Igre 
Trećina odredbi Briselskog sporazuma do danas neispunjena, najznačajnija od njih je ZSO
Komentari07/11/2023
-18:00
Prošlo je više od deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, ali je trećina njegovih odredbi do danas ostala mrtvo slovo na papiru. Sporazum koji se sastoji od 15 tačaka, ostao je ispunjen tek delimično, a njegove neispunjene stavke i danas su predmet sporenja Beograda i Prištine - najveću od njih predstavlja formiranje Zajednice srpskih opština, što ni do danas nije učinjeno.
Briselski sporazum, ili zvanično prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, potpisali su 19. aprila 2013. godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i tadašnji kosovski premijer Hašim Tači. Sporazum se sastojao od 15 tačaka, od kojih su se prvih šest odnosile na obavezu Prištine da formira ZSO, dok su ostale tačke podrazumevale obavezu Beograda u tri oblasti - pravosuđu, policiji i lokalnim izborima.
Tačke 7,8 i 9 predviđale su da se policija na severu Kosova integriše u okvir kosovske policije, kao i da se članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura ponude mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama. Zauzvrat, Beogradu je garantovano da će regionalni komandant policije za četiri većinske srpske opštine na severu biti kosovski Srbin. Beograd je ovu obavezu ispunio i već sledeće godine više od 280 bivših pripadnika MUP-a Srbije integrisano je u kosovsku policiju.
Tačka 10 previđala je integraciju sudskih vlasti u pravni sistem Kosova. Slično kao i u slučaju policije, predviđeno je da Apelacioni sud u Prištini uspostavi veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba, a koje će biti nadležno za sve opštine u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo. Tačka 10 razrađena je novim sporazumom o pravosuđu iz februara 2015. godine i polaganjem zakletve u oktobru 2017. godine, srpske sudije i tužioci integrisali su se u pravosudni sistem Kosova.
Tačka 11 podrazumevala je organizaciju lokalnih izbora u severnim opštinama u skladu sa kosovskim zakonima. Iako je Beograd pozivao Srbe da izađu na birališta, kampanja bojkota uticala je na smanjenje izlaznosti u severnim opštinama, pa je tako na glasanje izašlo oko 22 odsto birača Severne Mitrovice, dok je izlaznost u Leposaviću bila oko 23 odsto, a u Zubinom Potoku oko 31 odsto. Dok je izlaznost u srpskim sredinama južno od Ibra bila natpolovična.
Ostale tačke Briselskog sporazuma uglavnom su se odnosile na tehničke detalje ispunjavanja obaveza i na naredne korake u dijalogu. Dok je pretposlednja tačka podrazumevala obavezu da nijedna strana neće drugu blokirati na njenom putu ka Evropskoj uniji.
Gogić o formiranju ZSO: Sve se vrti u krug
Predstavnici vlasti u Beogradu sve vreme tvrde da su ispunili sve što je dogovoreno Briselskim sporazumom, a da Priština nije. S druge strane, stižu optužbe da ni Beograd nije ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma. Za Beograd - najvažnija je ZSO.
Povezane vesti
Politkolog Ognjen Gogić, međutim, podseća da je i pre sporazuma 2013. bio postignut čitav niz tehničkih sporazuma koje je u to vreme vodio glavni pregovarač Borko Stefanović, a učinak u njihovom sprovođenju je takođe mešovit. Reč je o sporazumima o regionalnom predstavljanju Kosova, o carinskom pečatu, o slobodi kretanja, energetici...
Gogić kaže da glavna "trampa", u zamenu za ustupke Beograda bila je da se formira ZSO. U međuvremenu, posle dugogodišnjeg neformiranja ZSO, Srbi su reagovali napuštanjem institucija – lokalnih samouprava, policije, sudstva, bojkotom izbora. Srpska lista je povratak u institucije uslovljavala formiranjem ZSO, što je Priština odbijala. Gogić navodi da se sve vrti u krug, ali smatra i da su razlozi mnogo dublji.
Prošle godine dogovorena je mapa puta za sprovođenje sporazuma u oblasti energetike, ali ubrzo su krenule optužbe iz Prištine da kompanija Elektrosever, osnovana po kosovskim propisima, da bi vršila snabdevanje i naplatu električne energije u opštinama na severu Kosova, krši rokove, a onda i pretnje da bi mogla da izgubi licencu.
"Sporazum o energetici je postignut po treći put, taj sporazum je bio mapa puta za sprovođenje prethodna dva sporazuma i kako stoje stvari nema naznaka da će biti on sproveden, radi se o tome da tu postoje zasta teški, komplikovani, tehnički uslovi, što formalno-pravno, što u smislu tehnologije snabdevanja električnom energijom. Mislim da tu odgovornost u velikoj meri leži na Prištini, koja jednostavno nije imala kapacitet da sprovede svoje obaveze i često je zapravo dolazilo do kašnjenja i sa tim sporazumima i sa drugima zato što Priština nije umela da sprovde neophodne korake, tako da kako stoje stvari nedavno je pokrenuta ta tema, čak se govori o nekom represivnijem pristupu da će Priština da iznudi sprovođenje tog sporazuma, ali mislim da odgovornost leži na Prištini koja nema odgovarajuće kapacitete da taj sporazum sprovede", zaključio je Gogić.
Preporuka za vas
Komentari (0)