Prvo "Eris", a sada "Pirola": Da li treba da brinemo zbog nove "radikalno drugačije" varijante kovida?

Komentari

Autor: Euronews / S. Nikolić

26/08/2023

11:30

Prvo "Eris", a sada "Pirola": Da li treba da brinemo zbog nove "radikalno drugačije" varijante kovida? - Copyright EPA/GUILLAUME HORCAJUELO, profimedia, Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Dok je pažnja javnosti u poslednje vreme bila usmerena na podvarijantu omikrona "Eris", u međuvremenu se pojavila novija - BA.2.86, koja ima veliki broj mutacija i za koju stručnjaci tvrde da je "radikalno drugačija".

Novu podvarijantu, koju nezvanično nazivaju "Pirola", prošle nedelje je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila kao "varijantu pod nadzorom", što znači da zemlje treba da prate i izveštavaju o mutacijama koje otkriju.

Iako još uvek nema dokaza da se brže širi ili izaziva teža oboljenja, naučnici je pažljivo drže na oku pošto ocenjuju da je "radikalno drugačija u svojoj strukturi". Do sada, nova varijanta potvrđena je u Danskoj, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama, Izraelu, Švajcarskoj i Južnoj Africi.

Što se Srbije tiče, ne zna se da li je "Pirola" stigla i do nas, s obzirom da Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo više ne radi sekvenciranje korona virusa. Inače, u poslednjih nedelju dana na području naše zemlje testirano je 4.612 osoba, od kojih je zaraženo njih 590, pokazuju podaci Batuta. Ima li razloga za brigu?

"Radikalno drugačija u svojoj strukturi"

Kovid infekcije i hospitalizacije već su u porastu u SAD, Evropi i Aziji, a mnogi slučajevi ovog leta pripisani su podvarijanti omikrona EG.5 ili "Eris". Trenutno, stručnjake brine i BA.2.86 ili "Pirola", zato što ima 36 mutacija.

BA.2.86 potiče iz "ranije grane" koronavirusa, tako da se razlikuje od varijante koju targetiraju vakcine, rekao je za doktor S. Vesli Long, medicinski direktor dijagnostičke mikrobiologije u Metodističkoj bolnici u Hjustonu, prenosi Euronews.

Takođe, dodao je da ostaje da se vidi da li će BA.2.86 moći da nadmaši druge sojeve virusa ili ima bilo kakvu prednost u izbegavanju imunoloških odgovora na prethodne infekcije ili vakcinaciju. Prethodno je SZO označila EG.5 kao "varijantu od interesa", a razlog je bio taj što se, na primer, u poređenju sa drugim varijantama brže širila.

Mnoge zemlje drastično su smanjile testiranje na kovid-19, što može otežati i zakomplikovati napore da se pronađu nove varijante. U tom kontekstu, putanja BA.2.86 "trenutno ne izgleda dobro", s obzirom na brzinu kojom se identifikuju novi slučajevi, rekao je doktor Erik Topol, stručnjak za genomiku i direktor Istraživačkog instituta "Scripps" u La Džoli u Kaliforniji.

Kako ističe Topol, višestruke mutacije "Pirolu", u poređenju sa ranijim varijantama, čine "radikalno drugačijom u svojoj strukturi". Ipak, dodaje da je ključno pitanje da li će se BA.2.86 pokazati kao visoko prenosiva varijanta.

SZO je pozvala zemlje da nastave sa nadzorom i sekvenciranjem slučajeva kovida-19, ali je takođe saopštila kako su informacije o "Piroli" trenutno ograničene.

Rovland Kao sa Univerziteta u Edinburgu nedavno je za Euronews rekao da bi, ako bi nova varijanta izazvala povećanje slučajeva kovida-19, broj hospitalizacija u kombinaciji sa drugim virusima, mogao da izazove probleme zdravstvenim sistemima.

Da li nova varijanta može da izazove težu kliničku sliku?

Širenje BA.2.86 verovatno bi dovelo do više obolelih, ali i do smrti kod najugroženijih u populaciji, rekao je Topol. Mada, još uvek je prerano sa sigurnošću reći da li će nova varijanta zaista izazivati teža oboljenja.

Epidemiolog prof. Zoran Radovanović za Euronews Srbija ocenjuje da nema mesta panici zbog toga što su BA.2.86, kao i EG.5, "deca, unuci i praunuci varijante omikron", koja je blaža od prethodnih sojeva, na primer od originalnog vuhanskog i delte.

"Oni su mnogo češće dovodili do težih komplikacija i ugrožavali život. Nova varijanta ima manju sposobnost da napravi veliku štetu u organizmu", rekao je Radovanović.

Međutim, dodaje da se ipak radi o ozbiljnoj bolesti i kaže da se u poređenju sa gripom od nje umire za oko deset puta češće, kao i da je u pitanju sistemska bolest koja napada čitav organizam.

"Poseban problem je što se javlja i dugi kovid koji traje mnogo meseci ili više godina. Najčešći simptomi dugog kovida su potpuna iscrpljenost, moždana magla, poteškoće sa memorijom, sve ono što može znatno smanjiti kvalitet života. Virus jeste blaži, ali to je još uvek ozbiljna bolest", ističe Radovanović.

Sa druge strane, kaže da možemo da budemo mirniji zbog toga što su svi bar jednom preležali kovid ili su vakcinisani, a kada smo već bili u kontaktu sa virusom, bilo prirodno ili putem vakcinacije, onda je veća verovatnoća da ne obolimo, ili ako obolimo, da će klinička slika biti blaža.

"SZO označava ovu podvarijantu kao 'varijanta pod nadzorom', što je najblaže. 'Pirola' je sada samo pod nadzorom i lako je verovatno da će na tome i ostati", navodi Radovanović.

Takođe, smatra da teoretski postoji šansa da se javi varijanta koja bi izazivala težu kliničku sliku i bila prenosivija, međutim, dodaje da postoji mogućnost da je taj potencijal iscrpljen ili će biti iscrpljen, kao i da će se nove varijante javljati, ali da nijedna neće biti "radikalno pogubnija".

"To je jedna nepoznanica za sada, evo dolazi do promena, zato pravimo vakcinu koja će uključivati najbliže aktuelne slojeve", zaključuje Radovanović.

Koliku zaštitu od novih varijanti pružaju postojeće vakcine?

Buster vakcine protiv kovida koje se sada razvijaju, napravljene su kako bi ciljale podvarijantu omikrona XBB, a Long ističe da će vakcine i dalje "pružati odličnu odbranu od bolesti i smrti".

"Zaštita je nešto manja, ali nije izgubljena. Sada se prave dvovalentne vakcine, one uključuju taj prvobitni soj ali istovremeno i jednu od omikron podvarijanti koje su aktuelne", rekao je Radovanović.

Moderna je nedavno objavila da je njena ažurirana buster kovid vakcina pokazala imuni odgovor protiv varijanti EG.5 i FL.1.5.1. Vakcina je pokazala i da je efikasna protiv XBB sojeva omikrona koji cirkulišu. Iz Fajzera su takođe saopštili da je njihova nova verzija vakcine pokazala neutrališuću aktivnost protiv podvarijante "Eris", u studiji koja je sprovedena na miševima.

Prema rečima Radovanovića, što se ugroženih grupa tiče, i dalje su najvećem riziku izloženi najstariji u populaciji, hronični bolesnici, dijabetičari, pacijenti koji su imali transplantaciju organa, i oni koji imaju neku imunološku bolest.