Popis pokazao koliko smo pismeni: Najviše visokoobrazovanih na Vračaru, nepismenih žena daleko više nego muškaraca

Komentari

Autor: Euronews Srbija

18/08/2023

14:43

Popis pokazao koliko smo pismeni: Najviše visokoobrazovanih na Vračaru, nepismenih žena daleko više nego muškaraca - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U prethodnoj deceniji znatno je smanjen broj nepismenih, pokazuju rezultati koje je nedavno objavio Zavod za statistiku na osnovu prošlogodišnjeg popisa koji se tiču podataka o školskoj spremi, pismenosti i kompjuterskoj pismenosti našeg stanovništva.

Naime, u odnosu na 2011. godinu kada je gotovo dva odsto stanovništva bilo nepismeno, sada da čita i piše ne zna manje od 38.000 ljudi, odnosno 0,63 odsto građana.

Kako na sajtu RGZ-a objašnajvaju u okviru ovog istraživanja bilo je ukljčeno stanovništvo staro 10 i više godina, za koje se metodološki podrazumeva da zna da čita i piše.

"U skladu sa metodološkim preporukama, pismenim se smatra svako lice starosti 10 i više godina koje je završilo najmanje četiri razreda osnovne škole, kao i svako lice koje pohađa školu u vreme sprovođenja popisa. Pitanje o pismenosti (da li lice zna da pročita i napiše kratak tekst iz svakodnevnog života) postavljano je samo licima starosti 10 i više godina koja nisu pohađala školu ili su završila 1–3 razreda osnovne škole i nisu nastavila dalje školovanje", navode iz RGZ-a.

Svi koji imaju 15 i više godina odgovarali su na pitanje o najvišoj završenoj školi, odnosno školskoj spremi, koja je jedno od osnovnih obeležja stanovništva. U odnosu na popis iz 2011. godine prepolovljen je broj ljudi bez škole ili sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, ali je i značajno povećan broj visokoobrazovanih.

I dalje najviše ljudi koji imaju završenu srednju školu, njih 53,1 odsto, zatim slede oni koji imaju više ili visoko obrazovanje 22,4, nakon toga osnovno obrazovanje 17,8 i oni bez školske spreme i nepotpuno osnovno obrazovanje gde ih ima 6,3 odsto.

Najveći deo ljudi koji imaju više ili visoko obrazvanje zabeležen je u sledećim beogradskim opštinama: Vračar (61,8 odsto), Novi Beograd (50,4 odsto), Savski venac (53,7 odsto) i Stari grad (59,0 odsto). Sa druge strane, podaci pokazuju da je najmanji udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem u opštinama Malo Crniće (5,6 odsto), Žabari (6,1 odsto) i Gadžin Han (6,6 odsto).

Što se srednjeg obrazovanja tiče iz Mnistarstva prosvete za RTS navode navode da je država u proteklom perodu dodatno podsticala srednje obrazovanje.

"U opštem srednjem obrazovanju uvedena su specijalizovana odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima. Moderni programi nastave i učenja uspešno se primenjuju u srednjim stručnim školama sa sve većim obuhvatom učenika. Povećan je broj stanovnika koji vanredno završavaju srednju školu. Ukoliko se učenik vanredno školuje za prvo zanimanje onda je ovaj oblik obrazovanja za njega besplatan. Na ovaj način država podstiče povećanje obuhvata srednjim obrazovanjem", rečeno je iz Ministarstva prosvete.

Obrzovenje po polu

Što se obrazovanju po polu tiče, podaci kažu da je nepismenih žena daleko više nego nepismenih muškaraca – 71 odsto i uglavnom žive na selu. Podaci kažu da i da je više od polovine nepismenih žena ima 65 i više godina.

Posmatrano po opštinama, najveći udeo nepismenih u stanovništvu starom 10 i više godina je u opštinama Bujanovac (3,6 odsto), Petrovac na Mlavi i Nova Crnja (2,7 odsto), Bojnik (2,6 odsto) i Plandište (2,3 odsto).

Međutim, posmatrano po polu, udeo žena koje su stekle više ili visoko obrazovanje u ukupnom broju žena starosti 15 i više godina veći je nego udeo muškaraca sa višim i visokim obrazovanjem u ukupnom broju muškaraca iste starosti (udeo lica sa završenom višom ili visokom školom/fakultetom/akademijom - 24,03 odsto žene, 20,73 odsto muškarci).

