Igre 
Koliko su usklađene poruke iz EU o proširenju: Lideri EU u Tirani opet o ubrzanju članstva, Kosovo ponovo glavna tema
Komentari17/10/2023
-16:28
Lideri EU poručili su na samitu Berlinskog procesa koji je juče održan u Tirani da treba da se ubrza proces članstva zemalja Zapadnog Balkana u evropskom bloku. Nemački kancelar Olaf Šolc je rekao da 20 godina nakon što je zemljama regiona obećano pristupanje, to mora da se dogodi vrlo brzo. To je poruka koju su poslednje vreme sve češće čuje, ali pitanje je šta će se konkretno desiti kako bi se taj put stvarno ubrzao.
Povodom izjave predsednika Evropskog saveta Šarl Mišel na otvaranju Samita u Tirani da i Evropska unija i Zapadni Balkan budu spremni za proširenje EU 2030. godine, poznavaoci političkih prilika koji su prisustvovali jučerašnjem samitu, međutim, kažu da je Šarl Mišel malo više optimista.
Članice EU, kako su rekli premijeri pojedinih zemalja Unije, ne vole da se licitira sa datumima i da je za članstvo potrebno ispuniti dobro poznate uslove.
Na pominjanje 2030. kao nekog roka za članstvo u EU, premijer Crne Gore Dritan Abazović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je kasno za Crnu Goru.
Drugi se nisu izjašnjavali oko roka, rekli su da je njihov zadatak da ispune sve zahteve EU.
Međutim, Edi Rama je s obzirom da se juče najviše puta obraćao i medijima i na određenim sastancima, rekao da EU nema korektan odnos prema zemljama Zapadnog Balkana i zatražio da bar za početak sve zemlje koje već imaju otvorene pristupne pregovore, dobiju status posmatrača.
"Hvala vam na svemu što ste uložili i ulažete u Zapadni Balkan ali me zabrinjava to što nas većina iz EU posećuje ali vrlo malo nas sa Zapadnog Balkana ide u EU, odnosno postaje član EU", rekao je Rama.
Povezane vesti
Sinoć je u Tiranu doputovao i francuski predsednik Emanuel Makron. On juče nije bio na samitu Berlinskog procesa. Očekuje se da se danas sastane sa premijerom i predsednikom Albanije, sa kojima će osim evropske budućnosti Albanije, razgovarati i o evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana.
"Poruke iz Evropskog saveta i Evropske komisije nisu do kraja usklađene"
Poruke lidera EU sa samita u Tirani da treba da se ubrza proces članstva zemalja Zapadnog Balkana za Savu Mitrovića iz Centra za evropske politike nisu nove ali one, kako ocenjuje, polako izrastaju u jednu koherentnu strategiju.
On kaže da je taj takozvani četvorostubni plan rasta za Zapadni Balkan nešto što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već pomenula u svom govoru na GlobSeku u Bratislavi na bezbednosnom forumu.
"Tada je takođe iznela plan po kojem bi države Zapadnog Balkana najpre trebalo da budu sektorski integrisane u EU, odnosno u jedinstveno tržište i određene aspekte jedinstvenog tržišta, da je neophodno dodatno raditi na regionalnim ekonomskim integracijama, pre svega na zajedničkom regionalnom tržištu kao jednoj od inicijativa u okviru Berlinskog procesa, da se sve to mora sprovoditi paralelno sa sprovođenjem unutrašnjih reformi i to u onim ključnim oblastima i da je EU u tom smislu spremna da ponudi neke dodatne fondove, odnosno finansijska sredstva da bi se to realizovalo", rekao je Mitrović.
Na samitu u Tirani je, kako kaže, pre svega bio akcenat na sektorskoj integraciji, uvećavanju fondova, a onda je Šarl Mišel poručio da 2030. godina treba da bude neki indikativni vremenski rok do kada bi EU morala da bude spremna da prihvati nove države članice i integriše države Zapadnog Balkana.
"Međutim, ove dve poruke koje su dolazile od Evropskog saveta i Evropske komisije nisu bile do kraja usklađene, pa je Evropska komisija rekla - ne, mi ne želimo rokove, onda je prosto ta retorika ublažena", dodao je on.
