Stejt department: SAD razmatraju izveštaje o srpskim kompanijama koje u Rusiju izvoze dobra za vojnu industriju

Sjedinjene Države svesne su postojanja i razmatraju izveštaje o srpskim kompanijama koje, nasuprot sankcijama, Rusiji izvoze dobra koja se mogu koristiti u vojnoj industriji, navodi se u odgovoru Stejt departmenta koji je večeras objavavio "Glas Amerike".

"Ponovo pozivamo Srbiju da se pridruži međunarodnim sankcijama kako bi Rusija odgovarala za zločine i kršenja koje je počinila u Ukrajini", ukazao je Stejt department.

Istaknuto je da Amerika neće prekinuti sa sankcionisanjem saradnika Rusije.

"Sjedinjene Države su preduzele i nastaviće sa preduzimanjem koordinisanih poteza protiv onih koji pomažu Kremlju - zaobilazeći sankcije i mere kontrole izvoza. Sjedinjene Države, njihovi saveznici i partneri, ujedinjeni su u podršci Ukrajini koja se suočava sa neopravdanim ruskim ratom - uključujući i jače napore usmerene protiv izbegavanja sankcija", precizirano je u odgovoru.

Pitanja na koja je, međutim, odgovor izostao bila su kako se takvoj praksi može stati na put - i da li će protiv srpskih kompanija ili, pak same Srbije, biti primenjene neke konkretne mere ukoliko se nastavi izvoz spornih dobara i roba Ruskoj Federaciji.

Prema nedavno objavljenom istraživanju, više srpskih kompanija u Rusiju izvoze robu i dobra takozvane dvostruke namene.

Nalaze se na meti zapadnih sankcija pošto se mogu koristiti za rusko naoružanje - upotrebljeno pri invaziji na Ukrajinu.

Roba dvostruke namene, na šta ukazuje i naziv, može se koristiti u vojne i civilne svrhe.

Izvoz se, kako u istraživanju navodi Radio Slobodna Evropa (RSE), obavlja uprkos obećanju predsednika Aleksandra Vučića da Srbija neće služiti kao kanal za zaobilaženje sankcija koje su Rusiji uvele Sjedinjene Države i Evropska unija.

Carinske evidencije iz baza podataka međunarodne trgovine koje je analizirao RSE pokazuje da su srpske kompanije isporučile najmanje 71,1 milion dolara sankcionisane robe dvostruke namene u Rusiju otkako je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, februara 2022. godine.

Analizirane pošiljke obuhvataju elektroniku i drugu opremu koju su Sjedinjene Države i EU, u svojoj kaznenoj politici, kategorisale kao prioritetne zbog njihove upotrebe za rusko naoružanje raspoređeno u Ukrajini.

Srbija, iako kandidatkinja za članstvo i država koja 10 godina pregovara o članstvu u Evropskoj uniji – još se nije usaglasila sa kaznenom politikom prema Rusiji, na šta je zapadni partneri učestalo podsećaju.

Na tom tragu je i odgovor Evropske unije Glasu Amerike, povodom izvoza dobara i roba Rusiji, koja se nalaze na crnoj listi SAD i EU.

"Srbija treba da nastavi sa jačanjem napora protiv zaobilaženja sankcija. Iako ne komentarišemo konkretne slučajeve, pomno pratimo sva dešavanja. Kako je navedeno u najnovijem izveštaju o napretku na putu proširenja - Srbija bi hitno trebalo da poboljša usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući i primenu restriktivnih mera", navedeno je u odgovoru portparola Evropske komisije Petera Stana Glasu Amerike.

Stano je podsetio i na boravak specijalnog izaslanika Evropske unije za primenu sankcija Dejvida O' Salivena, tokom maja u Beogradu, kada su srpski carinski organi preduzeli konkretne korake u vezi sa pitanjima koja je izaslanik pokrenuo.

"To obuhvata i konkretne akcije za jačanje izvozne kontrole. U toku je bliska saradnja i razmena informacija između vlasti EU i Srbije na tehničkom nivou", rekao je Stano za "Glas Amerike".

Dejvid O’ Saliven je krajem oktobra Srbiju i Tursku označio državama koje su, kako je rekao, najviše razočarale zbog neuvođenja sankcija Rusiji.