Pojačava se intenzitet predizborne kampanje: Kako smo od ključnih državnih pitanja došli do toga ko je kome otac i dete

Ostalo je još "samo" 38 dana do izlaska na birališta, a osim negativne kampanje, glasači u Srbiji do sada nisu imali prilike da vide ništa drugo - nema predizbornih spotova, konkretnih planova političkih partija i lista, predizbornih skupova. Sveopšti osećaj je da se sa kampanjom nije ni stajalo od prošlih izbora, a da ono što nas očekuje do 17. decembra poprima oblik i te kako "prljave" kampanje, koja samo dobija na intenzitetu.

"Ovo što smo do sada videli je prilično žestoko - svakog dana smo svedoci žestokih obračuna i vrlo često i niskih udaraca, a očekujem da će nastavak biti još žustriji, da ne kažem prljaviji. Izborna kampanja nosi neki intenzitet, ali i neke stvari koje ne bi trebalo da budu prisutne. Nažalost, očekujem da ćemo do 17. decembra biti svedoci mnogo toga", rekao je Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić".

Premda su i vlast i opozicija tvrdili da su spremni za izbore 17. decembra, čini se kao da u suštini nemamo kampanju, stava je izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.

"Ako se ne varam, do sada smo imali jedan ili dva preizborna skupa, nemamo nijedan preizborni spot, liste ni blizu nisu sve predate, čini se da su se stranke fokusirale na neke druge teme. Postoje tu neke aktivnosti - što vladajuće koalicije, što opozicije, ali ono što je najzanimljivije ljudima da gledaju, zapravo nije ni krenulo"

Klačar smatra da će svi aduti političkih partija biti sačuvani za nekih poslednjih tridesetak dana uoči 17. decembra, ali da političari u međuvremenu neće gubiti vreme, te će pokušavati da na različite načine dođu do svojih potencijalnih birača.

Govoreći o tim "različitim i alternativnim" načinima na koje političari dolaze do svojih birača, politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže da postoji mnogo "deguntantnih" stvari koje su do sada obeležile kampanju. 

"Gospodin Vučić, ako išta dobro zna da radi, to je da vodi kampanju. Ne samo u smislu rezultata, i kada je gubio, bio je dobar u tome. Opozicija je, s druge strane, tražila izbore i iznenađeni su time što su dobili, izbore u decembarskom roku. Mislim da upravo opozicija nije baš najspremnija i da nisu to očekivali, pa je u tom smislu Vučić dobro odigrao taj manevar", smatra Vukadinović.

Euronews

Ipak, kampanju je nazvao "ličnom", pre svega zbog narativa u kojem se potenciraju "prljavi" napadi na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

"Nije da toga nije bilo i ranije kada su u pitanju neki opozicioni lideri. Ne mislim da to treba da se vraća i sada, mislim da je čak i kontraproduktivno, a svakako i neukusno. Pravde radi, smatram da Vučić to namerno potencira i da je sve to prebacio na taj neki lični plan", kaže Vukadinović i nastavlja:

"Kako smo od francusko-nemačkog sporazuma, inflacije, priče o demokratiji završili na priči ko je kome otac i dete? Ružno je, mislim da tu za opoziciju 'nema hleba' i povrh svega je neukusno. Ali, podsećam da je i vlast vodila ružne kampanje protiv Đilasa, Jeremića i drugih lidera. Zato mislim da nas očekuje ne mlaka kampanja, nego zlo. Biću srećan ako se dovučemo do tih izbora bez prevelikog tumbanja. Daj bože da ja malo preterujem"

"Predstojeći izbori percipirani kao 'važni', očekuje se dobra izlaznost"

Pejić kaže da trenutna "prljava" kampanja predstavlja tanku liniju između koristi i kontraproduktivne reakcije od strane birača.

"Političari često to rade smišljeno, računajući da će diskreditovati političke protivnike. Međutim, vrlo brzo se pređe ta linija i onda imaju nešto što ne očekuju i ne žele. Ničija porodica ne sme ni verbalno ni fizički biti napadnuta, o tome da ni ne govorim. Takav loš manir bit trebalo istrebiti iz političkog života"

Klačar pak, kaže da trenutna kampanja koja se vodi u Srbiji, nije ništa što se ne može videti u svetu.

"Negativne kampanje su deo strategije za koje se odluče političke partije. One mogu proizvesti nižu izlaznost, što verovatno neće biti slučaj u Srbiji jer se faktički nalazimo u predizbornoj kampanji u poslednjih godinu i po-dve. Osim toga, ovi izbori su percipirani kao 'važni'", smatra Klačar i nastavlja:

"Političke stranke nameću u svojim prezentacijama da su ovo 'važni', pa čak i 'istorijski' izbori. Jesu važni i to je Aleksandar Vučić podigao ulog sebi i drugima rekavši da će prvi sledeći izbori biti 2027. godine"

Euronews

Stoga, smatra Klačar, ovo su izbori na kojima se "dele karte" za naredne tri, četiri godine.

