Loše strane društvenih mreža i tabloidnog novinarstva: Euronews Centar o teorijama zavere o nestanku Danke Ilić

U večerašnjoj emisiji Euronews centar analizirali smo kakve sve posledice ima kreiranje i širenje teorija zavere i lažnih informacija na pojedinca. Primer roditelja Danke Ilić, koji su mesecima izloženi nasilju na mrežama i svakodnevnim dezinformacijama, pokazuje sve loše strane društvenih mreža i tabloidnog novinarstva.

Prošlo je više od sedam meseci od nestanka dvogodišnje devojčice i nešto manje od mesec dana otkako su protiv dvojice osumnjičenih podignute optužnice za ubistvo. I svih tih sedam meseci na društvenim mrežama, ali i u pojedinim tabloidima, ne prestaju da se šire dezinformacije i teorije zavere. 

U brojnim postovima na društvenim mrežama sugeriše se da su roditelji odgovorni za ono što se desilo: Takvih postova ima na stotine, a pregleda na društvenim mrežama - može se reći - i na stotine hiljada. 

U njima se tvrdi da su roditelji prodali svoje dete, da se ponašaju kao da ga nisu izgubili, čak se navodi i da majci ovo nije prvi put da prodaje dete. 

Takođe spominju se teorije da su priče o dvojici optuženih lažne i da oni nisu odgovorni za to ubistvo. Istine radi, ovakvih priča nema samo na društvenim mrežama, već i u brojnim tabloidima, koji takođe na sličan način sugerišu da je i majka ili da su oba roditelja odgovorna za smrt dvogodišnje Danke Ilić. 

Euronews Srbija

Po svemu sudeći, pod pritiskom društvenih mreža i pisanja tabloida, roditelji su odlučili da se od svih optužbi i navoda brane i to baš na društvenim mrežama. 

U višesatnom "lajvu" na TikToku odgovarali su na sve navode, a majka Ivana Ilić priznala je da su se na ovaj korak odlučili i zbog - kako je sama rekla - "različitih teorija zavere, zbog kojih su dvojica optuženih ostali u senci, a ona je i dalje u žiži".

I u tom dviposatnom nastupu na TikToku demantovali su tvrdnje o tajnom računu sa 100.000 evra, o navodnoj imovini u Nemačkoj i planu da se tamo presele. Njen suprug je demantovao i navode da Ivana nije želela da ide na poligraf, kao i navode da je nekoliko puta menjala iskaz u policiji. 

Komunikacijski "cirkus"

I kao logična posledica svih ovih pisanja i tvrdnji o kojima smo sada govorili, stigla je pre nekoliko dana i vest da su pripadnici policije u Boru uhapsili dve osobe zbog sumnje da su preko društvenih mreža širili neosnovane optužbe na račun roditelja i oni se sada nalaze u pritvoru. 

Gostujući u emisiji Euronews Centar, novinar i psiholog Dragan Ilić kaže da je ceo slučaj pod pritiskom javnost od početka zbog načina na koji su izveštavali tabloidi, ali da je sve kulminiralo na društvenim mrežama.

"Ja sam zaista mislio da je deo tog pritiska prestao. Međutim, on se nastavio na društvenim mrežama i ne samo da je tinjao, on se pojavljivao. I ja verujem da je ovo opet jedan potez očajnika, ljudi koji su već toliko iscrpljeni tim optužbama da su odlučili da to iskoriste", objašnjava Ilić navodeći da je ceo slučaj dospeo do "komunikacijskog cirkusa".

Euronews Srbija

"Roditelji su želeli da odgovaraju na pitanja na nekom ljudskom nivou, da kažu i da demantuju sve to, a ušli su u jedan medijsko komunikacijski spin u kojem su oni samo povod za tu priču i tu se jure klikovi, a nikog zapravo ne zanima niti sudbina te devojčice, niti roditelja i tu se vidi i onaj način na koji se komunicira u ovoj prepisci. Znači, to je apsolutni nedostatak empatije u toj komunikaciji što bi nekako bila osnovna, osnovni ton ove priče da imate razumevanje za roditelje kojima je nestalo dete. I sad čak i ako imate neku sumnju oko toga da li majka nije bila dovoljno brižna ili da li je u pitanju neka zavera ili ne znam šta već, čak bi moglo i taj način komunikacije da izgleda drugačije. Ne, ovde su se praktično našli ponovo na jednoj optuženičkoj klupi. I tako su se i ponašali", ukazuje Ilić.

"Roditelji odustali od institucija" 

S druge strane, odluku roditelja da se obrate javnosti putem TikToka, sociolog Dalibor Petrović vidi kao odustajanje od institucija.

