Igre 
Gde je dijalog posle još jednog kraha: Kurti optužuje Lajčaka da "drži stranu Beogradu", na terenu nove tenzije
Komentari21/09/2023
-11:58
Manje od nedelju dana od nove runde dijaloga Beograda i Prištine, koja je završena neuspešno, na Kosovu je došlo do novih pojačanih napetosti. U samo nekoliko sati privedena su još trojica Srba, a Kancelarija za Kosovo i Metohiju opisala je hapšenja kao "novo zastrašivanje". Srbija će, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić, tražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a za to vreme Priština svoje nezadovoljstvo izražava slanjem pisama na adrese zemalja Kvinte i članica EU i direktnim optužbama na račun posrednika Miroslava Lajčaka da "drži stranu Beogradu".
U sredu su uhapšeni Ilija Elezović u Kosovskoj Mitrovici, Dragan Milović u Zvečanu i Zoran Kostić u Prilužju kod Vučitrna. Sva trojica se terete za navodno počinjene ratne zločine protiv civilnog stanovništva. Predsednik Srbije rekao je da se plaši da situacija na KiM "izmiče kontroli", te da će sednica Saveta za nacionalnu bezbednost da bude održana u narednih sedam dana.
Za neuspeh poslednje runde dijaloga, podsetimo, iz Brisela su stigle direktne optužbe na račun Prištine. Naime, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj saopštio je da je predloženo kompromisno rešenje koje je kosovski premijer Aljbin Kurti odbio.
Ni posle javnih optužbi, pa i mera koje su ranije preduzete protiv Prištine, kosovski premijer ne odstupa od svojih zahteva, pa su posle još jednog razgovora "oči u oči" bez ikakvog pomaka ponovo nametnula brojna pitanja. Kakva je budućnost dijaloga pod okriljem Evropske unije, da li je neka strana u prednosti i kakva je pozicija kosovskih Srba - samo su neka od njih. Prema mišljenju zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijela Eskobara, vreme je za novi pristup. U razgovoru za Glas Amerike precizirao je da, nakon još jednog kraha u pregovorima, pristup treba da menja strana koja, kako je naznačio, deluje po principu "uzmi ili ostavi".
"Konkretno mislim na Vladu Kosova. Jasno im je šta su njihove obaveze. I mislim da je izjava Borelja bila veoma jasna. Srbiju nastavljamo da ohrabrujemo da bude konstruktivna i strpljiva. Od nje nastavljamo da tražimo da ne čini ništa što doprinosi destabilizaciji Kosova. Moramo da nastavimo da radimo na dijalogu. Nema alternative za region - osim evropskih integracija", rekao je Eskobar.
Ugrožava li Kurti poziciju Prištine?
Posle direktne optužbe da je za neuspeh poslednje runde kriva Priština, Kurti je poslao pisma na adrese ključnih zapadnih država u kojima se žali na "pristrasnu ulogu" posrednika Miroslava Lajčaka. Sve ovo je, ukazuju stručnjaci, Prištinu dovelo u još nepovoljniju poziciju.
Komentarišući ovo, analitičar i novinar prištinske ATV Ljeart Hodža, gostujući na Euronews Srbija, rekao je da je sastanak po svemu sudeći potpuno propao. On napominje i da je dijalog došao do jedne tačke do koje teško da ima povratka.
Povezane vesti
"Kurti tvrdi da se Lajčak koordinirao više sa predsednikom Vučićem i da je predstavio srpski predlog kao predlog EU, ali Kurti tvrdi da nema problema sa čitavom EU nego samo sa Lajčakom kao posrednikom. Mislim da bi se desio sledeći sastanka ili Lajčak ili Kurti treba da promene stav dijametralno, a to je teško izvodljivo. Ako se ovi stavovi ne promene i ako ne stigne nešto novo na sto mislim da je teško predvideti da li dijalog može da se vrati", rekao je on.
Na pitanje da li Kurti ugrožava poziciju Kosova u ovim pregovorima, Hodža kaže da sam Kurti misli da je brani.