"Birači su spremni, znamo iz iskustva u Cesidu da je uvek pristojna izlaznost kada je percepcija izbora kao važnih i neizvesnih. Sada ta percepcija definitivno postoji"

Onda - čemu negativna kampanja ako se očekuje visoka izlaznost?

"Takve kampanje se koriste da bi se podstakao, ono što se u nauci zove, politički cinizam. Na takav način se mala populacija ljudi tzv. 'mekih', neodlučnih birača podstiče da odustane, da kaže 'ne mogu ovo, previše mi je, ne pronalazim se u tome'. Mislim da je strategija negativnih kampanja upravo u tome. Što se tiče porodica, to ne sme biti deo nijedne kampanje", kaže Klačar.

"Najveće fluktuacije među desno opredeljenim glasačima"

Rezultati istraživanja agencije Faktor plus od 13. oktobra pokazuju da bi na predstojećim izborima SNS osvojio ubedljivo najviše glasova - 44,5 odsto, koalicija Dveri/Zavetnici 17, SPS 10,8, SSP 8,1. Međutim, istraživanje iste agencije od 22. oktobra pokazuje potpuno drugačije rezultate - SNS 38,5, SPS 9,6, SSP 6,2, Dveri/Zavetnici 5,6.

Pejić kaže da je prirodno da se rezultati razlikuju jer su obrađivali samo one partije i liste koje su do tada potvrdile učešće na izborima, ali da je evidentno da će se fluktuacije nastaviti sve do 17. decembra, posebno na desnoj strani.

"Malo je apsurdno da imamo toliko kolona na toj strani, ali u ovom trenutku to su birači koji relativno slično razmišljaju i u datom trenutku će se opredeliti za neku od tih partija koje dele mnogo glasača sa SRS-om i SPS-om. Biće tu prelazaka, odnosno preorijentisanja na različite opcije jer nema bitnijih razlika. Više je stvar u poverenju ko bi mogao da sprovede određenu politiku", kaže Pejić i nastavlja:

"Oni su svi složni da su protiv francusko-nemačkog plana, sankcija Rusiji, kao i dobar deo građana Srbije. Ali, ono što je nedostatak, nemaju ništa posle te tri tačke"

Euronews

Ističe da iako kod građana Srbije postoji snažno zastupljena emocija kao karta na koju se može igrati, odlučiće racio ponajviše zbog straha i svežih sećanja iz devedesetih.

"Desna strana bi trebalo da povede računa o tome", smatra on.

Kada je reč o proevropskoj opoziciji, ona je jasno definisana i zasnovana na borbi protiv aktuelne vlasti bez mnogo ideoloških opredeljivanja, premda postoje značajne razlike među aktuelnim partijama koje čine koaliciju.

"Možda tu leži odgovor zašto su se ujedinili. Da su ostali odvojeni, dolazilo bi do većih sukoba. Ovako su protiv aktuelne vlasti, svako iz svojih razloga", kaže Pejić.

"Niko se nije barjačio Kosovom u predizbornoj kampanji"

Nauka kaže da se ljudi odlučuju za koga će glasati na osnovu teme, imidža ljudi i stranačke identifikacije. Međutim, nešto je drugačije, smatra Klačar, i to ne samo u Srbiji, nego i u svetu.

"Postoji Teorija racionalnog birača koja govori da će birači izaći na izbore samo ako racionalno procene da će imati veću korist od izlaska nego da ostanu kod kuće. Ta teorija je dramatično promenjena osamdesetih godina, a sada se odlučuju tako što imaju emocije, određene zebnje i strahove i vrlo često, oni koji imaju priliku da upravljaju kampanjama i diktiraju tu tzv. emotivnu agendu"

Kaže da Srbija tu nije izuzetak, pa je i to jedan od razloga zašto pitanje Kosova i Metohije nije toliko zastupljeno u kampanji.

"Čak i veliki igrački, što je danas Aleksandar Vučić, ranije Demokratska stranka, još ranije i Slobodan Milošević, nisu barjačili sa Kosovom i ne bez razloga. Vi u kampanji morate da ponudite nešto što birači treba lično za sebe da osete, ne neku korist, već nešto što je važno. Sa Kosovom je vrlo teško ponuditi takvo rešenje jer su ljudi dovoljno racionalni da znaju da takvo rešenje, koje često nude deničari, nije tako lako ispuniti"

Da je tako, smatra Klačar, desničari bi davno napravili jedan sjajan rezultat na izborima.

"Da je ta priča generalno tako jednostavna, onda bi svi oni koji su protiv nekog rešenja, glasali za stranku koja im nudi neko drugo rešenje, ali ne glasaju jer to nije tako lako dostižno", zaključuje on u emisiji "Direktno sa Minjom".