Očekivanja pred izbore u Srbiji: U koliko kolona izlazi opozicija i da li će ta odluka uticati na rezultate glasanja?

Izbori u Srbiji najavljeni za 17. decembar, političke stranke su u procesu pregrupisavanja i dok će, po svemu sudeći, proevropski deo opozicije pred birače u jednoj koloni, onaj desni deo orjentisanih stranaka, još nije odlučio te se pominje da će ili u jednoj ili čak tri kolone. Sagovornici Euronews Srbija nadaju se da će uskoro biti i formalno raspisani izbori, i da će će se znati na koje će sve birači da izađu, te poručuju i da dogovor opozicionih stranaka treba da bude proizvod usaglašavanja oko temeljnih političkih stavova oko nekog vrednosnog sistema, konkretnih rešenja, novih kandidata. Stranke takođe, poručuju sagovornici Euronews Srbija, moraju i da stvore potrebu, odnosno želju kod neopredeljenog dela birača da izađu na izbore i da se izjasne.

Govoreći o jednoj listi na kojoj će na izborima nastupiti opozicija, predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić rekao je juče za Euronews Srbija da su dogovori opozicije okupljene oko protesta "Srbija protiv nasilja" u finišu i da su na pragu da se dogovore da nastupe jedinstveno na predstojećim izborima. 

"Načelno smo priveli kraju razgovore. Očekujemo u narednih nekoliko dana da finiširamo sve to i da na izborima nastupimo što jedinstvenije i u Republici, Beogradu, pokrajini", rekao je Aleksić za Euronews Srbija.

On je naveo da bi idealno za opoziciju bilo da grupacija "Srbija protiv nasilja" čini jednu listu, a da drugu listu čine stranke desnice.

"To bi bio najbolji scenario za opoziciju i način da se ugrozi režim Aleksandra Vučića", rekao je Aleksić.

Pregovori se vode da u jednoj koloni, okupljeni oko jedne liste "Srbija protiv nasilja" budu Zeleno-levi front, Stranka slobode i pravde, Narodni pokret, Zajedno, Ekološki ustanak, Srbija centar (SRCE), Demokratska stranka. 

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, govoreći o jednoj listi opozicije, rekao je da ih do takve odluke više ne dele nedelje ili meseci, "dele nas samo dani i kada budemo imali kompletnu informaciju mi ćemo pred građane izaći".

"Sve je u najboljem redu, siguran sam da će organizatori protesta 'Srbija protiv nasilja' nastupiti zajedno, siguran sam da će to biti ubedljivo najjača opoziciona lista na nivou republike, a siguran da ćemo biti ozbiljni konkurenti SNS-u u borbi za prvo mesto, a da ćemo gradu Beogradu sigurno biti prvoplasirana lista", rekao je Grbović.   

Kome odgovaraju izbori?

Izbori, poručuje za Euronews Srbija Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka, u potpunosti trenutno ne odgovaraju nikome, ali da mu se čini da im se i jedni i drugi raduju.

"Nadam se da ćemo uskoro i saznati u formalno raspisivanje izbora i tačno koji će izbori biti. Nažalost, izborni uslovi se neće popraviti. To smo na kraju krajeva i videli po atmosferi u Skupštini i čak mi se čini da će ovo biti jedna od najprljavijih kampanja koje smo gledali u poslednjih nekoliko godina između ostalog i zbog činjenice da će ovo biti prvi kometitivni izbori, odnosno da će opozicija imati šansu da osvoji vlast, makar na gradskom nivou, možda i još nekim sredinama što će onda možda dodatno motivisati naprednjake da brane ono što sada imaju, a to je manje više celokupna vlast na svim nivoima u republici", rekao je Spasojević.