"Misli da brani Kosovo od Lajčaka i misli da dočeka neku drugu situaciju, možda povoljniju, možda nekog drugog posrednika. Možda da nakon izbora u Slovačkoj sledeće godine, Lajčak se vrati u slovačku diplomatiju, a da EU imenuje novog posrednika. A da li je pozicija Kosova ugrožena - jeste, s tim što su na snazi kaznene mere, odnosno neka forma sankcija EU što šteti kosovskoj privredi i diplomatiji, ali što se tiče dijaloga, Kurti tvrdi da to ne ugrožava poziciju Kosova", dodao je on.
Tanjug AP/Virginia Mayo
Pismom koji je uputio članicama EU, Priština želi da pokaže kako nema ništa protiv zapadnih saveznika, ali da ima protiv pojedinaca koji te saveznike predstavljaju, rekao je za Euronews Srbija Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost.
"Oni će napasti svakoga ko njih ne podržava stoprocentno i ako bilo ko pokuša da po bilo kom pitanju bude makar korektan ili da se potrudi da bude fer oni će ga napasti zato što nije u celosti na njihovoj strani i oni će time držati da kupe vreme kako bi za to vreme promocijom sopstvene sile na KiM, pre svega severno od Ibra i dalje sprovodili teror nad Srbima i u suštini izazivali konflikt", naveo je on.
Govoreći o tome šta bi bio sledeći korak kako bi se dijalog pokrenuo, Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da je ključni propust bio što nije dogovoren sled koraka.
"Da se da status ZSO, da se onda izađe na izbore, kako bi se formirala zajednica u skladu sa Briselskim sporazumom. Sad tu naravno ima problema. Korak unapred bi bila primena sporazuma. Ovo je još 2013. godine dogovoreno i Srbija je ispunila sve što stoji u Briselskom sporazumu i jedino što su Srbi mogli da dobiju je ZSO. Mislim da Kurti ima problem svoje zaostavštine jer je celu karijeru izgradio na tome da neće dozvoliti da Srbi na severu budu nova Republika Srpska. Dodatno zabrinjava što ima ogromnu podršku građana na Kosovu i jedina kritika dolazi od strane opozicije", rekao je Elek.
Povezane vesti
Podsetimo, Evropska unija je izrazila zabrinutost, a u saopštenju koje potpisuje Žozep Borelj, apeluje se na dve strane da bez odlagnja počnu primenu svih ranije potpisanih sporazuma o dijalogu, uključujući i uspostavljanje Zajednice srpskih opština.
Sa druge strane, urednik portala Kosovo online Miloš Garić ističe da bi teme koje bi mogle da se stave u fokus pre ZSO bile da se povuku specijalne jedinice sa severa, da se oslobode svi uhapšeni Srbi, da se gradonačelnici četiri opštine povuku.
"To su zahtevi EU, još početkom juna. Ako ćemo od nečeg da krenemo da pođemo od toga šta je tražila EU. pa da se posle priča o izborima", rekao je on.
Povezane vesti
Ima li Srbija prednost nakon dijaloga?
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić, koji boravi u Njujorku na Generalnoj skupštini UN, govorio je o poziciji koju Srbija trenutno ima. Komentarišući pitanje Kosova, on je rekao da je svima jasno šta se dešava na KiM, ali da je veliko pitanje ko je koliko spreman da Prištinu izloži kritikama.
"U tom smislu za nas sigurno, naša pozicija će biti bolja jer smo sigurni da imamo čvrstu većinu u UN da Kosovo ne bude primljeno u UN. To je za nas izuzetno bitno, a sve ostalo je stvar daljih razgovora i pokušaja da međunarodna zajednica, barem onaj deo koji je priznao Kosovo, ne bude gluvonema kad je reč o problemima koje Kurti izaziva", rekao je Dačić.
Tanjug/AP Photo/Frank Franklin II
Kako je rekao Garić, Srbija se ponaša sa stanovišta ozbiljne države i politike koja pokušava da pronađe način da izbegne sukob i da mir koji je ugrožen spasi i da krene u pravcu nekakve normalizacije odnosa.
