Slučaj "persona non grata": Diplomatske strelice na relaciji Beograd - Zagreb dodatni teret za odnose u regionu

Diplomatsko more između Srbije i Hrvatske pre nekoliko dana se, za mnoge neočekivano, uzburkalo nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije odlučilo da hrvatskog diplomatu proglasi za personu non grata. Nije se dugo čekao odgovor zvaničnog Zagreba koji je postupio na isti način i proterao srpskog diplomatu u Hrvatskoj. Iz zvaničnih kanala nije stiglo mnogo konkretnih informacija o razlozima za ovakve poteze dve zemlje, a stručnjaci ističu da su oni izazvali ovoliko pažnje zato što dve zemlje imaju brojne otvorene probleme za čije rešavanje nema političke volje ni sa jedne strane.

Sve je počelo kada se u ponedeljak uveče oglasilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. U saopštenju koje je iznenadilo javnost navedeno je da je doneta odluka da se, u skladu sa članom 9. Bečke konvencije, koja reguliše diplomatsko-konzularne odnose, proglasi Hrvoje Šnajder, prvi sekretar u Ambasadi Republike Hrvatske u Beogradu, za personu non grata.  

U obrazloženju ovakve odluke se navodi sledeće: '"Tokom profesionalnog angažovanja u Republici Srbiji Šnajder je grubo izašao iz okvira diplomatskih normi i prekršio navedenu Konvenciju. Tim povodom uručena je diplomatska nota ambasadoru Republike Hrvatske Hidajetu Biščeviću'".

E-Stock/Dušan Milenković

Istaknuto je takođe da Ministarstvo žali zbog postupanja navedenog diplomate u proteklom periodu, koje ne doprinosi unapređenju bilateralnih odnosa dve zemlje, dobrosusedskoj saradnji i sveukupnom podizanju nivoa mira i stabilnosti u regionu. Međutim, u tom saopštenju nije navedeno više detalja o konkretnim razlozima zbog kojih je hrvatski diplomata postao nepoželjan u Srbiji. 

Šta piše u Bečkoj konvenciji?

Inače, u Bečkoj konvenciji na koju se Ministarstvo poziva, u navedenom članu 9 stoji: "Država kod koje se akredituje može u svako doba, i bez obaveze da obrazloži svoju odluku, obavestiti državu koja akredituje da je šef ili ma koji član diplomatskog osoblja misije persona non grata ili da ma koji drugi član osoblja misije nije prihvatljiv. Država koja akredituje će tada opozvati lice u pitanju ili će okončati njegove funkcije u toj misiji, prema slučaju. Neko lice može biti oglašeno kao persona non grata ili kao neprihvatljivo pre nego što dođe na teritoriju države kod koje se akredituje".  

Kada je reč o odgovoru iz Zagreba, Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske je prvobitno saopštilo da žali zbog odluke Srbije, a istovremeno je odbacilo osnov za proterivanje Hrvoja Šnajdera uz napomenu da zadržavaju pravo da odgovore na taj potez u vreme i na način koji odaberu.  

"U potpunosti odbacujemo osnov za proterivanje akreditovanog hrvatskog diplomate. Navedena odluka Republike Srbije predstavlja korak prema pogoršanju međusobnih odnosa, kao i daljoj destabilizaciji osetljivih regionalnih političko-bezbednosnih prilika u vreme kada je stabilnost na jugoistoku Evrope od izuzetne važnosti za celu Evropu", navedeno je.

Tanjug/Siniša Kopunović

Potom je hrvatsko ministarstvo odlučilo da reaguje recipročno i proglasilo je savetnika Ambasade Srbije u Zagrebu Petra Novakovića perosonom non grata. Osim reciprociteta, MVEP nije navelo druge razloge za donošenje ovakve odluke. 

U razmeni saoštenja bez konkretnih razloga za odluke

U ovoj diplomatskoj prepisci, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je istaklo da su netačne tvrdnje šefa hrvatske diplomatije Gordana Grlić Radmana i MVEP Hrvatske da se radi o recipročnim merama prema srpskom konzulu u Ambasadi Srbije u Zagrebu. Pozvalo je MVEP da, kako je navedeno, ulože dodatne napore u cilju popravljanja narušenih odnosa dve države, "umesto što svojim potezima dodatno podriva dobrosusedske odnose i mir i stabilnost u regionu".

U saopštenju MSP se ističe da srpski konzul svojim delovanjem u Hrvatskoj ni jednog trenutka nije prekršio odredbe Bečke konvencije, niti je u Zagreb upućen da obavlja političke, već konzularne poslove. 

"U slučaju srpskog konzula Petra Novakovića, nema nikakvih dokaza, dok je u slučaju hrvatskog diplomate Hrvoja Šnajdera reč o dokaznim radnjama koje predstavljaju grubo kršenje Bečke konvencije, o čemu je hrvatska strana obaveštena", navodi se u saopštenju. 