"Oni su imali od početka poverenje u institucije, to su u nekim retkim izjavama i govorili, i prepuštali su institucijama da rade svoj posao. Nakon sedam meseci, svega onoga što smo videli da se dešavalo sa tom, s jedne strane, traljavom istragom koja je otvorila puno prostora za spekulacije, s druge strane sa razornim uticajem tabloida koji su praktično, mi koliko god strašno zvučalo, znamo da su oni na neki način se naslađivali kada imaju ovakve slučajeve. Ti ljudi su procenili, očigledno, da moraju da zaigraju na nekakvu kartu iskrenosti i da odu na onaj teren odakle dolaze sve te strašne teorije zavere", kaže za Euronews Srbija sociolog Petrović.

Euronews Srbija

Dodaje i da je vrlo verovatno da su se roditelji na ovaj korak odlučili "spontano, bez nekakvog savetovanja i instrukcija".

"To je sada dvosekli mač, to može da bude jako opasno i tačno je da oni ulaze u nekakav spin, ali društvene mreže imaju jednu drugu karakteristiku, a to je da iz nekakvih razloga prepoznaju jednu vrstu iskrenosti i da prepoznaju nešto što je autentično. Mnogi influenseri su se upravo digli na nekoj vrsti autentičnosti i iskrenosti i to može da bude nekakva karta na koju oni igraju". 

Ilić: Prisustvujemo "mengeleovskom" eksperimentu

S druge strane, Dragan Ilić ocenjuje da prisustvujemo "in vivo eksperimentu koji bi etički bio nedopustiv u bilo kom društvu".

"Mi sad imamo jedan onako mengeleovski eksperiment, da bukvalno na živim ljudima u realnoj tragičnoj situaciji njihovog najmračnijeg životnog trenutka eksperimentišemo sa porukom na društvenim mrežama da li će neko se sažaliti da li će njihova autentičnost doprineti da oni steknu poverenje javnosti. To je do te mere izopačeno".

Ilić takođe navodi da smo ovim slučajem dobili jednu "sajber varijantu jedne stare teorije čoveka mase koji gubi svoja individualna svojstva".

"On u takvom ambijentu dobija grupna svojstva i razmišlja kolektivnom svešću. Ali tom kolektivnom svešću se ipak upravlja i ona nije tako spontana da bi se tako kolektivizovala između. Njome se vrlo lepo upravljaju, to znaju političari, to znaju tabloidi...", nabraja Ilić.

Dodaje i da je to dokaz da je priroda masovnih medija i komunikacija "nepopravljiva".

"Kao posledica toga mi ne treba da očekujemo od medija da nas uče empatiji, jer je to prosto nemoguće. Njihova priroda je takva da oni ne udubljuju se u stvari, ne uživljavaju se u stvari, i jedino što vidim iza ovoga je jedna surova ekonomija. Ekonomija, da li broja prodatih primeraka novine, klikova, ili poseta nekom sajtu, znači, izazivanje emocije ne služi buđenju empatije kod sagovornika, nego eksploataciji te emocije da bi se zaradio novac. Najsurovije i najjednostavnije moguće", zaključuje Ilić.

Kako funkcionišu teorije zavere?

Sociolog Petrović ističe da - kada se bavimo teorijama zavere na mrežama - "uvek tražimo uzroke u onome što se dešava u realnom životu".

"Ne krenu ljudi tek tako da veruju da je zemlja ravna ploča ili niz nekakvih gluposti koje tamo slušamo. Da bi se to desilo, ozbiljno mora da bude poljuljan autoritet. Mora da postoji ozbiljno nepoverenje. Ajde u političare, to je jedan trend koji postoji svugde, pa čak i u policiju, ali mi danas živimo u društvu,  govorim i globalno, ne samo u Srbiji, u kome se ne veruje naučnicima, ne veruje se ljudima od struke, zato što postoji nekakva percepcija da se sve može kupiti za novac, da se sve može korumpirati, da će svako odustati od principa i nekakvih vrednosti koje su vodile svet u 20. veku, da je sada to sve do kraja potpuno ogoljeno. I onda, naravno, ljudi osete potrebu da tragaju za istinom na drugoj strani", objašnjava Petrović.

A na drugoj strani se, kako kaže, nalaze "mešetari koji su majstori da na kompleksna pitanja daje jednostavne odgovore".

"Vi kada verujete u teoriju zavere, razrešite neku dilemu, trenutno dobijete neku vrstu olakšanja i tako i u ovoj situaciji. Kada imate nerazrešen zločin, kada je u pitanju dete, ljudi osećaju teskobe, osećaju strah. Nemamo odgovor od strane nadležnih organa, tražimo odgovor ovde. I onda kažemo, pa da, sigurno je to neka prodaja, sigurno su to loši roditelji, ali kad kažete da su loši roditelji, onda vi verujete da ste dobar roditelj i da je samo dovoljno da vi budete dobar roditelj", zaključuje naš sagovornik.

Kompletnu emisiju pogledajte u videu na početku teksta.