgleda da je radio štap i to podebeo, jer Kurtiju je stavljeno do znanja da on može do neke mere da tera inat Zapadu, ali oni su ga već jednom rušili i mogu opet", rekao je Popov i dodao:
"Slične pretnje ili nešto što bi se moglo nazvati ucenom stiglo i prema Vučiću".
Kaže i da se mnoge stvari dešavaju iza zavese, iza vrata što mi zapravo i ne znamo.
"Mnogo se stvari dešava i to na kašičicu i van očiju javnosti. Znači sve što je do sada bilo oročavano nikada nije do kraja ispoštovano. Evo sad se vidi da je Zapadu stalo pre svih ovih događaja (izbori u EU) da se postigne vidan napredak, da se implementira ohridski sporazum, a šta će i da li će se i na koji način izdešavati, to je sada nagađanje", zaključio je Popov.
Preporuka za vas
Komentari (0)