"Amerikanci i Srbi ne bi smeli da zaborave zajedničku istoriju": Pre 103 godine iznad Bele kuće vijorila se zastava Srbije

Pre 103 godine, 28. jula 1918, zastava Srbije vijorila se iznad Bele kuće u Vašingtonu. Na to je podsetila Ambasada SAD u Srbiji koja je navela da je to bio samo jedan od gestova koji su "odražavali solidarnost Amerikanaca sa srpskim narodom koji je užasno propatio za vreme Prvog svetskog rata".

"Zahvaljujući jednom od vas, na današnji dan 1918. godine, zastava Srbije vijorila se iznad Bele kuće", saopštila je Ambasada.

Kako se navodi u saopštenju, tog 28. jula, po savetu svog dobrog prijatelja Mihajla Pupina, predsednik Vudro Vilson je naredio da se zastava Srbije zavijori nad Belom kućom. Ovo je bio jedan od niza činova koji su odrazili solidarnost Amerikanaca sa srpskim narodnom koji je tako stradao tokom Prvog svetskog rata.

Na početku sukoba, hiljade mladih Amerikanca srpskog porekla dobrovoljno su prešli Atlantik i borili se rame uz rame sa svojim rođacima, navodi se u objavi. Čuveni poster Malvine Hofman pozivao je ljude da daju donacije za pomoć narodu Srbije. Pupin, Mejbel Grujić i drugi prikupili su ne samo novac, već i hiljade tona humanitarne pomoći za siromašne i raseljene izbeglice iz Srbije, podsetila je Ambsada SAD.

Kolumbija ekspedicija pomoći, koju je organizovao Pupin, isporučila je u ratnu zonu lekove, hranu, poljoprivredni alat i seme, kao i desetine automobila za dostavu pomoći koji su služili i kao vozila hitne pomoći.

Doktor Ričard Strong, direktor Harvardske škole za tropsku medicinu i jedan od najistaknutijih svetskih epidemiologa, bio je na čelu medicinske misije, koju su organizovali Rokfeler fondacija i Američki crveni krst, a koja je došla u Srbiju da zaustavi smrtonosno širenje tifusa.

Kako se navodi, filantrop Džon Frotingem i njegova supruga Jelena Lozanić donirali su opremljenu poljsku bolnicu poslatu u Skoplje, a posle rata par je osnovao dom za ratnu siročad u Vranju.

Doktorka Rozali Morton, specijalna poverenica Crvenog krsta, ne samo da je bila sa srpskim vojnicima na bojnim poljima, već je ostala i i posle završetka rata kako bi otvorila prvu žensku bolnicu u Beogradu, podseća Ambsada SAD.

"Amerikanci i Srbi ne bi smeli da zaborave našu zajedničku istoriju. Prijateljstvo koje postoji danas stvoreno je pre više od jednog veka tokom Velikog rata. Ponovo smo bili saveznici tokom Drugog svetskog rata. Zaista, Amerika je izuzetno zahvalna sprskim porodicama koje su sakrile 500 američkih i savezničkih pilota i članova posade od nacista i pomogli im da pobegnu u odvažnoj spasilačkoj misiji poznatoj kao Operacija Halijard 1944. godine. Danas se mi Amerikanci obavezujemo da ćemo graditi naše prijateljstvo dok radimo zajedno sa našim srpskim partnerima na jačanju demokratije, povećanju prosperiteta i uvođenju mira i bezbednosti u ovu zemlji i ovaj region", navodi se u objavi na sajtu američke ambasade.