Na pitanje kako će izgledati izlazak opozicije na izbore i da li će biti u jednoj koloni kako se poslednjih dana pominje, Spasojević kaže:

"To je čini mi se dobra vest za ovu grupaciju. Ona je dosta heterogena i ako su uspeli, a deluje da su uspeli da se dogovore oko jedne liste - to znači da možemo da očekujemo i određeni sinergetski efekat. Dakle, mali deo rasutih glasova sa te proevropske građanske, liberalne strane političkog spektra i čini mi se da će oni biti glavni takmaci, odnosno da će ipak biti u značajnoj meri snažniji od onoga što može da ponudi opozicija na drugoj strani. Oni će se u ovoj izbornoj trci profilisati kao vodeća opoziciona grupacija".

Izazovi desno orijentisanih stranaka

Upitan koliko je izvesno da će desno orjentisane strane ići u jednoj ili tri kolone, Spasojević kaže da je do nedavno izgledalo da će biti efikasniji u pravljenju jedinstvene kolone.

"Iako je delovalo pre nekoliko meseci da su oni brži i efikasniji u pravljenju te jedne kolone čini se da je došlo do nekih podela i da za sada deluj izvesno da će Dveri i Zavetnici sigurno ići zajedno. Diskutabilno je da li će im se pridružiti Novi DSS. Dodatni je izazov to što je Narodna stranka prešla u ovaj blok i pokušava sada da i ona napravi neku koaliciju sa nekim od stranaka u ovom bloku. Za njih čini mi se da i ako idu u tri kolone, što je za njih za sada najlošiji scenario, verovatno će sve tri kolone preći cenzus. Problem je onda što se gubi sinergetski efekat koji može da se napravi i time šaljete dosta čudnu poruku biračima - ako sada ne možete da se dogovorite kako ćete se dogovoriti nakon izbora", poručuje Spasojević.

Očekuje i da taj blok napravi sličan rezultat koji je imao na prethodnim izborima ali da mu se čini da tu neće biti nekog značajnijeg rasta, "između ostalog i zato što su ove stranke bile dosta pasivnije u poslednjih nekoliko meseci, odnosno držale su se na distanci od onoga što je ključni politički događaj - a to su protesti "Srbija protiv nasilja".

Govoreći o pregrupisavanju opozicije, politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Euronews Srbija da je politika stvar dogovora i da su lokalni izbori najveća šansa opozicije.

"Politika je stvar dogovora. To ne treba da bude samo dogovor koji bi imao tu taktičku dimenziju da se oni (opozicija) ujedinjuju da bi podigli rezultat, jer to deluje krajnje veštački. Nego taj dogovor prosto mora da bude proizvod nekog usaglašavanja oko temeljnih političkih stavova oko nekog vrednosnog sistema, oko nekih konkretnih rešenja i oko nekih novih kandidata koji bi bili ponuđeni građanima, jer ovi svi lideri koji su u prvom planu, ipak imaju limitirane potencijale za napredak u biračkom telu", rekao je Vuk Stanković. 

Kaže i da vlast može da se ugrozi na mnoge načine, ne samo ujedinjavanjem opozicije.

"Ne morate nužno preko nekih matematičkih kalkulacija koje nužno nisu povezane sa načinom na koji vas birači percipiraju. Politika nije neko puko sabiranje aktera, koji imaju neke rejtinge, sada da ih mehanički sabirate i da imate količnik koji je kao veći nego što bi bila pojedinačna neka lista", navodi politički analitičar.

Dodaje, moraju da imaju nastup, da pronađu temu, odgovore na čitav niz izazova koji se nameću u datom trenutku.

"Morate da stvorite pre svega kod neopredeljenog dela birača potrebu da se izjasne i zaokruže vas. Nisam siguran da su opozicioni političari iskoristili ono što se zove momentum ovih protesta da, na primer, poboljšaju sebi šanse za nastup na izborima. Oni su ignorisali dugo vremena izbore kao temu. Kad su  videli da su izbori jedini način ostvare ono zbog čega su izašli na ulicu, izbore su prihvatili. l ne zaboravite da u piku protesta u trenutku kada su protesti bili najjači, oni su pričali o nekoj tehničkoj vladi i o delegitimizaciji sadašnje vlasti", kaže on i dodaje:

"Onda se protest raspao pa je vlast počela da definiše dinamiku i karakter izbora i na kraju su dobili izbore do kraja godine". 

