Poruke o boljem životu tokom predizborne kampanje: Koliko su realna ekonomska obećanja vlasti i opozicije?

Izborna kampanja u Srbiji počela je žestoko, a već smo svedoci međusobnih optuživanja predstavnika vlasti i opozicije. Međutim, u svoj toj predizbornoj buci provejavaju obećanja o boljem životu, ekonomskom prosperitetu i rastu standarda. U ovom periodu slušamo šta nam političari obećavaju za naredne četiri godine, i neka ekonomska obećanja su se već pojavila.  

Šta je to što nam obećavaju učesnici aktuelne izborne kampanje u Srbiji? Izlistaćemo neke od primera navoda o platama, panzijama, minimalcu, oporezivanju i kreditima.

Iz SNS navode da će prosečna plata 2027. godine biti 1.400 evra, prosečna penzija 620 evra, mininalna zarada 650 evra, a da će ulaganja u izložbu EXPO 2027 biti 12 milijardi evra.

Kada je reč o SSP-u, od njih su se mogla čuti obećanja o "vraćanju novca penzionerima", da će rast BDP- biti od pet do 10 odsto, o 15 milijardi evra investicija godišnje, i o rastu zarada i smanjenju siromaštva.

Koalicija NADA insistira na racionalizaciji državnog aparata, smanjenju javne potrošnje i pravičnim i ravnomernim poreskim opterećenjima, kao i na jeftinijim kreditima građana. Stranka Zavetnici je istakla teme "obnove ekonomskog suvereniteta", jačanja malih i srednjih preduzeća, osnivanja razvojne banke i progresivnog oporezivanja. 

O tome da li su ovakva obećanja realna i kako razlikovati ono što je ekonomski moguće od želja političara govorili su sagovornici emisije Euronews centar.  

Da li se može prepoznati koja obećanja su realna a koja nisu?

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković kaže, govoreći generalno o obećanjima u izbornim kampanjama da je za neke stvari odmah jasno da ne mogu biti ispunjene, a da o nekima može da se razgovara.  

Ekonimista i predsednik Libeka Mihailo Gajić dodaje da je za neke stvari i ekonomistima teško da razluče da li su ostvarive, ali da postoji nešto za šta se vidi "iz aviona" da ne može da se dogodi, dok za neke druge stvari sve zavisi od okolnosti. 

Privrednik Toplica Spasojević se nadovezao konstatacijom da se nerealna obećanja pred izbore dešavaju u svakoj zemlji, i podseća da u Srbiji postoji duga istorija obećavanja. 

"Po meni, dosta se sada radi na tome da se obećanja ostvare, jer se shvatilo šta znači snaga birača. Posebno vladajuća stranka mora da obeća stvari koje može da ispuni ukoliko ima više šanse da ostane na vlasti, jer sledeći put neće imati novu šansu", rekao je Spasijević.

Euronews Srbija

Kada je reč o obećanjima vladajuće stranke o prosečnim platama i penzijama, profesorka Žarković napominje da se ona odnose na kraj 2027. godine. Kako je dodala, ako pogledamo unazad koliko je rasla prosečna zarada, "to bi otprilike bilo to".

"Ako bismo morali da kažemo da li je realno ili ne, realno je. Samo što bismo morali malo da se potrudimo i to zavisi od niza faktora", istakla je profesorka.  

Podseća da smo imali pandemiju, rat u Ukrajini, i da ima mnogo neizvesnosti koje su povezane sa nekim geostrateškim komponovanjima, a koje mogu da utiču i na nas, naročito ako sve to bude uticalo na naše glavne trgovinske partnere.

Takođe, profesorka Žarković kaže da je inflacija globalni fenomen, ali da je Srbija uz Mađarsku pokazala da je najmanje spremna da se od nje odbrani. Zbog toga kaže da je bitno koliko će tih 1.400 evra stvarno da vredi, jer se predviđa nestabilan period. 