Kako EU planira da integriše Zapadni Balkan i do kada
Mitrović je naveo da mu se čini da polako idemo ka jednoj zajedničkoj strategiji koja se oslanja i na ono što je Centar za evropske politike predlagao, odnosno jednu vrstu faznog pristupanja EU, koje bi verovatno moralo da uključi i tu sektorsku integraciju, ali postepeno, po fazama, i na osnovu zasluga.
Povezane vesti
To bi, dodaje, podrazumevalo da fondovi budu uvećani, ali da se obezbeđivanje finansijskih sredstava za države Zapadnog Balkana odvija tako da ono bude potpuno usklađeno sa stepenom pripremljenosti za članstvo.
"Kako napredujete u reformama, tako dobijate pristup većim fondovima i tu je pomenut plan po kojem bi trebalo da se odvoji novih šest milijardi evra sredstava za zemlje Zapadnog Balkana, četiri u zajmovima, dve milijarde u grantovima. Još uvek nije dovoljno jasno da li se radi o novom fondu ili reviziji trenutnog instrumenta za pristupnu pomoć, to je ono što EU treba dodatno da razradi. Očekujem da ćemo u narednim mesecima dobiti odgovor direktno od evropskih zvaničnika kako oni planiraju da integrišu Zapadni Balkan i do kada, što je osnovno pitanje", rekao je Mitrović.
Na pitanje kako Srbija stoji u reformama, Mitrović je naveo da će se to najbolje videti kada se dobije novi godišnji izveštaj Evropske komisije, ali i dodao da je Srbija, prema analizama Centra za evropske politike, u poziciji stagniranja već pet ili šest godina.
Povezane vesti
"Tu imamo minimalne promene, uglavnom u ekonomskim poglavljima i poglavljima tehničkog karaktera, koja nisu nevažna ali u onim ključnim poglavljima, fundamentalnim oblastima vladavine prava, Srbija ozbiljno stagnira. Sa ratom u Ukrajini dobili smo još jedno, u neformalnom smislu, blokirajuće poglavlje - 31, odnosno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU gde je Srbija zabeležila nazadovanje u prethodnom godišnjem izveštaju. Videćemo šta će nam godišnji izveštaj Evropske komisije doneti 2023. godine", rekao je Mitrović.
Dodaje da je poglavlje 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine takođe jedno poglavlje koje ima takav blokirajući karakter.
Kosovo kao glavna tema samita u Tirani
I dok Mišel kaže da ne treba dozvoliti da bilateralni sukobi vuku zemlje nazad i poručuje "ne dozvolite da vam duhovi prošlosti ukradu budućnost", govoreći o konfliktu između Srbije i Kosova, odnosi Beograda i Prištine bili su jedna od od glavnih tema jučerašnjeg samita u Tirani, iako je juče ujutro najavljeno da neće biti.
Kako je prenela reporterka Euronews Srbija Anđelka Čup, o odnosima Beograda i Prištine se razgovaralo i tokom radnog ručka, a održani su i brojni bilateralni sastanci predstavnika EU, evropskih zemalja, zemalja regiona sa premijerima Kosova i Srbije.
Premijerka Srbije Ana Brnabić juče je u Tirani ukazala na loš položaj Srba posebno na severu Kosova i zatražila poštovanje Briselskog sporazuma i, kako kaže, samo osnovnih prava koje bi Srbi trebalo da imaju.
"Čula sam sad da su uglavnom svi pričali o tome da je zaista krajnje vreme za osnivanje ZSO, da je prošlo više od 10 godina, da je potpis EU takođe na Briselskom sporazumi i da treba da dođe formiranja ZSO. To mi se čini upečatljivije nego na svim sastancima do sada", rekla je Brnabić.
Ona je, međutim, rekla da se nije sastala sa Kurtijem.
"Predsednik Vučić je i u Granadi želeo da se vidi sa kim god treba da se vidi da bi došlo do deeskalacije, do smirivanja tenzija, do opet dođe do dijaloga na kojem bi razgovarali i kako možemo da utičemo da Srbi i drugi nealbanci na KiM imaju bazična ljudska prava", navela je Brnabić.
