U Srbiji gotovo svaka druga osoba "gejmer": Igrice više nisu samo "muška stvar" i postaju ozbiljna poslovna platforma

Prvo istraživanje o demografiji gejmera u ukupnoj populaciji Srbije, koje je sproveo Ipsos, pokazalo je da 46,4 odsto punoletnih građana možemo smatrati gejmerima, dok je u populaciji od 18 do 29 godina, njihov udeo 61 odsto. 

Ako se u rezultate istraživanja ukalkulišu i mlađi od 18 godina, podaci bi za roditelje možda bili još "dramatičniji", ali gejming postaje ozbiljna poslovna platforma, kada se ima u vidu da je pre dve godine vrednost ovog tržišta nadmašila zbir muzičke i filmske industrije, rekao je za Euronews Srbija Nebojša Rosić, kreator najveće poslovne platforme na temu gejminga, D3 i metaverzuma, "Game Changer".

"Rast je gotovo pravilan, nekih 10 odsto u poslednjih 15 godina, i nastaviće se. Na svetu ima 3,2 milijarde gejmera, a rasprostranjenost je, procentualno u odnosu na populaciju, gotovo ujednačena u celom svetu. SAD prednjače sa 66 odsto gejmera u ukupnoj populaciji. U Evropi prednjači Nemačka sa 60 odsto. U Japanu je 62 odsto, a u Kini 50 odsto stanovništva koje se bavi gejmingom, pa možemo da govorimo o tome da je u pitanju trend koji ujednačenim tempom 'gazi' celu planetu", istakao je Rosić.

On dodaje da je postao deo projekta organizovanja gejming festivala "GamesCon" prošle godine, i da su podaci postojali za ceo svet, ali ne i za Srbiju. 

"U jednom razgovoru za menadžing direktorom Ipsosa, zainteresovao sam ga za ovu temu. Ni on nije bio svestan o kojoj količini uticaja se radi. Ubacili su u omnibus pitanja za gejming, i tako smo došli do prvih podataka, što je polazna osnova za razumevanje ove velike teme", naveo je Rosić.

Ističe da su, ako se govori o procentima iz rezultata ovog istraživanja, svi koji te procente čine zapravo "gejmeri", jer ne postoji dramatična prisutnost u jednoj od ciljnih grupa, što pokazuje i podatak da 23 odsto starijih od 66 godina u Srbiji igraju video-igre, verovatno na mobilnim telefonima.

"Generacije roditelja su odrasle na video-igrama na tim prvim mašinama - Komodorima, Atariju, Spektrumu itd... u Srbiji je za procenat veći broj gejmera u populaciji od 40 do 49 godina (59,5 odsto) nego u populaciji od 30 do 39 godina. Sveprisutnost gejminga je toliko intenzivna da ne možemo više pričati o ciljnoj grupi, već imamo muške, ženske, taktičke, sportske video-igre... njihova produkcija prati sve ciljne grupe", ističe Rosić.

Ovo istraživanje, kako kaže, pomaže da se razbije predrasuda da je gejming "muška stvar", jer rezultati kažu da su 43,5 odsto punoletnih građanki Srbije, gejmerke, što podrazumeva da igraju jednom mesečno video-igru na nekoj platformi.

"Na početku smo jedne velike transformacije. Mislim da su se ljudi tek pre devet meseci, kada je veštačka inteligencija došla u fokus, suočili sa dinamikom budućih događaja. Gejming je jako zahvalna platforma jer će poslužiti jasnoj tranziciji u digitalno društvo", naveo je Rosić.

Dodaje da u Srbiji nema istraživanja o benefitima gejminga, ali da su ona rađena u SAD, gde je zaključeno da je, u toku korone, gejming zapravo zbližio roditelje i decu. Navodi i primer "partnerskog igranja", gde parovi igraju zajedno.

Na pitanje kako sprečiti zavisnost od video-igara, koje su identifikovane kao bolesti zavisnosti, Rosić kaže da je neophodno napraviti balans i podeliti vreme.

"Mislim da je uključivanje roditelja u igru sa detetom ključna stvar, jer je onda izlazak iz igre zajednički. Mislim da roditelj treba da se uključi u to, i onda zajedno izađe sa detetom, da se napravi lepa dinamika koja to može da reši", zaključio je Rosić.