"Mnogo smo daleko od toga jer normalnog odnosa nema prema Srbima na Kosovu i to od strane ekstremnih Albanaca koje predvodi Kurti. On ima podršku 40 odsto stanovništva i kada tu dodate ostale albanske partije sa sličnom platformom, vidite da je ekstremna pozicija albanskog stanovništva veoma prisutna prema Srbima. U takvim okolnostima ne možemo da govorimo o normalizaciji, o dijalogu ne može da se govori ni na koji način. Dijalog je potpuno propao. Ovo je samo jedna predstava u kojoj učestvujemo, mora da se razgovara. Svaki sastanak je bolji nego da imate na terenu nekakve incidente i sukobe. Incidente imamo i ovako ali zamislite da dijaloga nema uopšte, šta bi onda bilo. To je jedini način i odbrana od onoga što Aljbin Kurti radi na terenu", rekao je Garić.
Sa druge strane, Elek kaže da se ne bi složio sa time da Srbija vodi odgovornu politiku u dijalogu i da se ne zna šta je cilj srpske politike.
"Taktički deluje da je kupovina vremena po sredi. Dokle god Kurti ima crvene linije preko kojih neće preći, predsednik Srbije može pristati na bilo šta jer zna da druga strana neće, to je taktički potez. Pozicija koju ima Kurti je njemu mnogo lakša da objasni svojim građanima šta hoće, poziciju koju imaju srpski pregovarači je teža, jer znamo šta nećemo. Izbori u Evropi se očekuju sledeće godine, očekuje se dosta velika promena i u evropskom parlamentu. Boreljev mandat će se završiti. Izbori u SAD idu. Možda je po sredi to. Čini se da je kupovina vremena i da nisu imali iskrenu želju da normalizuju svoje odnose i da nema međunarodnih pritisaka nikad niko ne bi ni razgovarao i to bi tek bilo strašno", istakao je Elek.
Gubi li EU kredibilitet u pregovorima?
Posle poslednje runde dijaloga analitičari, inače, ocenjuju da je kredibilitet Evropske unije kao posrednika ozbiljno doveden u pitanje, jer i pre poslednje runde dijaloga mesecima nije bilo pomaka za briselskim stolom. I sam evropski emisar za dijalog Miroslav Lajčak priznao je da su se nadali boljem ishodu dijaloga i najavio je da će o situaciji na Kosovu razgovarati sa američkim i evropskim partnerima.
Komentarišući ovo, Predrag Rajić kaže da je kredibilitet EU pre svega ugrožen albanskim stavom od prvog dana, a da se sa Kurtijem to još jasnije pokazalo.
"EU očigledno nema dovoljno snage, a pitanje je da li ima i dovoljno volje da usaglasi jedinstven stav na osnovu kog bi došlo do sankcionisanja albanske strane kako bi EU na taj način je privolela tome da ispuni ono što su njene obaveze koje je ona preuzela tokom pregovaračkog procesa u Briselu pre deset godina. S te strane, vidimo ono što se godinama već pokazuje, a to je da te snage EU nema, pitanje je da li ima volje. Albanci insistiraju na maksimalističkim zahtevima i sve dok je tako, bojim se da ne postoji prostor za ostvarivanje mogućnosti da se dođe do nekog obostrano prihvatljivog rešenja", naveo je Rajić.
Na pitanje kakvu bi ulogu SAD mogle da imaju, Rajić kaže da su one uvek prisutne, samo što nisu u prvom planu. Snaga Vašingtona je, kako kaže, izraženija nego snaga EU.
"Amerika lakše i brže može da reaguje u ovakvim situacijama i da lakše i brže donosi određene odluke. Očekivati da će SAD biti potpuno neutralne u ovom odnosu nije baš realpolitički utemeljeno, zato što su SAD priznale Kosovo još 2008. Sa druge strane, čuli smo više puta da Amerikanci insistiraju na tome da albanska strana ispuni svoje obaveze. Amerikanci definitivno imaju instrumente kojima mogu da privole Albance da napokon ispune ono što su njihove obaveze, ali da li će to učiniti, da li će išta od tih instrumenata upotrebiti veliko je pitanje. Ja zasad vidim da su oni voljni simbolično da sankcionišu Kurtija i njegove bliže saradnike, ali ne i Kosovo", istakao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)