Igre 
Izbori građana na glasanju: Koliko različite građanske inicijative mogu da povećaju izlaznost na birališta?
Komentari11/11/2023
-12:01
Na izbore 2022. izašlo je 58,71 odsto birača, skoro deset odsto više nego 2020, kada je deo opozicije odlučio da bojkotuje parlamentarne izbore. Kolika će izlaznost na decembarske izbore biti, teško je precizirati, ali ono što bi možda moglo da motiviše građane jesu inicijative čiji je i cilj veći procenat izlaznosti.
Među njima je i inicijativa ProGlas iza koje stoje pojedinci iz javnog i akademskog života, ali i još neke čiji je cilj da na glasanje privuku i mlade, tek punoletne građane.
Stručnjak za komunikacije Nikola Parun komentarisao je ove inicijative za Euronews Srbija i rekao da one mogu da pomognu da se ne "sapliće" izborni proces.
Incijativa ProGlas poziva na izlazak na glasanje i sadrži značajan broj pojedinaca iz javnog i akademskog života koji stoje iznad toga. Na pitanje u čemu je razlika između ove inicijative i podrške koju javne ličnosti daju određenim partijama ili listama, Parun kaže da je u ovom slučaju to jako slično.
"Ljudi koji stoje iza ProGlasa jesu ljudi koji okupljaju i koji su voljeni od strane, pre svega, opozicionog kora glasača. Ja ne mislim da će ProGlas doneti, ne znam kakvu veću izlaznost, nego što bi ona bila u toj grupi glasača da se nisu sa njom izašli u javnost. Ipak, naravno, svaku inicijativu za podršku izlasku na izbore treba podržati, zašto da ne", rekao je Parun.
Inicijativa ima i formu peticije, koju svako može svojim potpisom da se priključi, dakle nije samo deklarativna. A na pitanje šta se time postiže, Parun odgovara - skupljanje podataka.
"Peticije uglavnom tome služe. Peticije najčešće nemaju realan uticaj i nisu takve da mogu da utiču na zakonodavni proces, osim ako su izuzetno masovne i ozbiljno izvedene. Peticija je nekakav poziv na akciju, nešto da možeš i ti da uradiš, kako bi u toj inicijativi učestvovao, iako to nema realan uticaj ni na šta. Plus kod toga je što ta grupacija koju si ti očigledno podržao, sada može da ima tvoj broj telefona ili tvoj mejl da te obaveštava nadalje o svojim aktivnostima", rekao je on.
Povezane vesti
On navodi da ova inicijativa za sada nije politički akter, ne u izbornom smislu, te da je tu razlika u odnosu na to kada se govori o takozvanim kapilarnim glasovima.
Postoji još jedna zanimljiva inicijativa koja cilja srednjoškolce, zove se i "I Mi se pitamo". Udruženje srednjoškolaca počelo je kampanju sa ciljem da motivišu što više mladih da izađu na glasanje na predstojećim decembarskim izborima. Jedna od prvih aktivnosti u kampanji je bila simulacija izbora na kojima su mladi glasali ko bi po njihovom mišljenju trebalo da nastupa ispred Skupštine za doček Nove godine.
"Kod srednjoškolske ciljne populacije ima i malo više smisla da se rade takozvane izađi i glasaj kampanje, zbog toga što je niska izlaznost i još niža zainteresovanost mlade populacije za izbore. Moguće da će ova inicijativa okupiti neke nove, mlade, aktivne ljude koji će sutra imati neke svoje nove, mlade, aktivne grupe ili udruženja. Prekosutra možda biti neki novi, mladi, aktivni ljudi u politici. I ne verujem da će domet ovakvih inicijativa biti veći od toga", rekao je on.
Kako ističe, bilo je ovakvih inicijativa i ranije.
"Bilo je raznih lista intelektualaca sa opozicione strane koji su potpisivali različite proglase, što peticije, što proglase sa zahtevima, pa i onima da se učestvuje na izborima i da se glasa protiv vlasti, na šta je vlast odgovarala svojim nekim sada hiljadama intelektualaca, da bi bila hiljadu puta bolja. Pamtim više od jedne go-out-to-vote kampanje, jedna mi pada na pamet, važni smo mi koje je radila Inicijativa mladih za ljudska prava", rekao je on.
Napominje i da ove inicijative mogu da pomognu i iz jednog veoma važnog razloga.
"Ono što mogu, mogu da pomognu jedinstvo političkih aktera u odluci da izlaze na izbore. Znači da ne sapliću izborni proces, da ne sapliću ideju da se izlazi na izbore", zaključio je Parun.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)