Reporterka Euronews Srbija je prenela da se kosovski premijer sinoć obratio medijima, ali da nije želeo da priča na srpskom.
"Imamo sporazum sa Srbijom, osnovni od 27. februara iz Brisela i on mora da se sprovede, a sa druge strane imamo Ohridski aneks. Ja sam ponudio da ih potpišemo, srpska strana je to odbila i danas sam zatražio od Ane Brnabić da potpišemo osnovni sporazum i Ohridski aneks. Morao sam da ponudim njoj jer je predsednik Srbije zauzet u Kini i posetom tamo. Rekao sam da bi trebalo da potpišemo sporazum zajedno sa premijerkom Srbije, ali ona nije bila zainteresovana", rekao je Kurti.
Mitrović kaže da je zanimljivo da je Kurti naglasio i da je predsednik Srbije u Kini, na forumu "Pojas i put", incijative koja je u nekom smislu iz perspektive Zapadnog Balkana, konkurentna Berlinskom procesu.
"On (Kurti) sada govori da bi to trebalo da potpišu on i premijerka Brnabić, iako on u principu pregovara sa predsednikom Srbije koji je, prema izjavama evropskih zvaničnika, pristao na ove sporazume iako ih formalno nije potpisao. To sad stvara konfuziju i nije jasno sasvim da li je Srbija obavezana ovim sporazumima. U međunarodno pravnom smislu definitivno nije s obzirom na to da to nisu međunarodni ugovori već neka vrsta političkih sporazuma, ali upravo u tom političkom smislu Srbija je iz ugla EU u potpunosti obavezana takozvanim francusko-nemačkim planom i Ohridskim aneksom", rekao je Mitrović.
"Diplomatska pozicija Srbije otežana, ali neće biti sankcija"
Kurti je u Tirani juče ponovio da je u Banjskoj 24. septembra bio teroristički akt, da Srbija zbog toga mora da odgovara, da preuzme odgovornost ali je i rekao da on ne može da razume zašto EU u svim zemljama jasno targetira kada je neka teroristička aktivnost, a sada su pažljivi u tome kako nazivaju, što on kaže, napad na suverenitet Kosova.
Činjenica da se događaji iz Banjske uopšte pominju na samitu koji bi, pre svega, trebalo da se bavi regionalnim integracijama i perspektivom članstva država Zapadnog Balkana, govori da je to vrlo važna stvar za EU, rekao je Mitrović.
On kaže da ono što se očekuje od Srbije, to je da nastavi sa dijalogom i da događaju u Banjskoj pristupi ozbiljno i odgovorno kao pravna država i procesuira počinioce događaja u Banjskoj.
"Kako možemo da govorimo o nekom regionalnom povezivanju i stvaranju regionalnog tržišta kada se događaju ove vrste incidenata, a naravno i kada Priština sa svoje strane već mesecima faktički, i to se dešavalo i u prethodnim godinama, u potpunosti blokira CEFTA sporazum, odnosno ne dozvoljava slobodan protok robe i ljudi često preko administrativne linije sa Srbijom. Važno je da se razreše ovi događaji jer bez njih nema ozbiljne regionalne saradnje, nema stabilnosti na Zapadnom Balkanu, a sami tim nema Zapadnog Balkana u EU", smatra Mitrović.
On kaže da Evropa očekuje od Srbije da implementira sve što je dogovoreno, naravno, to očekuju i od Prištine, ali da je diplomatska pozicija Srbije je otežana događajima u Banjskoj.
"Sada će priča o ljudskim pravima Srba koja bi trebalo da bude osnovna vrednost EU, biti opet otežana jer će se opet Srbima prišiti etiketa terorista, onih koji ne pristaju na kosovsku nezavisnost i suverenitet kao što Aljbin Kurti insistira. U svakom smislu je diplomatska pozicija otežana ali mislim da neće doći do nekih ozbiljnijih praktičnih mera EU, nikakvih sankcija ili blokiranja Srbije", naveo je Mitrović i dodao da će u diplomatskom smislu biti jako teško boriti se za status SPC na Kosovu jer su napadači u Banjskoj našli zaklon u manastiru Banjska.
Komentari (0)