Direktorka Batuta: Do sada 25.060 dece vakcinisano protiv HPV virusa, vakcina ključna za prevenciju

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" do sada je u Srbiji vakcinisano 25.060 dece prvom dozom vakcine protiv humanog papiloma virusa (HPV) koja je ključna u prevenciji različitih oboljenja među kojima je i rak grlića materice, od kojeg na godišnjem nivou oboli i izgubi život veliki broj žena, rekla je direktorka tog Instituta Verica Jovanović.

Vakcina protiv HPV virusa dostupna je u Srbiji od juna prošle godine, a Jovanović za Tanjug navodi da je to značajan korak ka prevenciji, jer vakcina utiče na stvaranje otpornosti kod dece, a samim tim i na sprečavanje zaražavanja i nastanka različitih predmalignih i malignih stanja.

Jovanović je objasnila da vakcinu protiv tog virusa treba da prime sva deca pocevši od devete godine tako što u uzrastu od devet do 14 godina primaju dve doze, dok se deca koja imaju od 15 do 19 godina vakcinišu sa tri doze.

"Sredstvima države, preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ova vakcina je besplatna za decu uzrasta od devet do 19 godina. To je veliki korak u smislu primarne prevencije infekcije izazvane humanim papiloma virusom i to je jedan od ključnih koraka ka sprečavanju nastanka karcinoma grlića materice", rekla je ona.

Vakcinu deca mogu primiti u domovima zdravlja, a od sledeće godine ona će biti posebno preporučena za dečake i devojčice sedmog razreda osnovne škole.

Najveći obuhvat vakcinacije u Beogradu

Prema njenim rečima, najveći obuhvat vakcinacijom zabeležen je u Beogradu, a dobri rezultati vidiljivi su i u Šabcu, Čačku, kao i u Nišu.

"Zadovoljni smo što vakcinacija protiče na način na koji smo očekivali. Svi zajedno treba da radimo na tome da se informacije o značaju vakcinacije prenesu do svih škola i roditelja", rekla je ona.

Jovanović je objasnila da se HPV virus prenosi seksualnim putem, te da osoba često ne zna da je inficirana virusom, jer ne oseća nikakve simptome, a da dugo prisustvo virusa u kombinaciji sa neobavljanjem ginekoloških pregleda može da dovede do raznih patoloških promena.

"To je najčešće prenosiva, veoma zastupljena infekcija koju dobije mladić ili devojka i kada se radi o osobama koje imaju malo oslabljan imunološki sistem i neuredan način života, ona može dugo i tiho da egzistira i da bude neprimetna", rekla je Jovanović.

Iako HPV virus može da dovede do nastanka brojnih oboljenja, veliki zdravstveni problem u svetu je karcinom grlića materice, od kojeg, prema podacima Batuta iz 2020. godine godišnje oboli nešto više od 1.000 žena, od čega u Srbiji 450 izgubi bitku sa tom bolešću, upozorava Jovanović.

Sa druge strane, Jovanović objašnjava da se nastanak karcinoma grlića materice može sprečiti vakcinacijom i merama sekundarne prevencije, odnosno ginekološkim pregledima na kojima se postavlja dijagnoza ranih lezija na sluzokoži grlića materice što dovodi do sprečavanja napredovanja tih promena i njihovog prelaska u maligno stanje.

Osim karcinoma grlića materice, virus može da dovede i do nastanka drugih karcinoma, poput karcinoma anusa, grla, ali i stvaranja kondiloma, koje ima veliki broj mladih, ukazuje Jovanović.

"Vakcinacijom protiv HPV virusa uz redovne preglede, kada su u pitanju sve mlade žene koje stupe u seksualne odnose od ranijih godina, pa i žene uzrasta od 25-64 godine primenom redovnih pregleda, posetom ginekologa i uzimanjem papanikolau brisa obezbeđuje se reproduktivno zdravlje", rekla je Jovanović.