Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama: Društvena anomalija protiv koje se svi moramo odlučno boriti

Komentari

Autor: Tanjug

25/11/2023

10:57

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama: Društvena anomalija protiv koje se svi moramo odlučno boriti - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poručilo je danas, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, da je ta vrsta nasilja, kao i svaka druga, neprihvatljiva, i da ono predstavlja društvenu anomaliju protiv koje se svi moramo odlučno i dosledno boriti.

U svrhu podizanja svesti o ovom problemu i važnosti delovanja, Ministarstvo je ove godine pokrenulo kampanju "Stop femicidu!", sa ciljem da se protiv ovog društvenog problema motivišu na akciju svi subjekti društva kako bi se ono smanjilo i zaustavilo, navedeno je u saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

Kampanja "Stop femicidu!" sprovodi se, između ostalog, u medijima i na društvenim mrežama, prvi panel na ovu temu održan je u Beogradu, dok će ostali biti održani u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru.

Kampanja se sprovodi u okviru aktivnosti kojima Ministarstvo obeležava i 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjnih nacija.

Ministarstvo ukazuje na zabrinjavajuće podatke da je u našoj zemlji u poslednjih deset godina u rodno zasnovanom nasilju više od 300 žena izgubilo život, a samo ove godine ubijeno je 27 žena.

Nasilje nad ženama i devojčicama je najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava u svetu, a nasilnik je najčešće partner, član porodice, ali može biti bilo koji poznati ili nepoznati muškarac.

Neke žene godinama u tišini trpe sve ove oblike nasilja, što se neretko završi femicidom, stoga je važno ohrabriti žene žrtve nasilja i podići nivo svesti celokupnog društva da je ovaj način zloupotrebe moći neprihvatljiv, zaranjen i kažnjiv, ističe Ministarstvo.

Ukazuje se da je borba protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici jedan od prioritetnih ciljeva Vlade Srbije i da su tu učinjeni pomaci na planu sprečavanja i zaštite od nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Srbija ima dobar zakonodavni okvir, a 2017. godine donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Od 2016. godine u Krivični zakonik uvrštena su kao posebna krivična dela proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a 2021. godine Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izvršene su izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije.

Prostor za delovanje i unapređenje institucionalnog okvira i prakse i dalje postoji, pre svega na polju adekvatnijeg postupanja, zaštite žrtve i dužine trajanja razrešenja.

Da bi se nasilje nad ženama i devojčicama u društvu smanjilo i nestalo, prvi korak je da svi mi, kao društvo i kao pojedinci, ne okrećemo glavu i ne ignoršemo zlo koje se, najčešće, dešava tu, blizu nas, navedeno je u saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Janković: Gde samo kao društvo zakazali?

Prema dostupnim podacima, ove godine je u Srbiji ubijeno 27 žena, u prethodnih 10 godina više od 300 a najveći broj femicida dogodio se u domu žene, saopštila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka globalne kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama".

Ona je zapitala gde smo kao društvo zakazali i imamo li efikasan sistem zaštite i podršku za oporavak žrtava porodičnog i partnerskog nasilja.

"Donošenjem propisa, pokazali smo spremnost da se uhvatimo ukoštac sa ovim problemom, ali jednom doneti zakonski okviri, strategije i protokoli nisu dovoljni. Pravo mora da prati život efikasnim odgovorima na počinjeno nasilje i na nove izazove i okolnosti", istakla je Janković.

U saopštenju se navodi da je ova institucija uputila nekoliko inicijativa jer smatra da bi se značajno doprinelo poboljšanju položaja žrtava izmenama Krivičnog zakonika u pogledu definicije seksualnog nasilja zasnovane na konceptu nepostojanja pristanka, propisivanjem posebnog dela zbog zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja, ali i uvođenjem obaveze da nadležni u svim slučajevima obaveste žrtvu rodno zasnovanog i porodičnog nasilja o otpuštanju osuđenog ili njegovom bekstvu iz zatvora.

Ukazala je i na potrebu izmene Zakona o javnom redu i miru u cilju dekriminalizacije žena u prostituciji i većem kažnjavanju onih koji ih seksualno eksploatišu.