Širi se delta soj, Srbiju čeka i četvrti talas - vakcinacija jedino oružje

Broj novozaraženih u Srbiji, ali i regionu, se povećava što se pripisuje širenju delta i delta plus soja virusa korona. Stručni komitet za imunizaciju juče je preporučio Kriznom štabu da građani prime i treću dozu vakcine protiv koronavirusa, takozvanu buster dozu, šest meseci  nakon primljene druge doze. 

Srbija je na 36. mestu svetske liste po broju revakcinisanih građana. Do sada je sa obe doze imunizovano oko 40 odsto građana u opštoj populaciji (oko 49 odsto punoletnih građana), a zbog širenja delta soja za kolektivni imunitet potrebno je da bude vakcinisano 90 odsto ljudi u opštoj populaciji.

Najveći problem predstavlja to što je mali broj mladih vakcinisan. U starosnoj dobi od 18 do 30 godina vakcinisano je nešto više od 17 odsto ljudi, što je nedovoljno.

Država je najavila i nove podsticajne mere za vakcinaciju mladih - lutrija, vaučeri za putovanja, ulaznice za koncerte.

Imunolog Emina Milošević kaže za Euronews Srbija da nas čeka četvrti talas epidemije, samo da je pitanje da li će biti krajem avgustu ili u septembru.

"Ako imamo 60 odsto nevakcinisanih, to je ozbiljan broj ljudi koji imaju šansu da se razbole (od kovida -19), završe u bolnici", rekla je Milošević i dodala da se na taj način opterećuje zdravstveni sistem kovid pacijentima i manje su šanse da se leče pacijenti koji boluju od drugih bolesti.

Vakcinacija zdravstvenih radnika

Ona je naglasila da je važno da zdravstveni radnici budu vakcinisani i da njihova imunizacija treba da bude prioritet.

"Još uvek nemamo zadovoljavajući nivo vakcinisanih zdravstvenih radnika. On varira od ustanove do ustanove.  Apelujem na kolege da shvate, ako vakcinacija nije zakonska obaveza, onda je moralna obaveza. Prvo na šta moramo da mislimo je ne naškoditi pacijentu. Kako 
zdravstveni radnik može da smatra da nije naudio pacijenti, ako donese zaraznu bolest?  Zdravstveni radnici imaju pravo da budu zbunjeni, ali nemaju pravo da ostanu na tome kao opšta populacija", navela je ona.

Upitana da li je dejstvo vakcine oročeno, pošto Hrvatska traži dokaz da nije prošlo više od 210 dana od druge doze, ona je rekla da je to verovatno rade kako bi bili sigurni pošto kruži i novi soj virusa. 

"Mi znamo da postvakcinalni imunitet traje sigurno godinu dana. Svi treba da budu svesni, bez obzira na to što su vakcinisani, zavisno od količine virusa vaš imunitet može da bude prevaziđen", pojasnila je ona.

Uporedila je vakcinaciju sa airbag sistemom u autu i navela da vazdušni jastuci pružaju zaštitu tokom vožnje, ali ukoliko se sudarite sa šleperom možda vam neće pomoći.

Napominje da vakcinacija nije svemoguća, ali da je to jedino oružje koje imamo.

"Pravo opuštanje može da naiđe kada se epidemija završi, a to je 28 dana bez ijednog slučaja zaraze. Sve osim toga je zavaravanje", pojasnila je ona.

Zaraženi mladi koji se vraćaju sa odmora

Direktor Doma zdravlja u Nišu Milorad Jerkan navodi da je nezadovoljan, jer se beleži porast broja novozaraženih po povratku sa odmora. U pitanju su, kako je rekao za Euronews Srbija, mladi od 25 do 30 godina.

"Od stabilne situacije počinjemo da strepimo da ćemo ući u zonu koja je nestabilna", naveo je direktor doma zdravlja Niš za Euronews Srbija.

Napominje da su specifični simptomi novozaraženih delta sojem - da pacijenti ne gube miris i ukus, već da se javljaju bolovi u grlu, blaga temperatura, učestale glavobolje.

Dodaje da je plan države bio da se do 1. septembra vakciniše 75 odsto Nišlija, a drugom vakcinom 65 odsto.

"To je bilo da prosečno dajemo 1.000 do 1.500 vakcina. Mi u ovom periodu dajemo 250 do 400 vakcina, što govori da to što smo zacrtali nećemo moći da ostvarimo", rekao je on.

Efekti pandemije na preduzeća

Kriza izazvana pandemijom imala umereno negativan efekat na aktivnosti preduzeća u Srbiji, zaključak je Unije poslodavaca Srbije. Najugroženije je hotelijerstvo, ugostiteljstvo i usluge.

U istraživanju Unije 70 odsto preduzeća je prijavilo pad prihoda, 25 odsto prosečan manjak prihoda, dok 58 odsto mikro preduzeća beleži pad produktivnosti.

Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je veliki broj preduzeće imao pad prometa i svi su osetili posledice.

 "Ima i onih privrednih subjekata koji nisu imali problema u poslovanju kada je u pitanju pandemija. Uspevali su da se organizuju na jedan način koji im je donosio čak i prihod. To su velike kompanije koje imaju razrađene sisteme, koje imaju krizni menadžment, znaju da organizuju posao i u takvim situacijama", navela je ona za Euronews Srbija.

Dodaje da to nije slučaj sa mikro, malim preduzećima. Kada je u pitanju produktivnost, kako kaže, dovoljno je da se jedan čovek razboli i da postoji pad produktivnosti u mikro, malim i srednjim preduzećima.

"Velike kompanije nisu imale tih problema. Većina poslodavaca je uspela da sačuva punu zaposlenost. To su ostvarili jer su koristili mere države koje su im u velikoj meri pomogle da očuvaju punu zaposlenost, ali tu su i lične rezerve", navela je ona i dodala da je najviše otpuštanja bilo u sektoru turizma i ugostiteljstva.

Ističe da se rade istraživanja i da poslodavci predlažu da se na ozbiljan način razmisli o poreskim reformama i da to budu dugoročne poreske olakšica, a da direktna finansijska davanja ubuduće budu usmerena na najugroženiji sektor.