Marijana Stojčić iz Centra za ženske studije u Beogradu rekla je da je više faktora uticalo na to da broj visokoobrazovanih žena poraste.

"Čitav taj modernizacijski proces, zatim potreba tržišta za obrazovanom radnom snagom, nekako i taj uspeh feminističke borbe i napora žena da se izbore za svoja prava donosi tu radikalnu razliku koju možemo da primetimo za manje od sto godina", rekla je Stojčić za RTS.

Kakvo je poznavanje rada na računaru?

U okviru istraživanja obuhvaćena je i kompijuterska pismenost građana. Iz RGZ-a navode da su se oni ovog puta bazirali na osnovne alatke koje bi osoba trebalo da zna.

"Kompjuterska pismenost je definisana kao sposobnost lica da koristi osnovne računarske aplikacije u izvršenju svakodnevnih zadataka (na poslu, u školi ili kod kuće). U vezi s tim, prikupljeni su podaci o tome da li lice zna da vrši obradu teksta i kreiranje tabela, da li zna da pretražuje informacije na internetu i da li poseduje osnovna znanja iz oblasti elektronske komunikacije (slanje i primanje elektronske pošte, korišćenje aplikacija Skype, Viber, WhatsApp i dr.)", objasnili su iz RGZ-a.

Tako podaci kažu da je prema rezultatima Popisa 2022. godine, oko 46 odsto stanovnika starosti 15 i više godina može se smatrati kompjuterski pismenim (umeju da obavljaju tri osnovne aktivnosti na računaru – kompjuteru, tabletu, mobilnom telefonu), oko 30 odsto stanovnika samo delimično poznaje rad na računaru (najčešće znaju da pronađu informacije na internetu ili umeju da koriste neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju ili koriste računar za unos teksta i sl.), dok se 24 odsto stanovništva smatra kompjuterski nepismenima jer ne umeju da obavljaju nijednu od navedenih aktivnosti.

Posmatrano po opštinama, najveći udeo kompjuterski pismenih lica zabeležen je u centralnim gradskim opštinama Grada Beograda – Vračar (76,9 odsto), Stari grad (73,7 odsto), Novi Beograd (70,9 odsto), Savski venac (69,9 odsto), Zvezdara (67,6 odsto ), Voždovac (65,4 odsto), Čukarica (62,6 odsto), Rakovica (61,2 odsto), Palilula (57,7 odsto) i Zemun (57,4 odsto), u Novom Sadu (62,8 odsto) i u Nišu (55,9 odsto). Najmanji udeo kompjuterski pismenih je u opštinama Gadžin Han (18,7 odsto) i Malo Crniće (19,4 odsto).

U međupopisnom periodu, udeo kompjuterski pismenih lica u ukupnom stanovništvu starosti 15 i više godina porastao je sa 34,21 odsto (Popis 2011) na 45,73 odsto (Popis 2022).

Verbić: Po nivou pismenosti Srbija među 30 zemalja u svetu

Rezulati popisa stanovništva pokazali su da je broj nepismenih stanovnika u Srbiji ispod jedan odsto, odnosno 38.000. Međutim, broj onih koji nisu završili osnovnu školu je gotovo 10 puta veći, oko 357.000, što je grad veličine Novog Sada. Pismenim se smatraju svi stariji od 10 godina sa završenih četiri razreda osnovne škole.

Broj nepismenih ili sa nepotpunom osnovnom školom nije iznenađenje za bivšeg ministra prosvete Srđana Verbića. On je za Euronews Srbija ranije rekao da je to rezultat koji je na nivou ostalih evropskih zemalja, kao i da po nivou pismenosti Srbija spada među 20-30 zemalja u svetu.

"To što imamo 350.000 ljudi bez završene osnovne škole je očekivano, jer mi u toj najstarijoj grupi građana i dalje imamo ljude koji nikada nisu išli u školu. Ako pogledamo mlađe tamo ih praktično nema, zapravo ima ih neuporedivo manje. Taj jedan posto nepismenih je rezultat koji je na nivou ostalih država u Evropi. Po nivou pismenosti spadamo među 20-30 zemalja u svetu", rekao je Verbić.