Peković: U dogovoru sa gradskim vlastima rešićemo problem finansiranja Kolarca

Aleksandar Peković, direktor Kolarčeve zadužbine rekao je danas Tanjugu da će problem finansiranja ove institucije kulture rešiti u dogovoru sa gradskim vlastima.

Nije tajna da uprava Kolarca koju predvodi Peković muku muči sa obezbeđivanjem sredstava za normalno funkcionisanje Zadužbine naročito u julu i avgustu, kada programi unutar institucije skoro da ne postoje. 

Takav problem se već javljao godinama unazad i plate zaposlenih su neredovno isplaćivane u letnjem periodu. 

Peković smatra da je višegodišnji problem finansiranja Kolarca treba da predstavlja brigu za sve nas. 

"Bez obzira da li je reč o republičkom ili gradskom nivou.  Kolarac je jedan od toponima Beograda u kojem se susreću umetnost kultura i obrazovanje. Kolarac je veliki kompleks od 6.300 kvadrata. Imamo dve zgrade. Jedna je podignuta 1932. godine, a druga 4 godine kasnije. One su u sadašnjim standardima energetski neefikasne...Imamo ogromne troškove održavanja, grejanja, vode, struje...." kaže Peković i dodaje da uprkos takvim okolnostima Kolarac ostvaruje 81 posto sopstvenih prihoda prema završnom računu predatom nadležnim službama 31. marta ove godine. 

"Nisam siguran da li postoji slična institucija kulture koja posluje na sličan način u Srbiji ili regionu i ima tako visok procenat sopstvenih prihoda. Pozivamo gradske vlasti na neku vrstu dogovora u kojem će dominirati razumevanje i dijalog. Kolarcu nisu potrebna velika sredstva da bi normalno funkcionisao. Verujem da ćemo u partnerskom odnosu i konstantnoj razmeni informacija doći do rešenja" kazao je Peković. 

Prema njegovim rečima postoji zakonski okvir gradske vlasti pomognu opstajanje Kolarca. 

"Na inicijativu ministarke kulture Maje Gojković i resornog ministarstva 2021. godine u Zakon u kulturi su uneta dva člana. Zakonom o kulturi, i to članom 21, predviđeno je da Zadužbina Ilije M. Kolarca uživa posebnu brigu. Isti zakon, član 77, propisuje da država, odnosno lokalna samouprava mogu sufinansirati rashode i izdatke do 45 odsto. Taj akt nije imperativan" kazao je Peković. 

Kako kaže, kada turisti obilaze svetske metropole kao što su Beč, London, Njujork oni se dive institucijama kulture u tim gradovima. 

"Karnegi Hol u Njujorku je takođe zadužbina jednog bogatog biznismena, ali 1960 godine, gradske vlasti su prepoznale značaj te institucije kulture i od tog trenutka preuzele brigu o njoj. Kolarac je naš Karnegi Hol. Naša je obaveza da instituciju u koju dolazi 300.000 ljudi godišnje spremimo za novi vek postojanja. Da modernizujemo i osvežimo Kolarac" kaže Peković i naglašava da je u godinu dana od kada je mestu direktora Kolarca u ovu instituciju kroz radove, opremu, unapređenje prostora ušlo blizu 200.000 evra. 

Kako ističe urađena je kompletna sanacija zgrade, zamenjene su zavese u svim salama, promenili smo parket...

"Imamo 15 kompanija koje su donatori Kolarca. Ipak, donatori ne mogu da nam daju sredstva za plate zaposlenih" kaže Peković.