Mihailo Gajić takođe ističe da se "uz malo statistike i gimnastike" neke stvari mogu dostići, ali navodi da je pitanje da li ćemo imati realne osnove za tako nešto, odnosno kako će privreda poslovati i da li će moći da isplati te zarade. Osim toga, i on je pokrenuo pitanje inflacije i upitao šta će za tu platu moći da se kupi, a dodao je i da sama prosečna zarada nije baš najbolji indikator zbog toga što postoje različiti dijapazoni niskih i visokih zarada.

Kada je reč o uglu privrednika, Toplica Spasojević je rekao da su na sreću strane direktne investicije i dalje visoke, kao i da doznake ne padaju.

"I dalje možemo uspešno da se zadužujemo na tržištu novca u inostranstvu i zemlji, i na taj način možemo da kreiramo investicione cikluse koji na neki način pospešuju potrebu za određenim kvalifikacionim strukturama", naveo je on.

Govoreći o rastu penzija, Mihailo Gajić je naveo da je finansiranje državnog penzionog sistema jako čudno u ovom trenutku i da, iako zvanično postoje neki zakoni, u praksi se ne sprovode.

Euronews Srbija

"Država usvoji fiskalna pravila, onda izmenama zakona o budžetskom sistemu odjednom menjamo i povećavamo penzije, jer smo odlučili da je politički sistem takav da nam trebaju glasovi penzionera", naveo je i dodao da to nije ništa novo niti neuobičajeno i da bi to radili političari u drugim zemljama, ali da je pitanje da li im sistem to dozvoljava.

Napominje i da smo 2008. godine imali veliko neodrživo povećanje penzija, što je bio uslov za opstanak tadašnje vlade.  

Spasojević dodaje da je potrebno da penzineri žive normalno kao i ostali ljudi i da je to moguće samo ako se promeni sistem investiranja. Ističe da se domaća prireda plaši da investira jer nema svoje zaštitnike.

Euronews Srbija

Kada je reč o obećanjima koje je iznela Stranka slobode i pravde, jedna od glavnih stvari je "vraćanje" penzija koje su umanjene tokom perioda fiskalne konsolidacije. Oni su napravili i kalkulator koliko bi ko novca dobio.

Profesorka Žarković ističe da uvek mogu da se pronađu pare za tako nešto i podseća da se govorilo o cifri od oko milijardu evra, za šta kaže da je nekih 1,7 odsto BDP-a.

"To su velike pare. Recimo polovina godišnjeg budžeta za obrazovanje. To je više nego sva socijalna davanja. Te pare je moguće pronaći, ali mi je pre pitanje da li je to zaista neophodno. Ne ulazim u pravni deo, ne razumem se u to. Nego više ekonomski, i tu mislim šta bi alternativno s tim novcem moglo da se uradi", rekla je ona.

Kaže i da zavisi kako bi se to realizovalo i da bi to bilo moguće kroz rate, ali napominje da bi to bilo slično postojećim jednokratnim davanjima i da bi dodatno podgrejalo inflaciju.

Govoreći o opravdanosti ove mere, Gajić navodi da to pre svega zavisi od toga kako ko ocenjuje fiskalnu konsolidaciju. Međutim, dodaje da većina tih penzinera više nije sa nama, ali da bi se novac davao i naslednicima. Kako kaže, plaši se da bi to povećalo broj postupaka pred sudovima i notarima.

Profesorka Žarković ukazuje na jedan drugi predlog SPP-a o tome da se dodele penzije svima koji su stariji od 65 godina, odnosno da se uvedu socijalne penzije koje imaju mnoge zemlje.

"Mislim da to jeste dobar predlog i da bi o tome trebalo da se vodi računa, jer tu ima oko 100.000 ili možda čak do 200.000 onih koji su stari, a nemaju nikakve prihode. Ja bih nekako pre to podržala", rekla je.

Spasojević ocenjuje da je predlog o vraćanju penzija u funkciji kampanje i da se svi bore istim sredstvima. Smatra da su to stvari koje bi trebalo odraditi, ali i on je pre za to da se uvede minimalna univerzalna penzija. Podseća da je reč o osetljivim kategorijama i da je Ministarstvo energetike napravilo neku vrstu socijalnih karata.

"Moramo tim kategorijama da se bavimo, a to su prepoznale i vladajuća i opoziciona partija", rekao je Spasojević.