Ni iz ove intenzivne razmene saopštenja i međusobnih optužbi između dve strane, nismo saznali koji su konkretni razlozi koji su doveli do proterivanja diplomata, a pojedini mediji u Srbiji su, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, pisali da se hrvatski diplomata koji je proglašen personom non grata u Srbiji bavio obaveštajnim radom. Međutim, za te navode nema zvanične potvrde ni iz Srbije, ni iz Hrvatske.

"Suvereno pravo i jedne i druge zemlje"

Karijerni diplomata Srećko Đukić veruje da nećemo ni dobiti više informacija o ovom slučaju i ističe da je to uobičajen proces u diplomatskim odnosima između pojedinih zemalja. I on napominje da Bečka konvencija garantuje zemlji prijema, u ovom slučaju Srbiji, da postupa onako kako je postupila, i da proglasi hrvatskog diplomatu za nepoželjnog iz razloga koje ne mora da objašnjava.  

Isto tako, napominje Đukić, i druga strana, u ovom slučaju Hrvatska, ima pravo da odgovori i u tom odgovoru ne mora uopšte da obrazloži zašto to čini. 

"To je suvereno pravo i jedne i druge zemlje. I to je nešto što se dešava, ja bih mogao reći, vrlo često između zemalja. Ne tako često na teritoriji našeg regiona. Ali bih podsetio da je u nedavnoj prošlosti, u poslednjih dve ili tri godine, između Rusije i zapadnih zemalja proterano verovatno više od 1.000 diplomata. Znam jednu cifru, da je svojevremeno iz zapadnih zemalja proterano preko 500 ruskih diplomata, a sigurno Rusija nije ostala dužna. Pri tome se, naravno, u svim tim slučajevima, uglavnom sumnja, kao i ovde, da je u pitanju bavljenje špijunažom od strane diplomata, a to je nedozvoljena radnja”, objasnio je Srećko Đukić za Euronews Srbija. 

profimedia

Na pitanje šta nam to govori o aktivnostima obaveštajnih službi u diplomatiji, dodaje da obaveštajne radnje čine sastavni deo svih diplomatija sveta. 

"I to uopšte nije nikakva tajna i svaki diplomata koji se bavi svojim poslom, prvo što treba da ima na umu, to je da je pod budnim okom kontraobaveštajne službe u zemlji prijema i da je svaki njegov postupak sniman. U današnje vreme to nije teško raditi. Može se snimati 24 sata. Tehnologija je strahovito napredovala", ukazao je karijerni diplomata.  

Ipak, ističe da je ovde u pitanju bilateralni odnos koji je podleže nikakvom sudu Srbije ili Hrvatske, niti bilo kakvom međunarodnom sudu.

"Ovde nema nikakve arbitraže. To je suvereno pravo i jedne i druge zemlje. Jedne da istera, druge da odgovori ili ne odgovori. U ovom slučaju Hravtska je odgovorila i to po mom mišljenju jako brzo. Nisam očekivao da će tako brzo odgovoriti", rekao je Đukić.   

Kako će diplomatski incident uticati na odnose u regionu?

Mnogo toga ostaje nepoznanica povodom najnovijih diplomatskih trzavica na relaciji Zagreb – Beograd, ali ono što je izvesno je da je odnos između dve zemlje dodatno poljuljan. Povodom toga je izrazio zabrinutost i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini. 

"Ne ulazeći u meritum ovoga događaja, iskazujemo zabrinutost kako budući razvoj odnosa između dve države tako i za odnose dva naroda. Lično ćemo pratiti posledice po hrvatsku zajednicu u Srbiji, koja ulazi u još jedan izborni ciklus", navodi se u saopštenju.

Inače, u prethodnim godinama razmenjivane su i protestne note između Srbije i Hrvatske, a Srećko Đukić kaže da je krucijalno pitanje kako će sada najnoviji događaji uticati na odnose u regionu.

"Ovaj diplomatski incident koji se desio između Srbije i Hrvatske sigurno ne bi izazvao toliko bure, da se ne dešava u vreme kada se u Srbiji vodi predizborna kampanja. I da nije u pitanju Hrvatska sa kojojm Srbija inače ima jako dugo vrlo složene odnose i brojne otvorene probleme. Ne pitanja. Čak fundamentalne probleme imamo sa Hrvatskom otvorene i godinama se ništa ne čini. Nema političke volje ni sa jedne, ni sa druge strane, da se ti problemi počnu rešavati i pojedini zatvarati", smatra Sređko Đukić.  

Naglašava da odnosi Beograda i Zagreba zaista opterećuju region, ali da bi trebalo imati u vidu da je Hrvatska u lagodnijoj međunarodnoj poziciji, zato što je članica NATO i EU. Takođe, kaže da ni Srbiji ni Hrvatskoj sukobljavanje ne ide u prilog i da je uveren da bi Srbija trebalo da počne da rešava i zatvara pojedine otvorene probleme ne samo sa Hrvatskom, nego i sa drugim susednim zemljama.