U Tirani počinje samit Berlinskog procesa, prvi put u zemlji koja nije članica EU

Samit Berlinskog procesa biće održan danas u Tirani, u Albaniji, što je prvi put da se organizuje u zemlji koja nije članica Evropske unije, a u fokusu će prema najavi organizatora biti integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU.  

Dijalog između Beograda i Prištine neće biti na dnevnom redu samita Berlinskog procesa, rekao je Edi Rama u Tirani na zajedničkoj konferenciji za medije, sa predsednicom Evropske komisije Ursulom , fon der Lajen. 

On je ponovio da se Berlinski proces odnosi na posvećenost svih zemalja regiona, slobodi kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga, ali da će se na radnom ručku razgovarati o međudržavnim odnosima na Zapadnom Balkanu, dok je Ursula fon der Lajen pozvala Beograd i Prištinu da se vrate za pregovarački sto.

Takođe, oni na jučerašnjoj konferenciji za novinare uspeli da izbegnu novinarska pitanja koja su bila vezana za nedavni sukob u Banjskoj i dijalogu Beogarda i Prištine.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Ohridski sporazum, postignut u februaru i martu, je osnova i temelj za pomirenje kroz dijalog Kosova i Srbije koji vodi EU. Važno je da se pregovarači vrate za sto jer jedino dijalog vodi ka normalizaciji odnosa. Pravo mesto za pomirenje je dijalog jer je to pravi put u budućnost u kojoj će obe strane ostati deo EU", rekla je fon der Lajen.

Rama je u svom tadašnjem obraćanju istakao da je Berlinski proces najveća inovacija koja omogućava zemljama da pristupe dodatnom fondu EU i imaju nove prostore na zajedničkom tržištu EU.

"Samit u Tirani je na tragu Berlinskog procesa i to je vizija kancelarke Angele Merkel koja je okupila lidere Zapadnog Balkana da sednu za sto kako bi započeli saradnju za budućnost i gde je saradnja definisana u okviru četiri slobode EU - slobode kretanja, robe, kapitala i usluga", rekao je Rama.

Inače, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić učestvovaće danas na Samitu Berlinskog procesa. Samit se prvi put ove godine održava se van okvira Evropske unije, a domaćin liderima Balkana i EU, među kojima su predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, biće albanski premijer Edi Rama.

Prištinu će, kako je ranije najavljeno na Samitu predstavljati Aljbin Kurti, a Beograd Ana Brnabić. Plan je da samit počne u 11 sati.

Todorović Štiplija: Berlinski proces prilika da se podvuče saradnja članica EU i zemalja Zapadnog Balkana

Urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže za Euronews Srbija da je Samit Berinskog procesa jedinstvena prilika da se još jednom podvuče snažna volja država EU i Zapadnog Balkana za zajedničkim ekonomskim razvojem. Dodaje da je Berlinski proces jedina inicijativa koja od početka daje konkretne rezultate u vidu formiranja prvih zajedničkih institucija država Zapadnog Balkana i ukidanja rominga, ali i da je nažalost bio prekinut inicijativom Otvoreni Balkan.

"Ovaj samit je jedinstvena prilika da se još jednom prodvuče snažna volja država članica EU i država zapadnog Balkana za zajedničkim ekonomskih razvojem. Države zapadnog Balkana na ovom samitu u Tirani potpisaće značajan sporazum, jedan od četiri u nizu, koji će utrti dalji put rada zemljama na zapadnom Balkanu. Razgovaraće se o zajedničkom ekonomskom tržištu zapadnog Balkana i njegovom uključivanju u tržište EU. To su značajne teme i koje prate Berlinski proces od njegovog osnivanja pre nekoliko godina", rekao je on.

Upitan da li možda ovaj proces liči na zamenu za članstvo u EU, Todorović Štiplija kaže da ne, jer je reč o procesu koji je se dao neke razultate do sada.

"Od početka formiranja ovog procesa i nekih prvih samita tamo 2017. i 2018. godine došlo je do formiranja zajedničke privredne komore, prvih institucija zajedničkih država zapadnog Balkana, popust fonda koji se nalazi u Tirani, fond za mlade, ukinut je roming. Ovo je jedina inicijativa koja daje neke konkretne rezultate. Verujem da posle potpisivanja sporazuma prošle godine i ovog koji će biti potpisan dana, priznavanje radnih kvalifikacija na teritoriji zapadnog Balkana, imaćemo i početak funkcionisanja zajedničkog tržišta rada", kaže on.

On smatra da je je upravo ovaj samit u Tirani neka, kako kaže, vrsta stavljanja poslednjeg eksera u kovčeg Otvorenom Balkanu.

"Po mom mišljenju, Otvoreni Balkan se baš završava na ovom samitu. To je odlično za sve zemlje zapadnog Balkana, jer neke zemlje nisu prihvatile Otvoreni Balkan. Nije dobio podršku niti EU ni država članica, pre svega Nemačke", kaže on.

Jedna od glavnih tema, očekuje se da bude dijalog Beograda i Prištine, naročito posle sukoba u Banjskoj, ali on kaže da je izvesno da se tome razgovara, međutim isključivo na marginama samita.

"Ovo nije format za razgovor o problemima između Beogarda i Prištine. Na nekim neformalnim susretima i marginama biće sigurno razgovora i o tome ali ovo nije format gde se razgovara o takvim stvarima. Kao što nije bila ni Grenada, neće biti pritisaka. Brnabić i Kurti će sedeti za istim stolom i potpisivati sporazume, ali to je sve što možemo da očekujemo", rekao je.

Šta je Berlinski proces?

Berlinski proces je pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel 28. avgusta 2014. godine, a prva konferencija održana je u Berlinu, i imala je za cilj da spoji  zemlje Zapadnog Balkana (Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju) sa devet članica EU i Velikom Britanijom, institucijama Evropske unije, međunarodnim finansijskim institucijama i regionalnim inicijativama za saradnju.

Šefovi vlada sastaju se na samitima u različitim evropskim gradovima, resorni ministri razgovaraju o posebnim temama, a regionalne inicijative za saradnju rade na usaglašavanju detalja.
Berlinski proces je međuvladina inicijativa čiji je cilj povezivanje zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije na njihovom putu ka članstvu u EU i pomoć da međusobne veze grade na bazi evropskih vrijednosti.

U Berlinskom procesu fokus je na standardima u skladu s pravnim tekovinama EU.Čine ga sve zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije, a deo su Berlinskog procesa: Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina,Crna Gora i Albanija, što je tržište od 18 miliona ljudi.
Na dosadašnjim Samitima su potpisani sporazumi o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija. Ranije dogovorena saradnja u oblasti saobraćaja, energetike, ekologije, digitalizacije i rominga.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Glavna dostignuća Berlinskog procesa su: Osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RICO), Komorski investicioni forum, Ugovor o regionalnom romingu (sprovođenje je počelo 1. jula 2021.), prekidanje sporazuma o nižim cenama rominga podataka između Zapadnog Balkana i zemalja članica Evropske unije (stupio na snagu 1. oktobra 2023. godine).

Tri sporazuma o mobilnosti su važna dostignuća regionalne saradnje u okviru Berlinskog procesa.
Berlinski proces je pod pokroviteljstvom Evropske unije, a uz zemlje Zapadnog Balkana, članice su i Nemačka, Francuska, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija, Grčka, Italija, Poljska, Hrvatska i Slovenija.