Izabran novi specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine: Šta možemo da očekujemo od Sorensena?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

31/01/2025

16:12

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Peter Sorensen, danski diplomata, 1. februara će naslediti Miroslava Lajčaka na mestu specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine. Donosi li Sorensen nešto novo u pregovorima dve strane i zavisi li išta od ličnosti novog specijalnog izaslanika, to su pitanja na koja je pokušao da odgovori Euronews Srbija.

Peter Sorensen ima diplomatsko iskustvo na Zapadnom Balkanu, on je karijerni diplomata iz Danske i zapravo veći deo svoje karijere od 90-ih naovamo proveo je u različitim diplomatskim misijama, upravo u zemljama na Zapadnom Balkanu, u svim republikama koje su činile Jugoslaviju.

U Beogradu je bio lični predstavnik visokog predstavnika u Evropskoj Uniji, prethodno u Prištini je bio viši savetnik specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, također je bio pravni savetnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Balkan, obavljao je funkcije šefa delegacije u Skoplju, takođe u Sarajevu i u Zagrebu.

Mandat Petera Sorensena počinje sutra i taj inicijalni mandat traje 13 meseci. U tih 13 meseci mogao bi da pokaže šta može da uradi da oživi dijalog koji jeste nekako u zapećku u poslednje vreme i ono što je svakako zadatak ili posao koji do kraja nije obavio njegov prethodnik Miroslav Lajčak, kome mandat ističe danas.

Podsećamo da su formalno ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije ovog ponedeljka potvrdili Petera Sorensena, koga je prethodno visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas predložila.

U trci je na neki način bio i Peka Havisto, ministar spoljnih poslova Finske, ali na kraju je zapravo Kaja Kalas odlučila da za to mesto predloži Petera Sorensena. Ostaje mnogo posla za Sorensena.

U prethodnom Lajčakovom mandatu je dogovoren sporazum o putu ka normalizaciji i Ohridski aneks, ali oni nisu potpisani niti su zapravo uopšte počeli da se sprovode. Bilo je više pokušaja kako na dijalogu na najvišem nivou, tako i na tehničkom nivou da se nešto uradi od toga, ali na kraju je to faktički ostalo samo mrtvo slovo na papiru koji čak nije ni potpisan.

Juče je spoljno-politički odbor Evropskog parlamenta usvojio jedan dokument, nacrt izveštaja o usklađivanju onih zemalja koje su na putu ka Evropskoj Uniji sa spoljno-bezbednosnom politikom Evropske unije.

U njemu se konstatuje upravo to da nije bilo napretka u dijalogu, ono gde se konstatuje napredak jeste mali pomak u oblasti slobode kretanja, ali u ovim ključnim segmentima koji vode ka normalizaciji odnosa nije napravljen napredak i to je svakako nešto što u narednih najmanje godinu dana, a možda i više, čeka Petera Sorensena, novog izazvanika Europske unije za dijalog Beograda i Prištine.

Ono što sve strane u ovom slučaju očekuje je da li će promena specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine doneti neke promene u dijalogu, a o tome je za Euronews Srbija govorio Nikola Marković sa Instituta za međunarodnu politiku.

Euronews Srbija

Marković: Svaki sporazum do sada je ostao mrtvo slovo na papiru

Jedno od najvažnijih pitanja je kakvu situaciju Sorensen zatiče, tj. šta mu je Lajčak ostavio iza sebe.

"Pa što se tiče situacije na terenu, konkretno ja smatram da zatiče jednu haotičnu situaciju. Vi u zadnjih 3-4 godine, odnosno od trenutka kad je Miroslav Lajčak došao da bude specijalni izaslanik Evropske Unije za dijalog Beograda i Prištine, imate konstantan napad na srpsko stanovništvo. Naime, u zadnjih godinu dana 15 odsto od ukupnog broja Srba, to su neke procene, na Kosovu i Metohiji se iselilo sa prostora Kosova i Metohije. Takođe, znamo i da se nekih 150 napada godišnje u proseku dešava, tj. svaki drugi ili svaki treći dan imate neki incident, i neki napad etnički motivisan na srpsko stanovništvo", kaže Marković i dodaje:

"Konkretno u toku ove predizborne kampanje su Albanci napadali i crkvu u Ibarskom kolašinu i u Prištini. Čak jedan Albanac je stao svojim automobilom ispred škole u koju idu srpska deca. Znate, to ne ukazuje na dobru situaciju na terenu, već na jedan baš težak položaj jedne etničke zajednice, ne manjine, pošto je Kosovo deo Srbije, ali jedne populacije na jednoj teritoriji koja je u tako lošem položaju. A s druge strane imate sad ovu izbornu kampanju gde je potrebno pokazati animozitet prema Srbima", kaže on.

Takođe, postavlja se i pitanje možemo li da očekujemo neke promene u celom odnosu, u dijalogu, sa promenom visokog predstavnika Evropske unije.

"Ja iskreno smatram da te ličnosti koje vode diplomatiju jesu bitne i one svakako daju i ton i trasiraju put diplomatskih odnosa, ali da centri moći uglavnom diktiraju te odnose. Peter Sorensen je jedan karijerni diplomat, kao što smo čuli u prilogu, koji ima bogato iskustvo na Balkanu, on je tu još posle Dejtonskog mirovnog sporazuma bio savetnik visokog predstavnika u BiH, kasnije imao diplomatske misije i po Makedoniji, i po Srbiji, i po Bosni. Tako da svakako je na mestu postavljen ekspert, odnosno čovek koji dobro poznaje prilike na Balkanu, ali sad očekivati da će se nešto drastičnije menjati u odnosima Beograda i Prištine, ja iskreno mislim da to nije moguće. Zato što pre svega vlada jedan veliki animozitet. Ništa što se dogovori se ne sprovede. To je vrlo bitno. Svaki sporazum do sada je ostao mrtvo slovo", kaže Marković.

Mnogo sporazuma je potpisano i najavljivani su kao nešto veliko i neki korak napred. Međutim, nisu ispunjeni ti uslovi, dogovori i sporazumi, a postavlja se i pitanje šta treba da se dogodi pa da se napravi zaista neki korak napred, jer 14 godina traje ovaj dijalog.

"Četrnaest godina traje dijalog i evo da postavimo pitanje gde je Zajednica srpskih opština. Čak ne postoji ni volja, ni bilo kakva intencija vladajućih krugova u Prištini da se ona sprovede konkretno. Evo sad smo imali priliku da čujemo u toku izborne kampanje da je jedan od glavnih lidera Partije za samoopredeljenje, odnosno partije Aljbina Kurtija, rekao da su završili konačno sa svim srpskim institucijama na Kosovu i Metohiji", kaže on i nastavlja:

"Naime, Priština je u proteklih mesec, mesec i po dana, ukinula sve pošte na teritoriji Kosova. Pored toga što su ukinute pošte, izvršeni su napadi i na opštine i imali su intenciju da ugase i Univerzitet", kaže Marković.

Gostovanje Nikole Markovića u celosti pogledajte u video prilogu.