Počinje samit Evropske političke zajednice: Teme bezbednost, proširenje, ali i KiM - svi čekaju sastanke na marginama

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/10/2023

09:31

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U Granadi danas počinje Samit Evropske političke zajednice na kojem će lideri 44 zemlje razgovarati o bezbednosti, energetici i drugim pitanjima od interesa za ceo kontinent. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel najavio je da bi na samitu moglo da dođe i do neformalnih sastanaka lidera EU i Zapadnog Balkana o situaciji na Kosovu i Metohiji.

Skupu u Granadi prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji bi, kako je najavljeno iz njegovog kabineta, na marginama samita trebalo da ima niz bilateralnih sastanaka sa evropskim zvaničnicima.

Kako reporterka Euronews Srbija javlja iz Granade osnovni cilj ovog samita je da se unapredi politički dijalog i da se ojača stabilnost evropskog kontineta. Lideri će tokom samita razgovarati o unapređenju političkog dijaloga i saradnje u cilju jačanja bezbednosti i stabilnosti na evropskom kontinentu. Biće brojnih okrugilh stolova gde će se razgovarati o energetici, bezbednosti, klimatskim promenama i sličnim temama.

Međutim, deluje da će više pažnje privući oni sastanci koji će se održavati na marginama. Svi zvaničnici će ih imati sa određenim zemljama. Očekuje se da i sam predsednik Vučić ima više bilaterlanih sastanaka, a među njima su sastanci sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, britanskim premijerom Rišijem Sunakom, premijerima Gruzije i Islanda, kao i sa visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom.

Ono što izaziva mnogo pažnje jesu odnosi Beograda i Prištine, ali i Jermenije i Azerbejdžana. Kako je ocenjeno, ovo su neke od najosetljivijih tema na samitu. Postavljala su se pitanja evropskim zvaninicima da li će doći do nekog sastanka između lidera Beograda i Prištine uz evropske posrednike, ali nezvanično su rekli da ne mogu da tvrde da će biti ali i da neće biti.

Što se tiče Jermenije i Azerbejdžana, bilo je planirano da predstavnici ove dve zemlje razgovaraju ali kako je juče objavljano do toga neće doći jer lider Azerbejdžana rekao je da neće da razgovara u takvom formatu, jer, kako je naveo, Frauska i EU imaju stavove koji ne idu u prilog njegovoj zemlji. Ovde je pozvan i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, ali on se neće pojaviti zbog zdravstvenih razloga.

Proširenje EU u fokusu posebnog zasedanja članica bloka

Granada je i sutra mesto još jednog sastanka koji će biti održan između članica bloka. Lideri zemalja koje nisu članice EU vraćaju se u svoje zemlje, a lideri članica ostaju. Imaće neku vrstu neformalnog samita. Očekuje se da će glavne teme biti ono sa čim se Evorpa sada sučava, a to je pitanje migracija.

Naime, broj zahteva za azil se povećao od 2015. godine. Italija se sočava sa brojnim poteškoćama, pa će se tražiti neko zajedičko rešenje. Ona tema koja će Srbiji biti zanimljiva je tema proširenje bloka. Ona se sada stavlja popirlično u fokus EU i razgovaraće se o tome na koji način bi zemlje članice mogle da se reformišu, ali i sama EU, kako bi mogla da primi sve zemlje zapadnog Balkana i istočnog partnerstva. To bi podrazumevalo devet novih članica, uz Tursku koja se već dugo nije pomerila na tom evropskom putu.

Što se tiče reforimisanja EU, brojne su nesuglasice kako bi to trebalo da izgleda - da li bi se odluke donosile jednoglasno ili kvalifikovanom većinom, da li bi morali da se menjaju sporazumi, koliko predstavnika bi bilo u Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji, da li bi svaka zemlja imala svog komesrara, a posebno pitanje je pitanje budžeta. Sve zemlje kandidati su zemlje sa nešto nižim BDP-om u odnosu na zemlje koje su već u bloku.

Britanski Gradijan procenjuje da bi devet novih članice EU moglo da košta 256 milijardi evra. To ne znači da bi se to odmah izvojlo, ali kroz određene budžetske procese isitče se da bi u tom slučaju neke zemlje koje su do sada dobijale više novca, nakon prijema novih članica, pirmale manje.

Todorović Štiplija: Na ovom samitu ne očekujem ništa radiklano po pitanju dešavanja na Kosovu

Urednik portala Europen Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže za Euronews Srbija da teme koje su zvanično u agendi ovog sastanka se ni na koji način neće razlikovati od samita koji je održani u Pragu i Kišnjevu i one se, kaže, vezuju za bezbedonosna pitanja. On takođe smatra da će sa druge strane najveću pažnju privući susreti na marginama.

