"Tek kada se digne buka institucije reaguju": Šta sve možeš u Srbiji ako imaš zabranu prilaska?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/07/2023

14:40

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Na društvenoj mreži Tviter pojavio se uznemirujući snimak na kome se vidi kako devojku na radnom mestu maltretira njen bivši partner. Snimak je pregledan više od 385.000 puta, a na društvenim mrežama podelila ga je sestra žrtve.

Vidi se da je žrtva mnogo slabija od progonitelja, da je on je jednom momentu rukom steže oko vrata, dok se ona bori za dah.

Sestra žrtve, koja je objavila snimak, napisala je: "Kad institucije ne rade svoj posao, jedino mi preostaje da upozorim javnost jer se plašim za sestrin život. Njen bivši dečko je maltretira, uhodi i preti. Iako je bio prijavljen četiri puta, nisu ga priveli do subote kad je saslušan u stanici i nakon toga pušten. Ima zabranu prilaska, koja očigledno više ne važi. Dolazi joj na posao kada je sama u smeni, uznemirava, šalje preteće poruke, verbalno i fizički zlostavlja... Hvali se poznanstvima koji ga drže van zatvora i zato mu ne može niko ništa. Kome još mogu da se obratim za pomoć?"

Ono što posebno iritira je da institucije, po svedočenju žrtava, ne reagiju već da reakcija usledi tek kada se u javnosti, na društvenim mrežama "podigne prašina".

Advokatica Sara El Sarag rekla je u emisiji "Hajde da razgovaramo" na Euronews Srbija da se proganjanje tretira kao krivično delo i da ga obavezno treba prijaviti policiji. Ukoliko policija ne reaguje podnosi se privatna krivična tužba i traži se, između ostalog, i zabrana prilaska žrtvi.

"Mere zabrane prilaska se izriču na godinu dana. Pitanje je na koliko je bila izrečena mera zabrane prilaska za ovog progonitelja. Ako je prekršio meru zabrane prilaska to treba prijaviti policiji, jer je izrčena mera pravnosnažna. Tu treba vršiti pritrisak i na policiju. Sa druge strane došli smo u situaciju da je javnost ta koja vas štiti. Mi više nemamo ko da nas štiti. Kada se digne buka oko nekog događaja onda institucije počinju da deluju, da rade svoj posao. On je priveden posle snimka. Nije pre toga, a četiri puta je prijavljivan", objašnjava El Sarag.

Šta se smatra pod proganjanjem?

Navodi da se pred zakonom proganjanjem smatraju poruke, uhođenje, praćenje, sve što podrazumeva osećaj nelagodnosti, uznemirenosti. Ističe da je tanka linija između proganjanja i nasilja. Ističe da su različita iskustva kako reaguju instituucije. Imala je u opraksi i apsurdnih situacija da se nasilniku izrekne mera zabrane prilaska žrtvi, a onda u brakorazvodnom postupku sud donese presudu da se alimentacija za decu isplaćuje na ruke.

"Muž je imao izrečenu meru zabrane prilaska, osuđen je bio za nasilje u porodici i kada su radili starateljstvo određeno da se svakog prvog daje majci na ruke alimentaciju za decu. Uvek se setim slučaja Maje Đorđević gde su ona i sin ubijeni ispred centra za socijalni rad u Rakovici. To je najgori primer nefunkcionisanja i nezaštite žene koja je prijavljivala nasilje, koja je tražila da se otac viđa dete pod nadzorom", rekla je ona.

Sociološkinjom Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti kaže da svako može biti žrtva proganjanja i nasilja, kao i da niko ne može da zna kako bi se u takvoj situaciji ponašao.

"Čujem i žene i muškarce koji kažu "što meni ne naiđe ovakav, ja bih mu pokazala ili pokazao". Mi ne znamo kako bi se ponašali u takvoj situaciji i šta bi uradili. To je novi teren u kom ste vi stavljeni pred svršen čin. Suočeni ste sa graničnim situacijama u životu, ne možete da budete sigurni šta su sledeći koraci osobe koja vas ugrožava. To zaista i može da krene iz zaljubljenosti, pa se često može čuti "pusti ga, dečko je zaljubljen, proći će". Osećaj kod žrtve je ono što pravi razliku, čime treba da se vodimo. Ako se žena oseća ugroženo, postoji razlog za to. Dakle, postoji razlog i taj osećaj treba svi da prate", kaže Riznić za Euronews Srbija.

U praksi se pokazalo da zabrana prilaska, ne znači mnogo za žrtvu, da su mnoge žene ubijene, a da je prethodno nasilniku bila izrečena ta mera.

"Zabrana prilaska ne znači da imate privatno obezbeđenje, da ste 24 sata osigurani. To jeste opomena za nasilnika ukoliko prekrši zabranu imaće sankciju, a kazna može da bude i do dve godine zatvora. U praksi često vidimo da to nije tako. Imali smo primer u Pirotu. Žena je više od 10 puta prijavljivala partnera, on je imao zabranu prilaska, prijavljivala ga je i za proganjanje. U nekom trenutku neka od tih kazni je preinačena u novčanu. Ko može traumu nasilja da prevede u novac? Mene zanima kako to funkcioniše. Taj muškarac je prekršio jednu od zabrana prilaska i ubio žrtvu", priča Riznić.

Riznić: Ne osećam se bezbedno

Istraživanja u SAD su pokazala da je više od pet miliona žena na godišnjem nivou bilo žrtva proganjanja, a da je kod 90 posto slučajeva femicida bilo prijavljeno proganjanje. Riznić ukazuje da svi znaju kako proganjanje može da se završi, te da je strašno to poistovećivati sa zaljubljenošću, već da je to nasilje.

I sama je bila u sličnoj situacijiji. Kaže da se i dalje ne oseća se bezbedno.

"Pitanje je da li se iko oseća bezbedno. Tu osobu znate vi, vaša okolina, zna je i sistem. Taj strah ima ime i prezime, on je evidentiran. To su situacije u kojima vidite da svi imamo ista prava, a da samo jedna strana ima pravo da živi slobodno i bezubedno. U ovoj slučaju to nisam ja", navela je ona.

Proganjanje i pretnje u njenom slučaju traju godinama. Slučaj je u institucijama od 2019., a van institucija i duže od 2016. godine.

"Kada smo u maju imali spiralu nasilja, to mi je bio najteži period u životu. U tom trenutku sam mogla da očekujem da se desi najgore. To najgore nije neprijatnost na ulici, već ideja da mogu da sretnem čoveka koji me proganja, koji je to napisao predsedniku zemlje, kome su nakon toga zaplenili arsenal oružja i koji je pušten kući. Znam šta može da uradi, to najgore je femicid. Mnogo puta sam čula da sam hrabra. Volela bih da žrtve nekada osete spokoj, da osete da su institucije na njihovoj strani", rekla je ona.

Upitana da li država može da zaštitti žrtve, Riznić kaže da država može da uradi sve što hoće. Na tviteru je bilo mnogo komentara podrške žrtvi, ali i predloga kako da se zaštiti. Da nosi suzavac, šoker, pa čak i da se odseli iz zemlje.

Riznik kaže da suzavac i šoker ne mogu da pomognu u takvim situacijama. Navodi da su tri načina odgovora na traumatične situacije - da se zaledite, da pobegnete i da se borite.

"Žrtve se u traumatičnim situzacijama zalede. Tu ni nož, ni suzavac i šoker ne može da vas zaštiti kada preko puta vas stoji čovek koji vam želi sve najgore. Tu moraju da se nastupe institucije", zaključila je Riznić.