Na pitanje šta je izvesnije da desnica ide u jednoj ili dve kolone, kaže da je udruživanje tih stranaka stvar volje ljudi koji sede u njima. A volje, kako dodaje, očigledno nema.

"Nema volje ni za jednu proevropsku listu, budimo iskreni. I to ako se napravi, delovaće veštački. Pregrupisavanje mora da bude spontano i autentično i mora da bude udruživanje autentično. Da li vi mislite da bi nastalo pet stranaka iz DS u poslednjih nekoliko godina da su ti ljudi zaista lično i politički mogli da idu zajedno? Pa ne bi. Dakle i sada kad se skupe zajedno, oni moraju da nađu neki viši cilj. Nisam video da su našli neki viši cilj, osim negativne opsesije vlašću", rekao je Vuk Stanković. 

Mimo želje da smene vlast, šta je ponuda opozicionih stranaka, upitao je Vuk Stanković. Kaže da se u poslednjih 11 godina vlasti SNS desila "erozija Demokratske stranke kao institucije", te podsetio da su iz DS izašli mnogi koji sada imaju svoje stranke. 

"Onda su postale one manje partije sa liderima koji su od trenutka do trenutka izlazili kao bitni. Ponoš možda najupečatljiviji sa tih 600.000 glasova na predsedničkim izborima, ali mimo toga vi kad uzmete realne političke parametre, ne vidite da tu ima nekog sadržaja mobilizacijskog za građanstvo i za čitav niz aktivista", ističe Vuk Stanković.

Kaže i da će ovi izbori biti veoma zahtevni zato što su na više nivoa i da se "tu testira organizaciono, akciona i medijsko propagandna aktivnost jedne partije". 

Odlazeći-dolazeći Šapić

Govoreći o izborima u Beogradu, Spasojević kaže da za sada deluje da će odlazeći gradonačelnik Aleksandar Šapić biti ponovo kandidat SNS.

"Čini se da će biti Šapić kandidat SNS uprkos, meni se čini dosta lošem rejtingu. Ali, na kraju uvek je i problem da sklonite onoga koji je sada na vlasti, jer vam to onda pravi probleme u kampanji. Opozicija svakako očekuje dobar rezulatat i moguće je da će ove desne stranke biti zapravo one koje će odlučivati o novoj većini, što onda može i da nam dodatno objasni i tu dinamiku između Novog DSS, Dveri i Zavetnika", rekao je Spasojević.

Smatra i da je sasvim sigurno je da će opozicija imati dobru priliku da formira vlast ili bar da bude još bliže u odnosu na izbore 2022. godine parlamentarnoj većini.

I Dejan Vuk Stanković je mišljenja da će Šapić biti kandidat SNS na izborima za Beograd.

"Mislim da je hrabrim potezom da podnese ostavku na mesto gradonačelnika sebi negde kupio moralni kredit u stranci da ide i da trči trku za gradonačelnika. Druga stvar, mislim da u uslovima nedostatka nekog opozicionog kandidata koji je neprepoznatljiv, Šapićeve šanse rastu. 
Jer on ima određeno političko iskustvo, dolazi iz sveta sporta za širu javnost, ima iskustvo i samostalnog nastupa i pobede na lokalnim izborima u Beogradu. Sada ima iza sebe ipak jednu nezanemarivu, naprotiv vrlo respektabilnu infrastrukturu SNS i ide na izbore sa pozicije vlasti, što je uvek jedna vrsta faktičke prednosti u odnosu na to kada ste izazivač iz opozicije", rekao je.