"Na marginama će se susreti neki koji nikada nisu. Setimo se samita u Pragu gde se po prvi put desilo da imamo sastanak prdsednika Azerbejdžana i premijera Jermenija, koji nažalost nije dao nikakve rezuatati. Ti sastanci na marginama su mesto gde će lideri Evrope razgovarati o svim kljičnim temama", rekao je Todorović Štiplija.

Euronews

Podsetio je da su uoči samita nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel naveli da će jedna od tema susreta i biti dešavanja na Kosovu, ali kako kaže, ne očekuje će se u Španiji dogoditi nešto značajno što bi moglo da utiče na rešavanje ovog pitanja.

"Verujem da će evropski lideri preneti predstavnicima Srbije i Kosova svoje poruke o nekom mirnom rešavanju spora, ali ne veruje da će ovaj samit biti mesto gde će doći do konkretnih dogovora u vezi ove teme. Mesto za to je dijalog Beogarda i Prištine. Verujem da će lideri EU na neki način da pritisnu obe strane da sednu za pregovarački sto u Briselu i nastave dijalog i nastavi onako kao je tekao ranije", smatra on.

Upitan da li EU veruje da može da dođe do nastavka dijaloga u onoj formi u kojoj je do sada bio, kaže da ono u šta je siguran je to da će evropski zvaničici svakako da traže nastavak poštavanja prethdno potpisanih sporazuma.

"Mislim da se dijalog neće nastaviti u formi u kojoj je bio. Pretpostavljam da će u njega biti uključene i velike evropske zemlje, prvenstveno Nemačka, Francuska, Italija. Ne verujem da će EU odustati od implementacije prethodno sprovedenih dogovora, pre svega mislim na Briselski sporazum, onda drugog Briselsko sporazuma i aneksa iz Ohrida. Sumnjam da će EU učiniti bilo kakav radikalni potez", kaže.

Sastanke na marginama Vučić će imati u Španiji sa brojim zvaničnicma, ali Todorović Štiplija kaže da ne očekuje da će se desiti nešto radikalno u odnosu na sve pređašne sastanke ovakvog tipa.

"Ne bi bilo prvi put da predsednik prođe kroz najveće pritiske, kako najavljuje. Navikli smo to i ranije. Sumnja da će biti nekih prisaka na koje nismo navikli. Verujem da će sastanci sa Makronom i Boreljom biti najvažniji, ali voleo bih da vidim i sastanak sa Šolcem. Ne bi trebalo da zaboravimo da je Nemačka jedna od najvećih partnera zapadnog Balkaana i ona ima najveći interes da se reši pitanje Kosova", smatra on.

Kaže da ne veruje da će doći do diretknog sastanak predsednika Srbije i predsednica Kosova.

"Očekujem da, ako dođe do sličnog sastanka, to bude u širem formatu. Da u njemu učestvuju i druge zemlje zapadnog Balkana ali i neki evropski lideri. Pominje se da može doći do sastanka Borelja sa liderima zapadnog Balkana, to je jedini format u kojem ja verujem da Osamni i Vučić mogu da se sretnu. Ovih dana se govori o nekim restriktivnim merama za Srbiju, a koje Kosovo već ima zbog nepoštovanja potpsianih sporazuma, prisustvo Osmani je potvrda da te sankcije ne daju rezultate i da se sve zemlje ne pridržavaju. Ako su sankcije uvedene na stopiranje svih sastanaka koje kosovski zvaničnici imaju, Osmani možda ne bi trebalo da bude u Španiji", kaže on.

Kometarišući navode kojima se zapadni mediji bave a tiče se cene proširenja EU, Todorović Štipija kaže da je činjenica da neke zemlje bloka neće biti zadovoljne ukoliko bi u evropsku zajednicu došle nove članice.

"Francusko-nemački papir koji je izašao pre nekoliko dana, a tiče se EU i njenog potencijalnog prošierenja daje neke predloge za izmenu budžeta. Postoje neke zemlje koje neće biti zadovoljne, jer će neke od njih umesto primalac novca, postati davalac. Podsećam da je Ukrajna ogromna zamlja, dok su zemlje Zapadnog Balkana manje i ako izbacimo Ukrajinu iz cele kalkulacije, Balkan se ne bi osetio u budžetu EU, tako da tu ne bi bilo problema", rekao je.